Good life Enterijer i dizajn Japanski Simose Art Museum: Novi dragulj savremenog dizajna koji osvaja svet Najlepši muzej na svetu nalazi se u Japanu i izgleda kao da lebdi Osnovan je sa ciljem preplitanja umetnosti, prirode i arhitekture.
Ko je bio i ko jeste Aleksa Šantić trebalo bi da znaju i poluobrazovani Srbi.
Rediteljka, Maja Uzelac, premijerno će predstaviti svoj dokumentarni film „Ej, salaši“, o proslavljenom multimedijalnom umetniku, Zvonku Bogdanu, na 18. Beldocsu koji počinje večeras i traje do 27. maja.Pevač, kompozitor, pesnik, džokej i golubar, Zvonko Bogdan, ostavio je veliki i dubok trag na domaćoj i regionalnoj sceni.Kako je sve njegove strasti, sve ono po čemu je čuven, Maja Uzelac uspela da sklopi u vizuelno uzbudljiv film „Ej, salaši“ , koji priča o jednom načinu života koji nestaje, publika Beldocsa imaće priliku da vidi poslednjeg dana festivala u okviru Programa specijalnih projekcija, 27. maja u Domu omladine Beograda s početkom u 17.30.Rediteljskim rukopisom koji spaja tradiciju, oličenu u tamburaškoj muzici, i moderni pristup dokumentarnom filmu, muzika Zvonka Bogdana preleće u sledeću epohu, a vreme o kom njegova muzika priča biće sačuvano za generacije koje dolaze.Foto: Goran SrdanovRadnja filma koji je sniman tokom tri godine razvija se kroz deset pesama, a svaka je praćena po jednom pričom; osvetljava po jedan aspekat ličnosti i dela Zvonka Bogdana, ali i vremena u kom je stvarao, ili još davnijeg – onog vremena o kom je pevao…Tako u filmu pratimo storije o njegovom detinjstvu, roditeljima, ujaku, nastanku njegovih ključnih pesama…ali i o potkovici, vinu, šeširu – nastanku i procesu izrade svakog od ovih obeležja epohe koju tamburaška muzika definiše; ovih lajtmotiva pesama koje cela jedna zemlja – a i one okolne – zna(ju) napamet.„Naš film je pošao od Zvonka, otišao u prošlost i podigao duhove predaka, uzora i zaraslih salaša, vratio se u sadašnjost gde još uvek postoje poneki kovači, potkivači, šeširdžije i bekrije, podsetio se Sombora, Subotice, Beograda, pa od svega toga ispleo kiku oko kose bunjevačke mlade.“ – kaže Maja Uzelac i dodaje:„Ivan Kljajić, od koga je i potekla ideja da baš ja režiram ovaj film, umeo je da zamisli moju viziju i estetiku uz Zvonkove tambure i ravnice.
Verovatno nije mogao ni da nasluti Hadži Pavle Riđički da će njegova odluka da tokom posete Egiptu, polovinom 19. veka kupi jednu mumiju, ostaviti takav trag.
