foto: RINA Jedan korisnik Reddita podelio je pozitivno iskustvo svog prijatelja koji svake godine ide na sezonu u Dubrovnik.

Od ukupnog broja dozvola, blizu 7.500 izdato je za sezonske radnike, a većina njih je upravo u ugostiteljstvu.

Dodaje i da u Dubrovniku tokom letnje sezone ima mnogo posla, naročito u ugostiteljstvu, pa gotovo svako može pronaći nešto za sebe – od konobarisanja i rada u kuhinji, do pozicija pomoćnog osoblja u hotelima i apartmanima.

U poređenju s tim, neki su uporedili uslove rada u Hrvatskoj i Švajcarskoj – gde sezonski radnici imaju obezbeđen smeštaj, tri obroka, dva slobodna dana nedeljno i platu od najmanje 2.300 evra.

Na forumima se vodi burna rasprava o tome zašto su plate iste kao 2017.

Dolazak Rusa u Srbijufoto: Google Earth Njena tvrdnja otvorila je pitanje koliko zapravo košta dostojanstven život u Beogradu i koliko su prosečne plate usklađene sa svakodnevnim troškovima.

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija Svoje mišljenje objavila je na Instagramu, ali se ono brzo proširilo i na druge društvene mreže, gde su se korisnici interneta podelili u dva tabora – na onaj koji je podržava i onaj koji smatra da je preterala.

Ugovori su tanki, pravna zaštita gotovo nepostojeća, a oni koji se usude pobuniti – brzo budu zamenjeni.

A ako ništa drugo, znaćeš da si probao.

Raspravu je pokrenula konkretna ponuda za sezonski posao: mesečna plata od 1000 evra, rad u smenama po osam sati, uz osiguran smeštaj i jedan obrok dnevno, ali samo dva slobodna dana tokom celog meseca.

Mi bez kirije u Novom Sadu trošimo minimum 3.000 evra, za normalan život, ništa skupe torbe, samo ne zagledam koliko košta pavlaka, koliko maslac, kupim šta mi treba", napisala je ona.

"Super je to sve, ali nećemo da mešamo babe i žabe.

Poslodavci sve češće zapošljavaju strane radnike, a sve ređe se može čuti hrvatski jezik među sezoncima na Jadranu.

Iako istraživanja pokazuju da Nemci i dalje planiraju da putuju, sve je očiglednije da Hrvatska više nije prvi izbor.

Među nama je bilo radnika iz prosvete, bankara, pa i ljudi koji rade u državnim ustanovama koji nisu mogli da dobiju odsustvo od tri do četiri meseca – objašnjava ona.Kako izgleda prijavaZainteresovani za rad prolaze kroz opsežan proces prijavljivanja, a troškovi pred put mogu predstavljati prepreku.– Morali smo da platimo svoju kartu, ali to sve zavisi od kompanije.

Produžiš odmor još pet/deset dana na kraju sezone i carski.“ - Znači ako uzmemo u obzir da ćeš raditi 28 dana u mesecu 8 sati dnevno (možeš misliti, izrabljivati će te za par sati više redovno) to je preko 220 sati mesečno. Po zakonu radnik koji je zaposlen na puno radno vreme sme da radi 160 sati mesečno + 10 sati prekovremeno svaki nedeljni (koji po zakonu moraju biti plaćeni ali možeš misliti šta će ti to isplatiti ahahahha) je max 200 sati mesečno. Odlična ponuda, ima posla tko hoće raditi - napisao je jedan Hrvat, prenosi Dnevno.

Drugi su se pak odlučili našaliti: „A kako će gazda izgraditi peti apartman?

Mada sve bi to trebalo da je normalno sad što smo mi beda pa navikli bez toga to je druga priča", "Istina, ali je narod naučio da je normalan život luksuz.

Javila se Hrvatica i dodala: „Ja sam sezonu 2009.

Zbog brojnih promena, interesovanje za ovaj posao je značajno opalo.

Očigledno nešto radim pogrešno", nizali su se komentari.

Plata se dobija na 15 dana i dobija se u čekovima, a ove godine su ponudili i da, ukoliko neko hoće, platu dobijamo na bankovnom računu u američkoj banci – objašnjava ona.Zarada zavisi od trudaIako plata nije fiksna, mogućnosti za dobru zaradu postoje – posebno ako ste spremni da radite više od osam sati dnevno.– Početna satnica je oko 17 dolara po satu, a na svakih 500 sati rada, satnica se povećava.

Dva sata kasnije imamo sat vremena za ručak, obično bude od 12 do jedan, a imamo i večeru od pet do šest popodne.

Dešavalo se da radimo i od četiri, ali uglavnom se radi od sedam.

Ne plaćamo smeštaj, jedino brinemo sami o hrani – navodi Zorica.Kupovina namirnica zna da bude izazov, jer posle naporne smene nije lako kuvati.– Mi kupujemo sve namirnice i spremamo hranu.

U suštini, znati engleski jezik predstavlja veliku pogodnost za radnike.

Što se cena tiče, u prodavnicama su dosta skuplje nego kod nas, jer im je i standard veći. Kod njih recimo hleb košta oko četiri dolara, ali uglavnom, za naše potrebe tamo, nije preskupo – kaže ona.Znanje jezika donosi prednostiEngleski nije obavezan, ali ga poslodavci cene, posebno kada treba da se obavljaju lakši, organizacioni poslovi.– Ja sam se trudila da naučim jezik kako bih mogla da se sporazumem i olakšam sebi posao.