Tako unesrećenu pronašao ju je brat Nikola, koji je potom pozvao hitnu pomoć. "Čula sam kako viče: "Branka, Branka!

Čak i oni koji podržavaju zabranu, među njima eksperti i borci za prava životinja, ukazuju na probleme u vezi sa njenom primenom – među njima poteškoće sa pronalaženjem domova za pse koji se sada, nakon što su spaseni iz klanice, suočavaju se sve verovatnijom pretnjom od eutanazije.

Izbezumila sam se, odmah smo zvali hitnu pomoć i policiju.

Ali sada čujem da čak i grupe za zaštitu životinja govore da je eutanazija jedina opcija."Čo Hi-Kjung, šefica Korejskog udruženja za dobrobit životinja, priznala je u septembru 2024.

"Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao." "Situacija je beznadežna." Oluja prepreka Čan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.

"Ljudi se pate", kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.

Lovačko društvo Bratogošt - Nikšić I snažni vo je bio žrtva medveda nedavno Medveda je uvek bilo, samo je sada ova divlja životinja počela da se spušta u sela i napada stoku ne samo na otvorenom, nego i u stajama, kaže Nikola Marković, direktor Lovačkog saveza Crne Gore.Slučaj napada na lovca nije prvi, a svaki je izuzetno opasan, dodaje.„To smo imali u Beranama, zatim u Nikšiću, kao i ovaj slučaj sada u Plužinama.„Pre dvadesetak godina bio je smrtni slučaj u Beranama, kada je napao staricu", opisuje Marković.Slične probleme imaju i ostale balkanske zemlje – Hrvatska i Bugarska su u kratkom periodu zabeležile smrtne slučajeve, kao i Češka.Lovišta Crne Gore su prekrivena kamerama, ali se na snimcima vidi da medvedi nerado idu na hranilice, već „radije prave štetu i ima agresivnih jedinki", kaže on.„Medved je prirodi potreban i brinemo o njima, ali moramo nešto uraditi da zaštitimo i turiste, planinare i sve ljude, gde nemate lovaca tu vlada haos”.

godine okončaju poslovanje i rasprodaju životinje.Ali mnogi kažu da ovo nije pravi trenutak da se postepeno ukine industrija koja je generacijama obezbeđivala ljudima sredstva za život – i da vlasti još uvek nisu osmislile odgovarajuću garancije za uzgajivače ili procenjenih pola miliona pasa u zatočeništvu.Čak i oni koji podržavaju zabranu, među njima eksperti i borci za prava životinja, ukazuju na probleme u vezi sa njenom primenom – među njima poteškoće sa pronalaženjem domova za pse koji se sada, nakon što su spaseni iz klanice, suočavaju se sve verovatnijom pretnjom od eutanazije.Na polovini perioda odložene primene, uzgajivači psećeg mesa ostaju sa stotinama životinja koje bukvalno ne mogu da prodaju, sa farmama koje se ne mogu zatvoriti i sa vrlo malo načina da donesu hranu na trpezu.„Ljudi se pate", kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.„Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao."„Situacija je beznadežna."Oluja preprekaČan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.Posle toga, ovaj 33-godišnji proizvođač psećeg mesa – koji je tražio da ostane anoniman iz straha od burne reakcije javnosti – suočava se sa kaznom od i do dve godine zatvora.„Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam", kaže on.„U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse."Pod „oni", Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.On misli i na borce za prava životinja i vlasti koji su se, po njegovom mišljenju, žestoko trudili da zabrane trgovinu psećim mesom, a sada nemaju jasan plan šta da urade sa preostalim životinjama – kojih ima oko 500.000, prema procenama vlade.„Usvojili su zakon bez pravog plana, a sada govore da čak ne mogu ni da uzmu te pse." Procenjuje se da na farmama mesa širom zemlje ostaje još pola miliona pasa cLi Sangkjung, menadžer kampanja pri Humanom svetu za životinje Koreja (Hvak), deli tu zabrinutost.„Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa", kaže on.„Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni."Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.Budući da u industriji psećeg mesa težina znači profit, farme preferiraju krupnije pasmine.Ali u izuzetno urbanizovanom društvu Južne Koreje, u kojoj mnogi ljudi žive u stambenim kompleksima, ljudi koji žele da drže kućne ljubimce često traže upravo suprotno.Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.Problem dodatno komplikuje činjenica da su mnogi i psili čisti ili mešanci tosa-inu, vrste koja je klasifikovana kao „opasna" u Južnoj Koreji i potrebna je dozvola vlade da se drži kao kućni ljubimac.U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani.

„Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam", kaže on. „U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse." Pod „oni", Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.

Usvajanje pasa u Južnoj Koreji je komplikovan proces Ova savršena oluja prepreka ukazuje na perverznu ironiju: da se bezbroj takozvanih spasenih pasa, koji nemaju gde drugde da odu, sada suočava sa mogućnošću da budu podvrgnuti eutanaziji.„To je prosto neverovatno", kaže Čan Vu.„Pošto je zakon bio izrađen prema zahtevima ovih grupa, pretpostavio sam da su one i smislile rešenje za pse – da će preuzeti odgovornost za njih.

Umesto toga, vrana će pratiti drugu vranu kako bi otkrila gde sakriva svoj plen.

"Iz prošlog leta pokušavamo da prodamo pse, ali trgovci samo uporno oklevaju da ih kupe", kaže za BBC Džu (60). "Nijedan nam se nije pojavio." Južnokorejska vlada je 2024.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer ne podrazumeva samo posedovanje ljubimca, već i prihvatanje svih obaveza koje ta odgovornost nosi.

Vlada je pokušala da umiri ove brige nekoliko nedelja kasnije, rekavši da eutanazija životinja "svakako" nije deo njihovog plana.

Li Dže Mjung, novi predsednik Južne Koreje Foto: ANTHONY WALLACE / POOL/AFP POOL On misli i na borce za prava životinja i vlasti koji su se, po njegovom mišljenju, žestoko trudili da zabrane trgovinu psećim mesom, a sada nemaju jasan plan šta da urade sa preostalim životinjama – kojih ima oko 500.000, prema procenama vlade.

Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.

Ovaj revolucionarni zakon, usvojen u januaru prošle godine, daje farmerima kao što je Džu priliku da do februara 2027.

Farmeri strahuju za egzistenciju sada kada je zabranjena industrija psećeg mesa Ali Čun Mjung Sun, direktorka Kancelarije za veterinarsko medicinsko obrazovanje na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, slaže se da je širi plan vlade za preostale pse umnogome manjkav.„Mora da postoji konkretna rasprava o tome kako se 'rešiti' pasa", kaže ona.„I usvajanje i eutanazija treba da postoje kao opcija.

U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani.

Jedino što mi je ostalo je ovo kuče. Ja i on smo jedini preživeli, mačke su mi stradale u požaru.

Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.

„Mevedi, inače, jako vole med, zato najviše štete pričinjavaju na pčelinjacima”, kaže Janković.Šteta na pčelinjacimaU mirnom selu Lepenac u blizini Mojkovca, nedaleko od magistralnog puta ka Beranama, razgovaram sa Đurom Vlaovićem i njegovom suprugom Zorkom.Uz kafu i kolače pričaju mi o neobičnom susretu sa medvedom – u njihovom dvorištu.„Rano ujutro oko sedam sati čuo sam lupanje pa smo supruga i ja izašli iza kuće i ugledali medveda kako baca krovove košnica.„Zavikali smo i u jednom trenutku se zaustavio i pobegao u šumu, ali već je napravio veliku štetu, srećom niko nije nastradao“, kaže 85-godišnji Vlaović.Pozvali su komšije i obavestili nadležne.Medved je potpuno uništio deset košnica u pčelinjaku njihovog sina, a napravio je štetu i kod komšije.„Tražimo da nadležnih da hitno reaguju, jer medved predstavlja veliku opasnost po meštane, a u blizini se nalazi i osnovna škola”, upozorava penzioner.

Uz to, stalno mjauče ili da želi da se mazi.

"Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa", kaže on. "Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni." Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.

godine spasao oko 200 pasa sa farme u jednom azijskom gradu – od kojih su svi poslati u Kanadu i SAD.

Ali ti ljudi iz grupa za zaštitu životinja tretirali su pse kao da su pojedinci sa dostojanstvom i to me je zaista taklo u srce."A opet za mnoge to ostaje kamen temeljac industrije na kojoj su izgradili živote.Svaki pripadnik trgovine psećim mesom sa kojim je razgovarao BBC izrazio je zabrinutost po pitanju toga kako će se izdržavati sada kada su njihova dugogodišnja sredstva za život proglašena nezakonitim.Neki kažu da su se prepustili siromašnom životu, istakavši da su rođeni tokom Korejskog rata i da znaju kako da žive život gladni.Drugi su sugerisali da bi trgovina mogla da se nastavi inkognito.Mnogi se, međutim, slažu da su za mlađe farmere ove stroge mere posebno zabrinjavajuće.„Mladi ljudi u ovoj industriji zaista se suočavaju sa sumornom stvarnošću", kaže Džu.„Budući da ne mogu da prodaju pse, ne mogu brzo ni da zatvore posao.

U skorije vreme, Mafra je za BBC rekla da ulaže oko 6 milijardi korejskih vona (4,3 miliona dolara) godišnje da bi proširila azile za životinje i podržala privatne objekte, i da će ponuditi i do 600.000 korejskih vona po psu (450 dolara) farmerima koji zatvore farme ranije.

Marko je potvrdio srećne vesti za Telegraf.rs i ispričao kakav je plan u narednim danima.

Lovačko društvo Bratogošt – NikšićI snažni vo je bio žrtva medveda nedavnoMedveda je uvek bilo, samo je sada ova divlja životinja počela da se spušta u sela i napada stoku ne samo na otvorenom, nego i u stajama, kaže Nikola Marković, direktor Lovačkog saveza Crne Gore.Slučaj napada na lovca nije prvi, a svaki je izuzetno opasan, dodaje.„To smo imali u Beranama, zatim u Nikšiću, kao i ovaj slučaj sada u Plužinama.„Pre dvadesetak godina bio je smrtni slučaj u Beranama, kada je napao staricu“, opisuje Marković.Slične probleme imaju i ostale balkanske zemlje – Hrvatska i Bugarska su u kratkom periodu zabeležile smrtne slučajeve, kao i Češka.Lovišta Crne Gore su prekrivena kamerama, ali se na snimcima vidi da medvedi nerado idu na hranilice, već „radije prave štetu i ima agresivnih jedinki“, kaže on.„Medved je prirodi potreban i brinemo o njima, ali moramo nešto uraditi da zaštitimo i turiste, planinare i sve ljude, gde nemate lovaca tu vlada haos”.

One postoje u prirodi da bi ljudi živeli od njih." Jesti psa nije isto kao jesti drugu vrstu mesa, prema Čun. Ona ukazuje na to da pseće meso nosi veći rizik sa stanovišta bezbednosti hrane i higijene – pogotovo u Južnoj Koreji, gde ono nije integrisano u formalni, regulisani sistem proizvodnje mesa.

godine da iako će grupe za zaštitu životinja pokušati da spasu koliko je životinja moguće, „biće pasa koji će preteći". „Ako preostali psi postanu 'izgubljene i napuštene životinje', onda je to srceparajuće, ali oni će biti podvrgnuti eutanaziji", rekla je ona.

Ali ako smo se već potrudili da spasemo pse od surovog klanja samo da bismo ih eutanazirali, onda je razumljivo što su ljudi nesrećni i besni."Bez sredstava za život Neki su potražili rešenje van zemlje, poslavši životinje u inostranstvo voljnijim usvajačima u zemljama kao što su Kanada, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.Tim iz Hvaka je 2023.

godine spasao oko 200 pasa sa farme u jednom azijskom gradu – od kojih su svi poslati u Kanadu i SAD.Bivši vlasnik te farme, 74-godišnji Jang Džong Tae, rekao je za BBC da je, dok je gledao spasioce kako utovaraju pse u njihove kamione, bio zapanjem nivoom saosećanja koje su oni iskazali.Jang je na to dodao, međutim, da ne odobrava zabranu uzgoja psećeg mesa.„Ako je pseće meso zabranjeno zato što su psi životinje, zašto je onda u redu jesti druge životinje kao što su krave, svinje ili pilići?", rekao je on.„To je ista stvar.

godine da iako će grupe za zaštitu životinja pokušati da spasu koliko je životinja moguće, „biće pasa koji će preteći".„Ako preostali psi postanu 'izgubljene i napuštene životinje', onda je to srceparajuće, ali oni će biti podvrgnuti eutanaziji", rekla je ona.Vlada je pokušala da umiri ove brige nekoliko nedelja kasnije, rekavši da eutanazija životinja „svakako" nije deo njihovog plana.U skorije vreme, Mafra je za BBC rekla da ulaže oko 6 milijardi korejskih vona (4,3 miliona dolara) godišnje da bi proširila azile za životinje i podržala privatne objekte, i da će ponuditi i do 600.000 korejskih vona po psu (450 dolara) farmerima koji zatvore farme ranije.

Tada prelazi velike razdaljine, dok je tokom dana u gustim šumama gde ima mir“, kaže ona.Prikupljene informacije će biti od pomoći da se utvrde staništa i koridori koje koriste i pomoći da se u budućnosti izbegnu neželjeni susreti medveda i ljudi.

Bivši vlasnik te farme, 74-godišnji Jang Džong Tae, rekao je za BBC da je, dok je gledao spasioce kako utovaraju pse u njihove kamione, bio zapanjem nivoom saosećanja koje su oni iskazali.

Teodora Boškovski Novinarka rubrika Društvo i Beograd na Blic 29. jun 2025.

"Mora da postoji konkretna rasprava o tome kako se 'rešiti' pasa", kaže ona.

Foto: Printscreen/Instagram/Markonikolic86 "Sve mi je izgorelo, spavam u prikolici za kola, ni jastuk nemam", kroz suze priča deka Dušan iz mesta Korbevac kod Vranja.

Glavne zvezde događaja bili su preslatki štenci koji traže novi dom i koji su potpuno očarali sve prisutne.

i Akcioni plan.U tim dokumentima su propisane mere koje se mogu preduzeti u slučaju šteta koje naprave medvedi.Akcionim planom je predviđeno da se formira Interventni tim koji je odgovoran da izađe na teren i reaguje.Kada se ponavljaju slučajevi da mrki medved „traži hranu iz ljudskih izvora i predstavlja opasnost za ljude“ potrebno je odvratiti životinju sklanjanjen hrane ili postavljanjem ograda kako bi bio otežan pristup, a predlaže se i pokušaj teranja ili plašenja životinje.„Interventni tim je odgovoran da izađe na mesto prijave i da preduzme mere teranja jedinke, a tek u krajnjem slučaju, ukoliko se proceni da je medved i dalje problematičan i predstavlja opasnost, moguće je odobriti odstrel“, kaže Iković. Marija Iković već pet godina radi na terenu u prirodi, a njene kolege mnogo duže, ali i za njih je susret sa medvedom jako redak događaj.Ona podseća na dva slučaja kada su medvedi redovno dolazili do naselja da pokupe hranu životinjskog porekla koje su ljudi bacali.U Rožajama je to bio kontejner, a u Nikšiću mesto gde su lokalne klanice bacale otpad.„Odmah po uklanjanju kontenjera, medved se nije vraćao i problem je rešen.„To ukazuje da često čovek mami medvede nepropisnim odlaganjem otpada, nesvestan posledica koje to može da izazove“, upozorava Iković.Pre desetak dana u Nacionalnom parku Durmitor medved Aleksandar je dobio telemetrijsku GPS/GSM ogrlicu, a iz CZIP-a kažu da je to njihovom timu već pružilo važne uvide.„Imamo podatak da je prešao Taru pet puta.„Uglavnom se kreće noću kada je u potrazi za hranom.

Jedino što je preživelo sa njim je njegov verni pas.

Oko 7 odsto reklo je da bi nastavilo da ga jede sve do februara 2027.

U videu vrana pokušava da slomi orah uz pomoć cigle, a kada shvati da ne može - odnese orah na sred puta kako bi ga pregazili točkovi automobila.

Na snimku se vidi kako medved pokušava da odnese ovcu, dok više pasa pokušava da je odbrani.

Ali ako smo se već potrudili da spasemo pse od surovog klanja samo da bismo ih eutanazirali, onda je razumljivo što su ljudi nesrećni i besni." Bez sredstava za život Neki su potražili rešenje van zemlje, poslavši životinje u inostranstvo voljnijim usvajačima u zemljama kao što su Kanada, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

ZAJEDNO ZA BOLJI TRETMAN ŽIVOTINJA Tribina o odgovornom vlasništvu samo je nastavak saradnje Fondacije Mozzart i JKP „Veterina Beograd“, započete prošlog decembra kada je sa košarkašima Partizana poslata važna poruka o značaju udomljavanja pasa i odgovornom vlasništvu.

Danas idem sa majstorima da vidimo šta treba da se radi, šta treba tamo da se adaptira.

Vladina anketa iz 2024.

Psi su pripadali vlasniku farme, Metju Brounu, koji je bio u zatvoru u vreme tragedije.

Tu sedim, ovde večeram i ručam... ako uopšte i jedem - pričao on pokazujući rukom na daske koje predstavljaju improvizovani sto.

Ovo se desilo mojoj sestri pre nekoliko godina.

Najbolji saveti za dresuru obe rase su: * Počnite rano sa socijalizacijom i dresurom zasnovanim na nagradama.

Za nas, odgoj pasa je bio samo način da se zaradi za život.

Pošto deda Dušan ima neki pomoćni objekat, mi ćemo tu da mu napravimo kuću. Za jako kratko vreme smo obezbedili sredstva da bismo mu sagradili novi dom.

Bravo devojke".

Ali ti ljudi iz grupa za zaštitu životinja tretirali su pse kao da su pojedinci sa dostojanstvom i to me je zaista taklo u srce." A opet za mnoge to ostaje kamen temeljac industrije na kojoj su izgradili živote.

Pastir se bez obzira na opasnost pridružio odbrani – bacao je kamenje i vikao kako bi oterao zver.

Svaki pripadnik trgovine psećim mesom sa kojim je razgovarao BBC izrazio je zabrinutost po pitanju toga kako će se izdržavati sada kada su njihova dugogodišnja sredstva za život proglašena nezakonitim.

„Kako su se društvo i kultura razvijali, južnokorejsko društvo je sada donelo odluku da prestane sa proizvodnjom psećeg mesa", kaže Čun. BBC | Foto: Hyunjung Kim/BBC News „Kad sam video kako rukuju životinjama – kao što bi sa ljudima, nežno i s ljubavlju – to me je zaista dirnulo", kaže on. „Mi ih ne tretiramo tako.

Ali dok se industrija psećeg mesa izvlači poput tepiha ispod nogu onih koji su postali zavisni od nje, Džu ne može da ne bude zaokupljen crnim mislima: da neki farmeri možda neće moći da izdrže ovu neizvesnost još dugo.

Zaglavljeni su, ne mogu ni napred ni nazad."Čan Vu se priseća kako kad je počeo da radi u ovoj industriji pre jedne decenije, sa 23 godine, „percepcija psećeg mesa nije bila negativna."„Ipak", dodaje on, „bilo je nekih komentara od ljudi kraj mene, tako da sam čak i tada bio svestan da to nije nešto što bih mogao da radim do kraja života."Zabrana je usledila brže od očekivanog – i od njene objave, kaže on, „zarađivanje za život je postalo neverovatno neizvesno."„Sve čemu se sada nadamo je da će period odložene primene možda biti produžen da bi proces izlaženja na kraj sa preostalim psima mogao da se odvija postepenije."Mnogi drugi se nadaju istom.Ali dok se industrija psećeg mesa izvlači poput tepiha ispod nogu onih koji su postali zavisni od nje, Džu ne može da ne bude zaokupljen crnim mislima: da neki farmeri možda neće moći da izdrže ovu neizvesnost još dugo.„U ovom trenutku, ljudi se i dalje drže, u nadi da će se nešto promeniti – možda da period odložene primene bude produžen", kaže on.„Ali do 2027.

„Upoznajte naše nove prijatelje“, napisala je ona u objavi.

Park prirode Piva – medved se brčkaLjudski faktor je presudanMrki medved nalazi na popisu strogo zaštićenih vrsta koje je zabranjeno iskorišćavati, uznemiravati i ugrožavati njihovo stanište, kaže Marija Iković iz Centra za proučavanje ptica (CZIP) za BBC na srpskom.Crna Gora je u julu 2024.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Kolekcije Muzeja Fild sadrže više od 245.000 uzoraka sisara iz celog sveta, ali su naročito dobro predstavljene životinje iz Čikaga.

Da li i psi umeju da lažu? Kada je to u njihovom interesu – apsolutno da, i ova tvrdnja takođe ima naučnu potvrdu.