Zvuči kao scena iz bajke, ali je potpuno stvarno - za oko 830.000 evra (710.000 funti), možete postati vlasnik celog sela.

Kuća kod Šida, Foto: Printscreen/Facebook/Jeftine nekretnine Srbija Na samo osam kilometara od Šida, u mirnom selu Sot, prodaje se čvrsta spratna kuća od 130 kvadrata, smeštena na velikom placu od 15 ari.

Dok cene stanova u Beogradu dostižu vrtoglave iznose, u gradovima istočne i jugoistočne Srbije kvadratni metar stambenog prostora može se pronaći i za svega 350 evra, pokazuju podaci sa portala koji se bave prodajom nekretnina.U mestima poput Zaječara, Leskovca i Vranja, nije retkost pronaći i dvosoban stan za manje od 25.000 evra, što ih čini najpovoljnijim gradovima za kupovinu nekretnine u zemlji.Ovi gradovi nude jednostavan, ali funkcionalan životni prostor, pogodan naročito za porodice i penzionere.

Ministarstvo kulture Republike Srbije opštini Ćićevac je odobrilo 5 miliona dinara, namenjenih ambijentalnom osvetljenju srednjovekovne Kule Todora od Stalaća i unutrašnjem uređenju novog Zavičajnog muzeja, a u okviru programa “Gradovi u fokusu”.

U Valjevu će biti podignut spomenik žrtvama posleratnog terora jugoslovenskih komunista.

U Muzeju vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu, u okviru pratećeg programa Pozorišnog festivala “Bucini dani”, održana je izuzetna izložba Istorijskog arhiva Kruševac ,,Stari zanati kruševačkog i aleksandrovačkog kraja”, autorki Milanke Mijajlović i Bojane Jovac, arhivskih savetnica, koja je privukla mnogobrojne posetioce iz javnog, političkog i kulturnog života ove potkopaoničke opštine.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, prema objavama koje su osvanule na društvenim mrežama, ne planira da odustane od podizanja spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću. Prema objavljenim dokumentima, alternativna lokacija na kojoj se planira podizanje ovog sponeika je park Ušće. Naši sagovornici većinski se slažu da ova tema samo odvlači pažnju od aktuelnih problema, usput izazivajući duboke društvene podele.– Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić se zainatio da podigne spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću – glase komentari na društvenoj mreži Fejsbuk, u skloppu objave u kojoj se nalazi dokumentacija o podizanju ovog spomenika, sada na novoj lokaciji.

"Tramp je proglasio primirje i u Gazi pa ga je posle dva dana pogazio.

Objava američkog predsednika Donalda Trampa na društvenoj mreži Truth Social kojom je objavljen prekid vatre između Irana i Izraela trebalo bi da počne "otprilike 6 sati" od kada je on to objavio ranije uveče u SAD.

Srušena zgrada u Berševi, u Izraelu posle iranskih napada u utorak, 24. junaIzrael i Iran su pristali na primirje koje je stupilo na snagu u utorak ujutro, objavio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.Nekoliko sati kasnije Izrael je potvrdio da je pristao na primirje, a Iran je ponovio da nikoga nije napao i da najpre čeka odgovor Izraela.Međutim, državna televizija IRNN je objavila da je prekid vatre „nametnut“ Izraelu nakon „uspešnog“ iranskog napada na američku bazu u Kataru.Izraelska vlada kaže da je pristala na predlog o prekidu vatre nakon što je „ostvarila ciljeve“ svojih napada na Iran.Prema saopštenju, Izrael je uklonio „dvostruku neposrednu egzistencijalnu pretnju“ Irana od nuklearnog oružja i balističkih raketa.U toku noći i ranog jutra 24. juna Izrael i Iran su razmenili napade, u kojima je sa izraelske strane nastradalo četvoro, a ranjeno 22 ljudi.Iranske vlasti nisu objavile podatke o žrtvama poslednjih izraelskih udara.Vesti o primirju stižu samo nekoliko sati posle iranskog napada na američku vojnu bazu Kataru u odgovoru na subotnji američki napad na nuklearna postrojenja Teherana.Američki predsednik Donald Tramp opisao je iranski napad kao „veoma slab“, tvrdeći da nije bilo ni američkih ni katarskih žrtava.Sve rakete usmerene ka američkoj bazi Al Udeid su presretnute, saopštile su katarske vlasti, opisujuću napad kao „flagrantno kršenje“.Odgovor Irana bio je očigledno „proračunat u koreografiji“ i lopta je sada u Trampovim rukama, piše Frenk Gardner, BBC urednik za bezbednosr.Izrael je takođe saopštio da vrši napade na Teheran „do sad nezabeleženom snagom“, a među ciljevima su „prilazni putevi“ do nuklearnog postrojenja Frodo i zloglasnog zatvora Evin.Dok Tramp na društvenoj mreži Istina piše da „u slučaju da iranski režim ne može da učini Iran velikim, zašto ne bi bio promenjen“, američkim i britanskim građanima u Kataru je savetovanu da se sklone u skloništa i ambasade u Dohi.Nekoliko dana posle intervjua Jerusalim postu u kojem je rekao da je „Srbija jedina evropska zemlja koja i dalje izvozi municiju Izraelu“, šef srpske države Aleksandar Vučić je 23. juna izjavio da zemlja „više ne izvozi ništa od municije“.„Sada smo sve zaustavili.

Svedoci su za Rojters rekli da su se u prestonici Katara – Dohi čule eksplozije, a na društvenim mrežama objavljeni su jezivi snimci.

Agencija navodi da su obavešteni izvori rekli da je napad izvršen na američku bazu koja se nalazi u zapadnom delu sirijske provincije Hasaka.

Skorašnji satelitski snimci pokazuju da su desetine letelica bile uklonjene sa piste iz predostrožnosti pred napade na iranska nuklearna postrojenja izvršene tokom vikenda.

Iran je lansirao šest raketa ka američkim bazama u Kataru, javlja Aksios, pozivajući se na izraelskog zvaničnika.

Izraelski projektil pogodio zloglasni zatvor Evin u Teheranu Izraelski projektil pogodio zloglasni zatvor Evin u Teheranu Izraelska vojska napala je zloglasni zatvor Evin u iranskom glavnom gradu Teheranu, objavili su izraelski zvaničnici.

U Islamskoj Republici Iran od revolucije 1979.

Dim iznad bolnice u Kermanšahu, pogođene 13. juna u počenom izraelskom napadu na IranPoslednjih dana su mnogi Iranci – i u zemlji i u dijaspori – na društvenim mrežama izražavali nezadovoljstvo zbog upadljivog kontrasta u izveštavanju svetskih medija o dve vrlo slične tragedije.Bombardovanje bolnice u Berševi, u Izraelu, dobilo je trenutnu i opsežnu pažnju velikih međunarodnih medija.U međuvremenu, samo nekoliko dana ranije, bolnica u Kermanšahu, u zapadnom Iranu, takođe je bila pogođena u napadu, ali se o tome jedva izveštavalo u svetskim medijima.Ovaj narastajući utisak o neravnopravnosti u priznavanju patnje kod mnogih je izazvao osećaj ignorisanja i obezvređivanja.Postavljeno je i važno pitanje: zašto svet vidi neke tragedije, a neke druge ne?Odgovor se krije ne samo u gepolitici, već i u pristupu, vidljivosti i strateškom upravljanju informacijama.Izrael dobro razume medije.Njegove vladine i vojne institucije razradile su dobro uhodan sistem angažovanja strane štampe.Kad se desi neki krupan incident, strani dopisnici, od kojih je većina već stacionirana u Tel Avivu ili Jerusalimu, momentalno se prebacuju na lice mesta.Tamo im je dozvoljeno da snimaju, postavljaju pitanja i razgovaraju sa žrtvama ili zvaničnicima.Sve je brzo, transparentno i osmišljeno tako da hrani globalni ciklus vesti.Isto ne važi za Pojas Gaze, u kojem Izrael ograničava kretanje unutar teritorije a stranim novinarskim ekipama nije dozvoljeno da uđu kako bi izveštavali o situaciji na terenu.Informativni vakuumIran, s druge strane, ostaje gotovo potpuno zatvoren za strane novinare.Čak i sada, novinarima BBC-ja nisu odobrene vize za izveštavanje iz Teherana.A čak i za iranske reportere unutar zemlje, ograničenja su stroga a cenzura sveobuhvatna.Posle bombardovanja Kermanšaha, prve slike koje su se pojavile bile su šačica zamagljenih, mračnih fotografija nastalih na mobilnim telefonima.Nije bilo konferencija za štampu, niti koordinisanog pristupa medijama, a sasvim sigurno nije bilo izveštavanja uživo sa lica mesta.Ovaj problem zadire dublje i od toga.U Izraelu su uobičajeni, 24-časovni satelitski snimci, slike sa dronova i izveštavanje uživo sa neba Tel Aviva.Iran, za razliku od toga, obitava u informativnom vakuumu, gde većinu snimaka iz unutrašnjosti zemlje prave civili u tajnosti na njihovim telefonima, objavljuju ih preko nestabilne internet veze, a potom se brzo pronalaze da bi bile uklonjene.

Izraelska vojska izjavila je da je Iran jutros pokrenuo napade odmazde na Izrael.