Da li ste se ikada osećali naduto, umorno ili ste bili loše raspoloženi bez očiglednog razloga?Možda creva pokušavaju nešto da vam kažu.Zdravlje creva je više od samog varenje – ono je temelj našeg imuniteta, mentalnog blagostanja i našeg opšteg osećaja vitalnosti.Crevnoj flori, koju čine bilioni bakterija i mikroorganizama, najbolje pogoduje uravnotežena ishrana koja je bogata hranljivim materijama.Međutim, loše navike u ishrani mogu da naruše ovu osetljivu sredinu, što može da dovede do probavnih tegoba, upala i hroničnih bolesti.Dr Džuli Mekdonald, viša predavačica u Centru za izučavanje otpornosti bakterija na antibiotike na Imperijal koledžu u Londonu, objašnjava da se poremećaji u crevima manifestuju ne razne načine, ne samo probavnim simptomima.Svaki čovek ima crevnu mikrobiotu koja je jedinstvena, kao i otisak prsta.To znači da neki ljudi prirodno imaju otporniji probavni sistem, dok su drugi podložniji poremećajima.Na zdravlje creva utiču genetika, sredina u kojoj se živi, način ishrane, pa čak i činioci iz ranog života – na primer, da li je neko rođen carskim rezom ili prirodnim putem.Upravo ova jedinstvena priroda naše crevne flore predstavlja izazov za istraživače.Iako su naučnici uspeli da identifikuju osnovne grupe korisnih bakterija, precizno utvrđivanje mikroorganizama koji su odgovorni za bolesti i loše zdravlje je i dalje složeno.Ono si što jedeš„Način ishrane ima veliki uticaj na raznovrsnost crevne mikrobiote”, kaže dr Bendžamin Mališ, klinički istraživač i konsultant na Imperijal koledžu u Londonu.„U istraživanjima smo videli da promene u ishrani, poput smanjenog unosa mesa ili povećanog unosa vlakana, mogu značajno da utiču na sastav crevnih bakterija”.Na primer, istraživanja ukazuju da uvođenje fermentisanih mlečnih proizvoda, kao što su jogurt i kefir, može da podstakne rast dobrih bakterija poput laktobacila i bifidobakterija, čak i bez značajnog povećanja ukupne raznovrsnosti mikrobiote.Ipak, ishrana nije jedini odlučujući činilac za zdravlje creva.Ostali važni činioci su:San i stres: loš san i hronični stres negativno utiču na zdravlje creva;Fizička aktivnost: redovno kretanje i vežbanje doprinose zdravoj crevnoj flori;Antibiotici: prekomerna upotreba antibiotika u medicini i poljoprivredi može da naruši broj korisih bakterija i poveća rizik od otpornosti organizma na antibiotike.Nedavna japanska studija pokazala je da ishrana bogata mahunarkama i povrćem može da smanji nivo stresa jer podstiče rast dobrih bakterija u crevima.Studija koja je obuhvatila oko 1.000 zdravih odraslih ljudi, pretežno žena, otkrila je da ishrana bogata hranljivim materijama, kao što su probiotici i vlakna, može da doprinese razmnožavanju bakterije Lachnospira, koja je ključna za očuvanju zdravlja i integriteta creva.Dr Mališ takođe ističe važnost veze između creva i mozga.„ Živac lutalac ili pneumogastrični živac (latinski: nervus vagus) povezuje mozak i creva, a neurotransmiteri poput serotonina i dopamina potiču iz creva.„Nova istraživanja ukazuju da zdravlje creva može da utiče na ponašanje, nivo stresa, pa čak i na mentalno blagostanje”.
Opasna zaraza se širi evropskom zemljom, izazvaće haos na leto PANIKA U EVROPI ZBOG NOVOG SOJA VIRUSA!
Najnovija istraživanja su veoma optimistična. Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu otkrili su da redovna konzumacija ovog voća može da donese merljive zdravstvene koristi ženama u postmenopauzi, posebno onima koje se bore sa gojaznošću. Studija sprovedena na 24 žena starosti od 50 do 70 godina otkrila je da konzumiranje oko 1,5 manga dnevno tokom dve nedelje značajno snižava krvni pritisak i nivo holesterola, ključne markere kardiovaskularnog zdravlja koji mogu da utiču na rizik od razvoja srčanih bolesti.
Na društvenim mrežama svakodnevno se pojavljuju novi trikovi za mršavljenje, ali većina njih nema nikakvo naučno utemeljenje.
