Privremeno se menja trsa dve autobuske linije u Futogu.

Zbog poslova koje će izvoditi JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", do četvrtka 3. jula u Balkanskoj ulici, na delu od zone autobuskog stajališta "Nemanjina", sledećih 50 metara gledano u smeru ka Ulici Gavrila Principa, doći će do zatvaranja krajnje dve saobraćajne trake, zbog čega će vozila javnog prevoza saobraćati izmenjeno.

Reporteri Pavle Ivković i Emir Lićina govorili su o noći za nama, kao i o najbitnijim servisnim informacijama za sve građane Kakva je situacija u noći za nama i koje su to najnovije servisne informacije, rekao nam je reporter Kurir televizije, Pavle Ivković, koji se i ovoga jutra nalazi na beogradskim ulicama.

Tokom izvođenja radova, režim saobraćaja će biti sledeći: u smeru Beograd - Niš za saobraćaj će biti zatvorene preticajna i vozna saobraćajna traka, a saobraćaj će se odvijati preticajnom trakom suprotnog smera i zaustavnom i trakom za spora vozila u smeru kretanja.

| 01.07.2025 Policija, FOTO: BETA/Biljana Ljubisavljević Studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu saopštili su danas da je "deset puta više ljudi" pritvoreno zbog tri dana protesta, nego zbog pada nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Saobraćaj na raskrsnici Ruzveltove i ulice kraljice Marije u Beogradu je počeo da funkcioniše u ponedeljak ujutru, posle celonoćne blokade „Hoćemo izbore."Parola je ispisana na ulicama širom Beograda tokom blokada u noći s nedelje na ponedeljak, koje su zborovi građana i studenti organizovali zbog hapšenja posle protesta 28. juna.Studenti u blokadi, koji već više od sedam meseci blokiraju fakultete, traže raspisivanje vanrednih izbora.U ponedeljak ujutro komunalne službe u pratnji policijskih snaga raščistile su većinu ulica u centru glavnog grada Srbije i saobraćaj delimično funkcioniše.Dok su komunalne službe sklanjale kontejnere i žardinjere, na pojedinim raskrsnicama ljudi su dobacivali „Pumpaj", slogan studentskih blokada.Desetine demonstrata i policajaca povređene su u sukobima koji su izbili nakon protesta 28. juna, a više desetina ljudi je uhapšeno.BlokadeZbog hapšenja je u nedelju uveče, 29. juna organizovan protestni skup ispred Palate pravde, gde je zahtevano da se uhapšeni puste.„Ovo nije trenutak za povlačenje.

Centar Beograda, iuspred Pravnog fakulteta, 2. jul Prohodne ulice i policajci koji dežuraju pored fakulteta.

Luka Mitrović i Crvena zvezda se rastaju, po drugi put.

FK Crvena zvezda u ozbiljnim je pregovorima sa srpskim fudbalerom Dušanom Tadićem. Kako saznaje Mozzartsport, ofanzivni vezista i generalni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić su imali sastanak od šest sati.

Fudbalski klub Crvena zvezda, obavio je prvu veliku prodaju u ovom prelaznom roku.

Izdanak omladinske škole na Marakani, Andrej Đurić, nastaviće karijeru u Malmeu, pošto je njegov transfer u Skandinaviju veoma blizu.

Mensur Abdagić, profesor u Školi za dizajn u Novom Pazaru, udaljen je na samom kraju školske godine sa posla, rešenjem direktora ove škole.

Dok deo studenata i dalje blokira nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, preko 3.000 njihovih kolega uredno je prijavilo ispite.

Kako navodi, pozvana je da se u septembru javi sudu.

Studenti Fakulteta likovnih umetnosti, gde treba da se nastavi školska godina, pozvali su sve svoje kolege i građane Srbije da "nastavu ne održe onlajn, već na ulici".

KLIMATIZACIJA u delu zgrade Evropskog parlamenta u Briselu ne radi zbog kvara izazvanog visokim temperatirama, a radi se o prostoru u kojem su smeštene poslaničke grupe Zelenih, Obnovimo Evropu i desničarskih evropskih konzervativaca i reformista, prenosi Politiko.

"Zbog trenutnog toplotnog talasa, Ajfelov toranj preduzima mere kako bi osigurao komfor i bezbednost našim posetiocima i osoblju", navedeno je u saopštenju na sajtu ove pariske atrakcije, u kom se dodaje da će vrh tornja biti zatvoren tokom čitavog današnjeg dana.

Ubedljivo je utvrđeno da klimatske promene čine toplotne talase snažnijim i verovatnijim, a kako temperature rastu u letnjim mesecima na severnoj hemisferi, tako veći deo Evrope i delovi SAD-a i severoistočne Azije doživljavaju mnogo toplije vremenske uslove od uobičajenih.To donosi čitav dijapazon opasnosti po zdravlje, naročito za ugrožene populacije kao što su stariji, deca i osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima.Novi rekord za vrućinu u junu ove godine od 46 stepeni Celzijusovih postavljen je u subotu 28. juna u gradu El Granadu, prema španskoj nacionalnoj meteorološkoj službi, koja je takođe saopštila da je ovaj mesec na dobrom putu da postane najtopliji jun otkako se vodi evidencija.Ali brojke umeju da budu varljive: ljudi ne „osećaju“ visoke temperature isto – a one nisu ni približno toliko opasne – u suvim zemljama sa niskom vlažnošću (centralna Kanada, na primer) kao u sparnim, vlažnim klimama (na primer, oko Persijskog zaliva).Ovde na scenu stupa „temperatura vlažne sijalice“, kao način da se izmeri potencijalno smrtonosna kombinacija toplote i vlažnosti.Ali šta je ona i kako funkcioniše?Šta je ‘temperatura vlažne sijalice’?Svi znaju za reč „temperatura“ – to je ono kad nam termometar govori koliko je topao vazduh.„Temperatura vlažne sijalice“ meri efekat mešavine toplote i vlažnosti (koliko je vlažnosti ili vodenih isparenja u vazduhu).Kako je merite?U najprostijoj verziji, uzmete termometar, onaj od stakla sa kojim je odrasla većina nas, i umotate ga u tufer vate.Potom ga poprskate vodom da bude vlažan.To vam govori kolika je temperatura dok voda isprava sa njega.Uklonivši sa sobom toplotnu energiju, ta voda hladi „temperaturu“ na „temperaturu vlažne sijalice“.Zašto je važna? Ljudska bića se hlade putem znojenja: voda koja se izbaci preko kože uklanja višak telesne temperature i kad ona ispari, sa sobom uklanja i toplotu.Taj proces funkcioniše dobro u suvim oblastima, ali može da bude mnogo manje efikasan u istinski vrelim, vlažnim oblastima.Ako je spoljna temperatura blizu telesne temperature, veoma je teško ohladiti se gubljenjem vlažnosti putem znojenja ako je vlažnost vazduha previsoka.To je zato što je vazduh već prepun vlage da bi mogao da je primi još, isparavanje znoja se usporava, tako da više ne možemo toliko dobro da se ohladimo.U ekstremnim slučajevima, ne bismo uopšte mogli da se znojimo, što bi dovelo do smrti.Koja je onda temperatura opasna?