Njihova muzika nije bila „čista“ pank energija kao kod Sex Pistolsa, niti hladni nju vejv u maniru Joy Divisiona – The Boomtown Rats su bili škripavi, cinični i istovremeno zarazno melodični. Gitare su režale, tekstovi su secirali svet oko sebe, a Geldof je svojim šarmom – negde između dandyja, propovednika i uličnog filozofa – postao „kvazipolitički” vođa bez stranke.

Geldof je bio neka vrsta proto-Jarvisa Cockera i Pulpa iz onog vremena.Znaju li oni da je Božić?Ali prava eksplozija je usledila 1984–85. kada je Bob Geldof, šokiran prizorima gladi u Etiopiji, okupio muzičku kremu Velike Britanije za projekat „Band Aid“ i čuvenu pesmu „Do They Know It’s Christmas?“. Naime, možda se mlađe generacije ne sećaju, ali početkom 80-ih je došlo do velike gladi zbog promene režima i građanskog rata, a TV-i su, ra razliku od prethodnih masovnih umiranja, bili u svakom domu, i sve je bilo prenošeno, na jezu celog sveta.

Upravo ove godine obeležava se 40. godina od Live Aid-a i mi smo veoma impresionirani time što studenti u Srbiji rade u svojoj borbi za pravdu, baš kao što je Live Aid pokušavao da uradi pre 40 godina.

Noći na Glavnoj bini obeležiće i nastupi Boba Geldofa sa bendom The Boomtown Rats, britanskog pop duo Hurts, dvostruke evrovizijske pobednice Loreen i mnogih drugih.Ograničen kontingent festivalskih ulaznica dostupan je po promotivnoj ceni od 8.490 RSD, uz popust od 50 odsto.

Koncerti u Melburnu, Sidneju i Brizbejnu su potvdili ono što oko čega su se najveći muzički kritičari složili: Carter je scenski divalj, glasno političan, bolno iskren i sve ono što je punk ikada trebalo da bude.Kao kruna povratničke turneje i potvrda novog poglavlja benda, Sex Pistols su u maju 2025.

Jer, dok neki dolaze da budu viđeni, on dolazi da vas natera da vidite.

Dobijate manifest.

Kada se spoje legende koje su promenile sve i čovek koji gazi sve norme današnjice, ne dobijate koncert.

The Independent je pisao da bend „i dalje ima dovoljno punka u sebi i bez Lydona“, dok je Evening Standard zabeležio da je Carter divalj, razjaren i prepun anarhične energije – baš ono što je obećano: apsolutni haos.” Bring the Noise UK je podvukao da Carter „nije pokušavao da imitira Lydona, već je bio svoj – i to je možda učinilo stvari još boljima”.

Finansijski, uključio se ceo svet: Sovjeti, Istočni Nemci, Zapadni Nemci, Poljaci, Francuzi...

objavili „God Save the Queen“, cenzura nije sprečila himnu da odzvanja ulicama – dok su oni svirali na brodu, ispred parlamenta.

I te kako.

U intervjuima i dalje grmi protiv pohlepe, gluposti i klimatske pasivnosti.

Stadion Wembley u Londonu i JFK stadion u Filadelfiji, povezani satelitima, uz TV prenos u preko 150 zemalja, pred oko 1,5 milijardi ljudi.

Nastup Boomtown Ratsa nije samo koncert – to je lekcija iz istorije, živa demonstracija kako umetnost i aktivizam mogu da idu ruku pod ruku.

Nije zaboravio ko je ni sada – jednako borac protiv nepravde koliko i muzičar. Tako je i krajem marta, na kanalima društvenih medija Exita pružio podršku studentima Srbije u njihovoj borbi za bolje sutra, rekavši: „Ponosni smo što nastupamo na Exitu, 10. jula, na vašoj 25. godišnjici, jednom od poslednjih preostalih nezavisnih festivala.

Jer dok svet gori, a algoritmi “se smeju”, na Petrovaradinsku tvrđavu stiže čovek koji je jednom rekao: „Ovo nije koncert.

godine – da bi svet podsetio da „štakori“ nikad zapravo ne nestanu.

Kada se prvi put rodio taj osećaj i kada je zapravo počela tvoja veza sa Srbijom i Exitom?

EXIT festival ove godine neće samo imati istorijski trenutak na glavnoj bini.

Ovo je rat protiv ravnodušnosti.“I Don't Like Mondays, but I love ExitsGeldof ne voli ponedeljke – to znamo svi.

Jako pojačanje predvode Partibrejkersi, Bojana Vunturišević, Nikola Vranjković, Coby, Amna i Hiljson Mandela, a pridružuju im se Crni Cerak & Lacku, Z++, Kendi i Oxajo.

Sinoć je završeno prvo veče jubilarnog 15. Arsenal festa u Kragujevcu, a pubilika je imala priliku da uživa u nastupima do ranih jutarnjih časova.

objavili trostruki live album pod nazivom „Live in the USA 1978”, koji donosi sirove snimke sa kultne američke turneje iz ‘78. godine, uključujući nastupe u Atlanti, Dallasu i San Francisku.

Jubilarno 25. izdanje Exita na glavnim binama predvode punk ikone Sex Pistols uz energičnog Franka Cartera, rodonačelnik EDM scene Tiësto, elektronski vizionar Eric Prydz, kultni elektronski sastav The Prodigy, maskirani techno mag I Hate Models, jedan od najvećih house majstora današnjice Solomun, koji donosi svoj DIYNAMIC TAKEOVER na Dance Arenu, a uz njega stižu i najtraženije umetnice techno scene Amelie Lens, Nina Kraviz, Indira Paganotto i Sara Landry, inovator high-tech minimal zvuka Boris Brejcha, globalna techno senzacija Yousuke Yukimatsu.

Dobijate punk propoved.

Te večeri smo popili mnogo sakea i razmišljali o svojoj karmi.”Izvor: LouderPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Kako ste birali repertoar koji ćete izvesti?– Upravo to što si rekla – pesme koje smo odabrali iznenadile su čak i mene.

Pesme poput „Looking After Number One“, „Banana Republic“ i naravno „I Don’t Like Mondays“ zvuče i dalje sveže – možda zato što svet, 40 godina kasnije, i dalje ponavlja iste greške. A Boomtown Rats su uvek bili bend koji o tome peva – bez šminke, bez cenzure.

I ne sumnjamo da će i na Exitu to uraditi.

To je bilo kao otvaranje neba“.

Danas imamo simpatizere milijardera koji su nas okrenuli jedne protiv drugih; zato pank nikada neće umreti – naprotiv, možda nikada nije bio zdraviji nego što je sada, kaže Frank Carter.

NOVI SAD - Majstor najluđeg groove-a, bez čije akademije, znanja i veština mnogi svetski DJ-evi ne bi bili to što su danas, on je beskrajno energičan, uvek bombastičan i prosto fantastičan – X-Coast stiže da otvori letnju sezonu kako dolikuje u subotu, 28. juna u klubu Tunnel!

A uz njega – ni manje ni više nego njegovi The Boomtown Rats, bend koji je pomerio granice pank roka i nju vejva još u sedamdesetima, kad su „štakori iz naglo sagrađenih gradova” odlučili da dignu glas protiv letargije, rata, nepravde – i dosadnih ponedeljaka.EXIT je oduvek znao da spoji zabavu i poruku, ples i promenu, hedonizam i odgovornost.

Ili smo zauvek izgubili taj duh zajedništva?

Pred publiku je prvi izašao popularni reper Sajfer, a publika je odmah pala u delirijum.

opsovao na nacionalnoj televiziji i pretvorio bend u najopasniji simbol jedne epohe.

Festival koji je nastao iz protesta, iz borbe za slobodu, i koji svake godine okuplja hiljade ljudi koji veruju u moć muzike da menja svet.

Zaključak je bio jasan – gde god bi Massive Attack nastupao, nedugo zatim bi se pojavio i Benksijev rad.

Uvek smo svirali muziku koja izražava slobodu, promene i pravdu.

I Amerikanci su se uključili sa singlom „We Are the World”, i Jugosloveni sa „Za million godina”, koju u poslednje vreme često čujemo.

godine prestali s radom (Geldof je početkom 90-ih imao uspešnu karijeru sa pesmama kao „I Don’t Mind“), Geldof ih je okupio iznova 2013.

Džon Meknali Majk Pender, a bend je bio dio scene Merseybeat uz Gerry and the Pacemakers i Bitlse koji su se probili početkom 1960-ih, pre nego što su postigli uspeh u Sjedinjenim Državama.

Singlovi poput „Rat Trap“ i posebno antologijska „I Don’t Like Mondays“ postali su globalni hitovi, ali i svedočanstvo o tome kako se bunt može pretočiti u refren.

Ušao je u istoriju kao Sir Bob (nepravilno, ali u šali i od milja), vitez bez oklopa, ali s gitarom i glasom koji ne prašta ravnodušnost.

Vidimo se ispred bine.

To je upravo ono što je bendu bilo potrebno da se spoji posle skoro pola veka jer „bend nije dobar uprkos izostanku Johna Lydona“, tvrde kritičari, „oni su sjajni jer je Carter tu“, zaključuje Kerrang!

Zato, naravno, stojimo uz studente Srbije, stojimo uz EXIT festival.

Geldof na scenu ne dolazi da bi oduševio – već da bi šokirao, pokrenuo, raspalio vatru u publici.