SLAC National Accelerator Laboratory Kamera ima 3.200 megapiksela i napravljena je u SLAC Nacionalnoj akceleratorskoj laboratoriji Ministarstva energetike SAD-a To se postiže jedinstvenom konstrukcijom koja se sastoji od tri ogledala.Svetlost noćnog neba najpre ulazi teleskop i udara u primarno ogledalo (prečnika 8,4 metra), zatim se reflektuje na sekundarno ogledalo (3,4 metra), pa potom na treće ogledalo (4,8 metara), pre nego što uđe u kameru.Ogledala teleskopa moraju da budu u besprekornom stanju.Čak i najmanja čestica prašine može da naruši kvalitet snimka.Zahvaljujući izuzetno visokoj reflektivnosti i brzini sistema, teleskop može da prikupi ogromnu količinu svetlosti.To je „zaista ključno” za posmatranje objekata koji su „neverovatno daleko, što u astronomiji znači da potiču iz ranih epoha svemira”, kaže Gijem Megijas, stručnjak za aktivnu optiku u opservatoriji.Kamera u teleskopu snimaće noćno nebo svaka tri dana tokom deset godina, u okviru projekta nazvanog Legacy Survey of Space and Time .Kamera je dimenzija 1,65 puta tri metra, teška je 2.800 kilograma i ima široko vidno polje.Snimaće po sliku otprilike svakih 40 sekundi, tokom osam do 12 sati svake noći, zahvaljujući brzom pomeranju pokretne kupole i nosača teleskopa.Kamera ima 3.200 megapiksela (67 puta više od kamere Ajfona 16 Pro), što je toliko visoka rezolucija koja bi mogla da snimi lopticu za golf na Mesecu, a za prikazivanje samo jednog snimka bio bi potreban 400 Ultra HD ekran televizora.„Kada smo ovde dobili prvu fotografiju, bio je to zaista poseban trenutak”, kaže Megijas.„Kada sam počeo da radim na ovom projektu, upoznao sam nekoga ko je na njemu radio još od 1996., a ja sam rođen 1997.

Turisti svih generacija I porodice sa decom mogu uživati u edukativnim programima, dok su za starije putnike dostupni udobni smeštaji i vođene ture.

Na jednoj fotografiji, opservatorija je zabeležila dve magline ispunjene svetloružičastim oblacima gasa i prašine.

Astronomi opservatorije „Vera Rubin“, koja se danas svečano otvara, podelili su prve fotografije napravljene najvećom astronomskom kamerom na svetu, a koje uključuju zadivljujuće snimke spiralnih galaksija u sazvežđu Device i maglina Trifid i Laguna u sazvežđu Strelca.Opservatorija Vera C. Rubin otkrila je ekskluzivni pogled na prve slike snimljene njenom moćnom astronomskom kamerom – a rezultati su zadivljujući.Izuzetno detaljne slike prepune su raznobojnih zvezda i spiralnih galaksija.

Takođe, kako naučnici pojašnjavaju, lokacija teleskopa na južnoj hemisferi omogućava izvanredan pogled na galaktički centar Mlečnog puta.Ako deveta planeta zaista postoji u našem Sunčevom sistemu, naučnici kažu da bi ovaj teleskop mogao da je pronađe već u prvoj godini rada, piše BBC.Ovaj teleskop trebalo bi i da otkriva potencijalno opasne asteroide koji bi mogli ugroziti Zemlju.Kada misija bude završena, biće prikupljen najveći optički astronomski skup podataka u istoriji, koji će biti dostupan velikom broju naučnika širom sveta.Tamna materijaPrema podacima NASA-a, tamna materija je zagonetna supstanca koja oblikuje kosmos, dok je tamna energija sila koja ubrzava širenje svemira.Iako se smatra da zajedno čine većinu svemira, ni jedna ni druga ne mogu se direktno posmatrati, ali se njihovo postojanje može zaključiti na osnovu gravitacionih efekata koje izazivaju.Opservatorija Vera C. Rubin je dobila ime po istoimenoj, čuvenoj američkoj astronomkinji, zaslužnoj za prve konkretne dokaze u istraživanju tamne materije.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Konstrukcija nosača teleskopa podržava kameru i ogromna ogledala „Upravo je ta sposobnost teleskopa da beleži prolazne, privremene promene ono što je jedinstveno, nešto što nikada ranije nije urađeno.„To ima potencijal da nam otkrije fenomene o kojima nismo ni sanjali”, objašnjava profesorka Hejmens.Ali teleskop bi takođe mogao da pomogne u zaštiti čovečanstva otkrivanjem opasnih objekata koji iznenada zalutaju blizu Zemlje, među kojima su asteroidi poput YR4, za koji su se naučnici početkom ove godine nakratko pribojavali da bi mogao da udari u našu planetu.Velika ogledala kamere pomoći će naučnicima da otkriju i najsitnije tragove svetlosti i distorzije koje emituju ti objekti, kao i da ih prate dok jure kroz svemir.„Teleskop je transformativan.„Pružiće nam najveći skup podataka koji smo ikada imali za proučavanje naše galaksije.„To će doprineti onom što radimo već mnogo godina”, kaže profesorka Alis Dison sa Univerziteta u Daramu, u Engleskoj.Ona će analizirati slike sa teleskopa da utvrdi koliko daleko dosežu zvezde u Mlečnom putu.Trenutno, većina dostupnih podataka o zvezdama doseže do oko 163.000 svetlosnih godina, ali Opservatorija Vera Rubin bi mogla da „vidi” udaljenost do čak 1,2 miliona svetlosnih godina.Profesorka Dison očekuje i da će moći da istražuje zvezde Halo regiona Mlečnog puta, ili groblje zvezda uništenih tokom vremena, kao i male satelitske galaksije koje su još uvek prisutne, ali su izuzetno blede i teško uočljive.Posebno je uzbudljivo što naučnici veruju da je teleskop dovoljno moćan da konačno razreši dugogodišnju misteriju o postojanju devete planete.Pretpostavlja se da bi taj objekat mogao da bude čak 700 puta udaljeniji nego što je razdaljina između Zemlja i Sunca, što je daleko van domašaja drugih teleskopa na zemlji.„Biće nam potrebno mnogo vremena da zaista razumemo kako radi ova nova prelepa opservatorija”, kaže profesorka Hejmens.„Ali ja sam potpuno spremna”.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Neki su brzo primetili da su svetloružičaste magline zapravo Trifid i Laguna, koje se nalaze u sazvežđu Strelca, oko 9.000 svetlosnih godina udaljene od Zemlje.Bi-Bi-Si navodi da se na drugoj fotografiji je izvestio da je jedna od ostalih slika snimak sazvežđa Devica, koje broji više 1.000 galaksija.

Na fotografiji koju je napravila opservatorija „Rubin“ jasno se vide dve spiralne galaksije kao svetloplavi vrtlozi.Astronomi planiraju da koriste ogromnu kameru kako bi posmatrali univerzum sa Zemlje u dosad neviđenim detaljima.

Prekretnica u istraživanju: Videćemo slike iz svemira kakve nikad U ISTORIJI nisu zabeležene Opservatorija "Vera Rubin" počela je rad na vrhu planine, nudi neverovatne mogućnosti istraživanja svemira Srpski naučnici sa Matematičkog fakulteta i Astronomske opservatorije Beograd pridružili su se ovom međunarodnom projektu Predrag Vujanac U novinarstvu od daleke 1992.