Gojko Varda rođen je 22. novembra 1936. Nova

godine, u 88. godini života, u Beogradu, saopštili su iz Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Kurir

Juče, iznenada, preminuo je Petar Mošić (1981, Beograd), izuzetno talentovani i priznati srpski slikar. Danas

Dugi niz godina radio je kao profesor na privatnom Fakultetu za dizajn i na Beogradskoj politehnici. Nova

Veliki deo svog profesionalnog angažovanja posvetio oblikovanju predmeta iz svakodnevnog okruženja.Uspešno je sarađivao sa mnogim fabrikama: INSA iz Zemuna, Industrija i rudnici Kačarevo, 14. OKTOBAR iz Kruševca, Jugostroj iz Rakovice, Rafinerija nafte iz Pančeva, Oriolik iz Oriovca, Industrija precizne mehanike i ugostiteljske opreme INEX BORAC, Društveno preduzeće za proizvodnju i trgovinu PROGRES Svrljig, Valjaonica bakra Sevojno AD itd.Tokom saradnje radio je na projektima nameštaja, opreme, enterijera, uređaja, mašina, vrtne arhitekture, kartonske i plastične ambalaže, ugostiteljske opreme, svetlećih reklama, medicinskih instrumenata, sportskih rekvizita, alata, satova, rashladnih uređaja, vojne opreme, opreme za samoposluge…Autor je dizajnerskog rešenja za kućište računara „Galaksija“. Danas

imenovan je za člana Saveta Univerziteta umetnosti u Beogradu. Danas

Ostvario je saradnju sa industrijom satova INSA iz Zemuna - redizajnirao je njihov stoni sat sa klasičnim mehanizmom na navijanje i pokretanjem na baterije i dizajnirao programator za uključivanje i isključivanje pojedinih aparata u domaćinstvu. Telegraf

Posvećenost poslu činila ga je vrsnim industrijskim dizajnerom, o čemu svedoče priznanja i nagrade: Nagrada ULUPUS-a koja se dodeljuje najboljim studentima Akademije za primenjene umetnosti (1960);Plaketa Jacques Viénot za zidni sat INSA na Pariskoj izložbi dizajna (1963): III nagrada iz grupe dečijeg nameštaja u stanu - Savezni odbor Porodica i domaćinstvo(1965);Nagrada Savezne privredne komore za učešće u stvaranju profila škole, postignute rezultate u nastavi, organizovanja nastave u prvoj godini postojanja škole na odsecima industrijski proizvodi i ambalaže (1968);Plaketa Narodna tehnika Beograda 40;Plaketa sa Međunarodnog kongresa dizajnera ICSID u Meksiko Sitiju (1979);Najveće priznanje Saveza likovnih pedagoga Jugoslavije za unapređivanje likovne kulture u Jugoslaviji, diplomu - Zaslužni likovni pedagog Jugoslavije, kao izraz priznanja za izuzetne rezultate u ostvarivanju i unapređivanju likovno-pedagoške teorije i prakse (2001);Zahvalnica Fakulteta za dizajn Univerziteta Union u Beogradu za doprinos osnivanju i razvoju fakulteta (2007) Gojko Varda bio je darodavac, saradnik i iznad svega prijatelj Muzeja nauke i tehnike. Kurir

Tokom 1963. Kurir

Od studentskih dana Varda nije prestajao da se usavršava. Telegraf

godine, kasnije u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 1973. Danas

Držao je predavanja postdiplomcima na Odseku za enterijer na Arhitektonskom fakultetu u Podgorici. Kurir

Od tada se održava svake dve godine, a model je dobila od Venecijanskog bijenala. Rtv

I nakon odlaska u penziju nastavio je sa profesorskim radom. Kurir

Varda je sam izrađivao modele za svoje predmete, što je pokazalo da je veliki poznavalac materijala i vrstan majstor. Telegraf

Redizajniran sat sa grafikom i novim kućištem privukao je najveću pažnju Englezima, a na Pariskoj izložbi dizajna 1963. Kurir

Na retrospektivnoj izložbi „Gojko Varda: Šezdeset godina posvećenih dizajnu“, održane 2019. Kurir

godine, prenosi pariski "Figaro". Telegraf

Svoje znanje o pedagoškom i profesorskom radu, za koje je nagrađivan, delio je na raznim kongresima i predavanjima. Kurir

Neka mu je večna slava i hvala. Telegraf

Ovim iskazujem svoju želju za prevazilaženjem problema prolaznosti, spajanjem udaljenih vremena. Blic

foto: Beograd.rs Kako ona navodi, čitalački kutak je prostor u kom posetioci mogu da se zainteresuju više za stalnu izložbu. foto: Beograd.rs – Ovde posetioci mogu sami da istražuju, predstavili smo rukopise, dopisnice, pisma, likovne kritike Nadežde Petrović, fotografije Nadežde Petrović, odnosno one fotografije koje predstavljaju sa obe strane objektiva, ali i određeni deo literature gde posetioci u tom čitalačkom kutku mogu da se više zainteresuju i istražuju ono što smo zapravo predstavili na stalnoj postavci – objašnjava Đorđević. Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, posle 40 godina, nakon temeljne obnove, ponovo je otvoren za posetioce u maju ove godine i u njemu je izložena zbirka od 64 dela. Espreso

Vreme i mesto sahrane naknadno će biti objavljeni. Telegraf

Upravo u ovakvim mestima koja su udaljena od grada kriju se najzanimljiviji ljudi i teme. B92