Vlada Srbije donela je odluke o novim emisijama državnih hartija od vrednosti, piše danas Nova ekonomija i navodi da je iznos jedne emisije 250 miliona evra, a druge 35 milijardi dinara ili gotovo 300 miliona evra.Kako se navodi u odlukama, koje su objavljene u Službenom glasniku, Srbija emituje dugoročne državne hartije od vrednosti radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata.Kao datum dospeća prve emisije, vredne 250 miliona evra, naveden je 29. jul 2037.

Devizne obveznice za naplatu dospevaju 29. jula 2037.

OBRATI PAŽNJU!

dostiglo 22.900 milijardi dolara.

Kada to rade duže vreme, posao postaje dosadan, što dovodi do kognitivno nedovoljnog opterećenja“, naveli su iz ove organizacije.

godine.

Broj dana bolovanja povezanih sa dosadom i nedostatkom izazova, naglo je porastao u Holandiji, povećavši se 5,5 puta od 2021.

Ljudi iz drugih evropskih zemalja dovedeni su u Nemačku da rade na mini-poslovima - rekla je osnivačica udruženja Helena Štajnhaus, dodavši da zloupotrebe ne predstavljaju široko rasprostranjen problem.

Prema rezultatima, 72 odsto ispitanika kaže da mesečni iznos pomoći od 563 evra nije dovoljan za dostojanstven život.

godini.

Prenos vlasništva na dugoročnim državnim hartijama od vrednosti vrši se u roku od dva radna dana od dana emisije, odnosno aukcije na odgovarajuće račune kupaca hartija od vrednosti, koji se vode kod Centralnog registra.

U Srbiji je skoro tri miliona ljudi, starijih od 15 godina, bilo zaposleno tokom prošle godine, a većina njih radila je uobičajeno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno, ali bilo je i ljudi koji su radili duže, pa je tako više od 215.000 zaposlenih radilo više od 48 sati nedeljno, odnosno više od šest dana svake sedmice, objavljeno je na sajtu Nove ekonomije.Kako se podseća, standardno radno vreme u Srbiji podrazumeva 40 sati rada nedeljno – po osam sati tokom pet radnih dana i to je radno vreme većine građana.U izuzetnim slučajevima, radno vreme može biti skraćeno, ali i produženo – mada ne na duže od 12 sati dnevno.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), između 36 i 48 sati nedeljno tokom prošle godine radilo je oko 2,2 miliona ljudi, od ukupno skoro 2,9 miliona, koliko ih je bilo zaposleno, prenela je Nova ekomonija.Ipak, bilo je i onih koji su na poslu provodili više vremena, a najčešće su to bili oni koji se bave poljoprivredom, ili rade u građevinskom sektoru.U poljoprivredi, oko 13,9 odsto radnika ima standardno radno vreme od 36 do 48 sati nedeljno, isto toliko provodi u radu od 49 do 59 sati, dok više od 60 časova sedmično radi 14,8 odsto poljoprivrednika.U građevinskom sektou 18,7 odsto radnika radi duže od 48 sati nedeljno, a zvanični podaci pokazuju da 9,6 odsto radnika na poslu provodi između 49 i 59 sati nedeljno, dok 9,1 procenat radi i duže od 60 sati.U Srbiji je, prema podacima statistike, standardno radno vreme najzastupljenije u oblastima snabdevanja elekričnom energijom (99,1 odsto), rudarstva (98,3 odsto), državne uprave, odbrane i obaveznog socijalnog osiguranja (97,4 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite (93,9 odsto) i u finansijskom i sektoru osiguranja (93,5 odsto).Većina muškaraca u Srbiji, oko 1,2 od 1,5 miliona koliko ih je zaposleno, radi od 36 do 48 sati nedeljno, ali su oni češće izloženi prekovremenom radu u odnosu na žene.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, skoro 154.000 muškaraca radi više od 48 sati nedeljno, a od toga, oko 73.300 radi od 49 do 59 sati, dok više od 60 sati nedeljno radi oko 80.600 muškaraca.Kod žena je taj procenat daleko manji – više od 60 sati nedeljno radi 23.800, a od 49 do 59 sati oko 37.600 žena.Standardno radno vreme od 36 do 48 sati ima oko milion žena, od ukupno 1,3 miliona, koliko je zaposleno.Prema statističkim podacima, kada je reč o radnom vremenu koje je kraće od 36 sati, tu prednjače žene, jer radnici koji ne rade puno radno vreme zbog brige o deci ili odraslim licima kojima je potrebna nega – u 100 odsto slučajeva su žene.Takođe, kao porodične ili lične razloge za kraći rad navelo je 60,7 odsto žena u odnosu na 39,3 odsto muškaraca, a još jedan razlog je školovanje ili obuka, koji je navelo 56,5 odsto žena i 43,5 odsto muškaraca.Muškarci češće imaju nepuno radno vreme od žena, jer ne mogu da pronađu posao sa punim radnim vremenom, a to je razlog za kraći rad kod 61,5 odsto muškaraca i 38,5 odsto žena, prnela je Nova ekonomija.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Uprkos izmenjenim okolnostima početkom 2025.

Ovo je važan pokazatelj jer otkriva realniju sliku zarada, za razliku od proseka koji mogu da „podižu“ visoke plate manjine, piše b92.net Ko najviše zarađuje u Srbiji?

Bugarska od 1. januara 2026.

Dovoljno novca za kraj siromaštva — i to 22 puta Ova neverovatna suma bi, prema proceni Oxfam-a, mogla da iskoreni globalno siromaštvo čak 22 puta.

Dugoročne državne hartije od vrednosti mogu da budu otkupljene i pre roka njihovog dospeća, ako ministar finansija ili lice koje on ovlasti o tome odluči, objavleno je u Službenom glasniku.

Uz relativno niske i stabilne stope inflacije, kriterijumi za pristupanje uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve.

godine nominalno su veće za 13,1 odsto a realno za 8,7 procenata.

u načelu kredibilno projektovani.

U pomenutom istraživanju učestvovalo je više od 2.200 ispitanika.

Na sajtu Uprave za javni dug objavljeno je da je preliminarno stanje javnog duga Srbije na dan 24. juna 2025.

Pri tom, javni dug bi s tako planiranim deficitom, trebalo da se povećava neznatno sporijim tempom od očekivanog rasta privrede, što bi dovelo njegovog smanjenja učešća u BDP-u, sa 47,5 na kraju 2024., na 46,2 odsto na kraju 2028.

To znači da je i planirani budžetski deficit u posmatranom periodu realan i dostižan.– Opšta fiskalna pravila iz Zakona o budžetskom sistemu propisivala su budžetski deficit Srbije u 2025.

Nemačka vlada danas je odobrila nacrt budžeta za 2025.

Njihova struktura je primetno drugačija jer je Vlada uključila u fiskalne planove nove mere uvedene od početka 2025.

Komisija je nedavno saopštila da očekuje stopu inflacije od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini i 1,8 procenata u 2026.

Ova, na prvi pogled neuobičajena fluktuacija rasta BDP-a, objašnjena je održavanjem specijalizovane izložbe EXPO 2027.

Javne investicije u 2025.

To znači da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma,a da se zaobilaze ključne odredbe zakona u oblastima javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja, izgradnje i drugo.– Ovakva praksa nosi rizike da troškovi projekata prerastu opravdane okvire, da struktura kapitalnih izdataka ne odgovara u potpunosti prioritetima razvoja i potrebama građana, a svakako se moraju postaviti i pitanja kvaliteta i bezbednosti tako izvedenih radova.

Foto: LarysaPol / shutterstock Prema DAK-u, ovo nije dovoljno da se spreči povećanje doprinosa.

očekuje se rast BDP-a od 4,2%, 2027.