U rashladnoj vitrini supermarketa, uredno su poređani delovi svinjskog mesa, goveđih šnicli i piletine na akciji.Iza ove naizgled jednostavne slike nalazi se čitav niz procedura – uzgajanje životinja, klanice čiju higijenu prate veterinari i tehnolozi, uz redovne inspekcije koje kontrolišu uslove rada.Ipak, te procedure nekad ne budu poštovane.Sredinom maja u jednoj klanici u Aleksandrovcu, gradu na jugu Srbije, otkriveno je gotovo 700 kilograma govedine bez odgovarajuće prateće dokumentacije, a samo nekoliko dana kasnije, pronađena je nelegalna klanica u blizini Čačka, koja nije registrovana za promet hrane životinjskog porekla.Zbog nebezbedne hrane godišnje u svetu oboli 600 miliona ljudi, a posebno su pogođene ranjive grupe – siromašni, žene, deca i migranti.Ujedinjene nacije 7. juna obeležavaju Međunarodni dan bezbednosti hrane.Procenjuje se da 420.000 ljudi širom sveta umre svake godine pošto pojedu zaraženu hranu, a posebno su na udaru deca mlađa od pet godina sa 125.000 smrtnih slučajeva.Od farme do mesareNaročito pogodna hrana za trovanje je životinjskog porekla, zbog širenja bakterija, posebno u letnjem periodu.Zato su mesare i klanice pod lupom niza nadležnih službi.Po pravilu, klanice nadzire veterinarska inspekcija čiji je cilj da oceni da li je meso upotrebljivo za ljudsku ishranu.U Srbiji dozvolu za rad imaju 502 velike i male klanice, a bezbednost mesta proverava svega 148 veterinarskih inspektora, kažu iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.Za kontrolu mesa najvažnije je praćenje proizvoda od livade do trgovinskih lanaca, kaže veterinar Siniša Gatarić za BBC na srpskom.„Tu ima nekoliko koraka – kontrola ishrane životinja, istorije njihovih bolesti, praćenje transporta do klanica, kao i pregled pre, posle i u toku klanja“, objašnjava Gatarić.Dug je put mesa do tanjira.Dok životinje žive na farmi, veterinari vode dnevnik ishrane i istorije bolesti, kaže Gatarić.„Ako je životinja zdrava i hranjena kao treba, dovozi se do depoa, gde veterinari koji rade pri klanicama dobijaju ove informacije i pregledaju životinje“, dodaje on.I posle klanja vrše se dodatne provere.„Delovi životinje se obeležavaju brojevima tako da se zna koje parče mesa dolazi od koje životinje“, kaže on.Kada meso jednom uđe u proces prerade, odgovornost se prebacuje na tehnologa hrane.„Proizvodnja i tehnologija obrade mesa su zahtevni procesi i zato je važna posvećenost svih koji su uključeni u taj posao“, kaže tehnolog Predrag Damjanović iz klanice „Trlić“.Tehnolozi prate da li je unutra odgovarajuća temperatura, kao i da se poštuju sanitarne procedure i rokovi.„Postoje kontrole i unutar samih klanica koje se svakodnevno rade“, objašnjava Damjanović. Uzorci mesa se redovno šalju Institutu za kontrolu mesa u Beogradu, gde se ispituju prisustva mikroorganizama ili ostataka antibiotika, dodaje.Koji su najčešći prekršaji?Najčešći nedostatak u klanicama je loša higijena, ukazuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Oštećeni podovi, zidovi i plafoni kao i nefunkcionalna oprema i alat „koji su u neposrednom kontaktu sa životinjama pri klanju ili sa sirovinama, poluproizvodima i proizvodima žiotinjskog porekla“, dodaju iz resornog ministarstva.Problem su i „neregistrovani radnici koji obavljaju klanje životinja, kao i životinje nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja.“ Šta je HACCP?Meunarodno prihvaćeni sistem bezbednosti hrane koji predupređuje sve potencijalne opasnosti u procesu proizvodnje hrane i uvodi mere za njihovo sprečavanje naziva se HACCP.To je skraćenica od analiza rizika i kontrola kritičnih tačaka (Hazard Analysis and Critical Control Points).Umesto da se oslanja samo na krajnju kontrolu proizvoda, HACCP insistira na kontroli svake faze u lancu proizvodnje:temperaturi čuvanja mesahigijene radnikačistoći mašine za klanjenačinu transporta do prodavnicaU Srbiji je HACCP sistem obavezan od 2009.
Zakon uvodi sistem provera koje će biti rađene kroz ceo lanac proizvodnje hrane u zemlji, po principu od njive, gde se hrana uzgaja, do trpeze, gde je konzumirana, kao i sistem kontrola hrane iz uvoza, navodi se u saopštenju i dodaje da je cilj da se nadzor radi na racionalan i efikasan način, a hrana bude dobrog kvaliteta i bezbedna za konzumaciju.
On je, povodom obeležavanja 7. juna, Svetskog dana hrane, podsetio da je predloženim izmenama tog zakona predviđeno da inspekcija više neće morati da najavljuje kontrole, čime će se pojačati efikasnost i otkrivanje eventualnih nepravilnosti u realnom stanju, objavilo je Ministatrstvo.
