godine okončaju poslovanje i rasprodaju životinje.Ali mnogi kažu da ovo nije pravi trenutak da se postepeno ukine industrija koja je generacijama obezbeđivala ljudima sredstva za život – i da vlasti još uvek nisu osmislile odgovarajuću garancije za uzgajivače ili procenjenih pola miliona pasa u zatočeništvu.Čak i oni koji podržavaju zabranu, među njima eksperti i borci za prava životinja, ukazuju na probleme u vezi sa njenom primenom – među njima poteškoće sa pronalaženjem domova za pse koji se sada, nakon što su spaseni iz klanice, suočavaju se sve verovatnijom pretnjom od eutanazije.Na polovini perioda odložene primene, uzgajivači psećeg mesa ostaju sa stotinama životinja koje bukvalno ne mogu da prodaju, sa farmama koje se ne mogu zatvoriti i sa vrlo malo načina da donesu hranu na trpezu.„Ljudi se pate“, kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.„Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao.“„Situacija je beznadežna.“Oluja preprekaČan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.Posle toga, ovaj 33-godišnji proizvođač psećeg mesa – koji je tražio da ostane anoniman iz straha od burne reakcije javnosti – suočava se sa kaznom od i do dve godine zatvora.„Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam“, kaže on.„U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse.“Pod „oni“, Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.On misli i na borce za prava životinja i vlasti koji su se, po njegovom mišljenju, žestoko trudili da zabrane trgovinu psećim mesom, a sada nemaju jasan plan šta da urade sa preostalim životinjama – kojih ima oko 500.000, prema procenama vlade.„Usvojili su zakon bez pravog plana, a sada govore da čak ne mogu ni da uzmu te pse.“ Procenjuje se da na farmama mesa širom zemlje ostaje još pola miliona pasacLi Sangkjung, menadžer kampanja pri Humanom svetu za životinje Koreja (Hvak), deli tu zabrinutost.„Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa“, kaže on.„Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni.“Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.Budući da u industriji psećeg mesa težina znači profit, farme preferiraju krupnije pasmine.Ali u izuzetno urbanizovanom društvu Južne Koreje, u kojoj mnogi ljudi žive u stambenim kompleksima, ljudi koji žele da drže kućne ljubimce često traže upravo suprotno.Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.Problem dodatno komplikuje činjenica da su mnogi i psili čisti ili mešanci tosa-inu, vrste koja je klasifikovana kao „opasna“ u Južnoj Koreji i potrebna je dozvola vlade da se drži kao kućni ljubimac.U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani. Danas
