do 2024.

godine, očišćeno više od 1.000 divljih deponija u 74 lokalne samouprave.

Bilo je posebno zadovoljstvo družiti se sa zemunskim školarcima, mladim porodicama, ali i bakama i dekama sa svojim unučićima, kao i imati priliku da im se približe brojne ekološke teme koje ulaze u opseg rada preduzeća. Beograđani svih generacija imali su mogućnost da kroz druženje sa ekipama "Gradske čistoće" učestvuju u manifestaciji osmišljenoj da se kroz raznovrsne aktivnosti – edukativne, kulturne, sportske i zabavne podstakne međugeneracijska povezanost i promoviše zdrav i aktivan način života.

Tokom ovih šest godina posadili smo impresivnih milion stabala – ali ono što nas posebno raduje jeste što je „Zasadi drvo“ postao pokret, simbol zajedništva i brige za prirodu.

Pavkov podseća da je u pitanju izmena kompletnog zakona koji nije menjan od 2009.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

"Ne emituje se manje ugljen-dioksida nego sagorevanjem uglja, a emituju se velike količine štetnih malih čestica i drugih zagađivača vazduha.

Program zaštite je nazvan UNEP.

godine, održala u Stokholmu.

Na konferenciji se tada okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine.

„Gradska čistoća“ nastavlja obilazak beogradskih prvaka sa svojim čuvenim „Reciklosaurusima“.

Inicijativa „Zasadi drvo“ započeta je pre šest godina kao odgovor na rastuće potrebe za dizanjem svesti o važnosti društvene odgovornosti i očuvanja prirodnih resursa.

Takođe i ankete u kojima možemo saznati kako građani kao pojedinci razmišljaju o uticaju čoveka na našu životnu sredinu.

Škola u Vlasini broji svega 12 učenika i nosi ime po istaknutom građevinskom stručnjaku.

Učenici OŠ "Akademik Đorđe Lazarević" sa Vlasine, sakupili su desetak džakova smeća, koje su turisti ostavili oko Vlasinskog jezera.

Možete li nam reći više o inicijativi „Zasadi drvo”?

Naša uloga kao lidera u industriji nije samo da razvijamo inovacije i rastemo u poslovnom smislu, već da ostavimo pozitivan trag.

Naš plan je jasan: nastavljamo dalje.

Ovaj projekat je mnogo više od same sadnje drveća – on je alat za podizanje ekološke svesti i edukaciju, posebno najmlađih. Uvereni smo da generacije koje danas uče kroz ovakve projekte postaju sutrašnji čuvari planete.

Naš pristup održivosti je sistemski: transparentnost, praćenje rezultata i prilagođavanje strategija prema izazovima – to je put kojim idemo.

Međutim, posebno je šokantno videti postrojenje koje finansira KfW kako sagoreva cela stabla i radi bez adekvatne zaštite zdravlja i bezbednosti“, navela je Kovačević.Zoe Lujić iz organizacije Earth Thrive i Balkanskog centra za prava prirode istakla je da je finansiranje KfW-a proizvodnje energije iz biomasa povezano sa većom sečom šuma, „u zemlji gde je ilegalna seča već raširena“.„Seča drveća i šuma nikada ne može biti deo prelaska na istinski čistiju energiju.

Milionita sadnica je veliki uspeh, ali to je samo deo šire slike.

Kroz inicijative za smanjenje emisije CO2, unapređenje energetske efikasnosti i raznih drugih radimo na minimiziranju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Sedište fonda je u SANU, a cilj osnivanja je pomaganje finansiranja rada Akademije.

Projekat je sam planirao da finansira, tražeći od grada samo administrativnu dozvolu.

Sud je 2024.

Kroz „Zasadi drvo“ i slične projekte želimo da pokažemo da je moguće poslovati odgovorno, inspirisati druge i dugoročno doprinositi boljem svetu za sve nas.

Lideri danas imaju zadatak da postave standarde i daju primer.

foto: WMG Kao lider u industriji, kakvu ulogu vi kao CEO vidite u oblikovanju ekološki odgovorne kulture unutar organizacije?

Na nedavnoj sadnji milionite sadnice prisustvovale su i ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Slovenije i Mađarske, kao i predstavnici EU – što pokazuje koliko je „Zasadi drvo“ važan i prepoznat.

Ministarstvo je u te svrhe uložilo više od 350 miliona dinara.

Ulaganje u ekološke projekte smanjuje emisije CO2, jača brend, gradi poverenje i doprinosi motivaciji zaposlenih.

Sprovodimo kapitalne projekte izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije gde se otpad tretira po evropskim standardima", rekla je Pavkov na skupu na kome su Ministarstvo zaštite životne sredine, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obeležili Svetski dan zaštite životne sredine, koji je ove godine posvećen borbi protiv zagađenja plastikom.Ona je istakla kako je plastični otpad prisutan u svakom segmentu života i da nije specifičnost samo Srbije, već izazov sa kojim se suočava čitav svet."Ministarsvo je svesno značaja svakog pojedinačnog doprinosa u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom i zato realizujemo aktivnosti na više paralelnih nivoa u borbi protiv tog zagađanje", rekla je Pavkov.Istakla je da se posvećeno radi na stvaranju regulatornih preduslova za smanjenje plastičnog otpada, kao i na realizaciji konkretnih projekata, koji vode do cilja - upravljanje svim vrstama otpada po savremenim svetskim standardima.Ona je navela i da se uveliko radi na izgradnji najvećeg regionalnih centra za upravljanje otpadom u zemlji na Ubu, na lokalitetu Kalenić, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine i počne probni rad."Ka njemu će gravitirati više od 15 jedinica lokalne sampurave, a paraleno će se raditi i na sanaciji i rekultivaciji nesanitarnih deponija koje se nalaze u tim lokalnim samoupravama", rekla je Pavkov.Dodala je da se radi na podizanju kapaciteta regionalnog centra za preradu otpada u Pirotu, a krajem godine se očekuje i potpisivanje ugovora za početak izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu."Parelelno se ulažu sredstva u saniranje i uklanjajnje divljih deponija.