Demokratska stranka je danas zatražila „hitno i bezuslovno“ puštanje svih privedenih studenata, zbog, kako je navela, inscenirane provokacije u beogradskom Studentskom gradu.U saopštenju DS piše i da to hapšenje „još jednom pokazuje da režim (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića koristi svoje poltrone i nasilnike kao potrošnu robu da bi fabrikovanim incidentima skretao pažnju sa pravog, masovnog građanskog otpora“.„Po ustaljenom šablonu za obesmišljavanje i propagandu, Vučić ovaj put šalje svoje poslušnike, ‘ćacije’ (studente koji se protive blokama fakulteta) da provociraju studente (u blokadi) koje će potom proglasiti nasilnicima, pa čak i nacistima“, navedeno je u saopštenju.

„Nije pala nadstrešnica, nemoj da se pravimo budale!

Predsednik Srpske napredne stranke i savetnik predsednika Republike Srbije za regionalna pitanja Miloš Vučević, prisustvovao je 10. skupštini Ujedinjene Srpske.

PROLEĆE je 1944.

Pobedom u Boju na Ljubiću, 6. juna 1815.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić posetila je porodicu Miloša Pavlovića u Doboju, kako bi im iskazala podršku u trenutku kada i oni zajedno sa njihovim sinom, studentom Medicinskog fakulteta u Beogradu, prolaze kroz golgotu blokadera.

BLOKADERI u Nišu otišli su korak dalje u ovoj obesti – nakon gađanja neistomišljenika kamenjem, jajima i niza drugih progona, juče su skinuli transparent „Bolje Ćaci, nego naci“, okačen na Niškoj tvrđavi povodom napada na studente u Beogradu, a onda su isti išarali skaradnim parolama – „smrt ćacijima“ i „Smrt Vučiću“. Foto: Printscreen Oni su se ovim otvorenim pozivom na linč i egzekuciju onih koji misle drugačije, uključujući i najvišeg predstavnike vlasti, pohvalili na društvenim mrežama, kroz video snimke i fotografije, dokazujući tako da se ne stide ni poziva ni krivčna dela, rušenje ustavnog poretka i prizivanja na anarhiju i krv.

| 06.06.2025 Foto: Beta/Biljana Ljubisavljevic Transparent sa kukastim krstom i natpisom "Bolje ćaci nego naci" osvanuo je jutros na zidinama niške Tvrđave, iznad centralnog ulaza.Sporni transparent, na čijem je donjem delu pisalo "Ne damo Niš" uklonjen je nešto pre 10 časova, objavio je na društvenim mrežama pokret Kreni-Promeni.Početkom nedelje kukasti krst bio je nacrtan iznad jednog od sporednih izlaza iz Tvrđave i na keju kod Nišave.Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović tada je osudio gađanje prostorija Srpske napredne stranke u Nišu jajima i farbom, kao i crtanje nacističkih simbola."Nacistički simboli obeležavaju najgore vreme u istoriji civilizacije, kada je najviše ljudi stradalo tokom Drugog svetskog rata i to su vremena koja se nikada više ne smeju ponoviti.

Studenti u blokadi saopštili su da će odgovoriti predsedniku Aleksandru Vučiću što ih je nazvao "nacistima", ali - "ne danas, jer danas pokušavaju da nas isprovociraju".

Evropska komisija pre par dana objavila je dokument kojim je uvrstila projekat eksploatacije litijuma „Jadar“, koji planira kompanija Rio Tinto u Srbiji, na listu strateških projekata Evropske unije (EU).Ovakav potez, iako ranije najavljivan, ponovo je izazvao lavinu reakcija u domaćoj javnosti, pre svega zbog zabrinutosti u vezi sa uticajem projekta na životnu sredinu.Međutim, i ekonomski stručnjaci su ponovo istakli da je taj projekat, iz ekonomskog ugla, apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju.Ipak, kako ističu pravnici za Danas, javnost može, bar za sad, da odahne, jer ova odluka EU nije pravno obavezujuća za Srbiju.Stručnjaci naglašavaju da status „strateškog projekta EU“ ne znači da Srbija mora da odobri eksploataciju litijuma.Naprotiv, kako navode, konačnu odluku o tome da li će se litijum kopati ili ne donosi Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva, u skladu sa zakonima Republike Srbije.Evropska unija, Rio Tinto, niti bilo koja druga međunarodna organizacija nema nadležnost da natera Srbiju da započne rudarenje, ističu pravnici.„Na kraju je sve na nama“Advokat Vlatko Sekulović u izjavi za Danas ističe da odluka EU o stavljanju projekta „Jadar“ na listu strateških projekata EU nije obavezujuća za Srbiju.Na pitanje ko ima krajnju nadležnost da odluči da li će se litijum u Srbiji kopati ili ne – EU, Vlada Srbije ili lokalna zajednica, Sekulović odgovara da o projektima te vrste odluku donose nadležna ministarstva.„Ja ne vidim da se Srbija na taj način obavezala prema EU, niti EU prema Srbiji, nego je to sve stvar političke odluke“, rekao je Sekulović za Danas.Upitan da li se Srbija možda nekim drugim dokumentom obavezala EU da će iskopavati litijum, među kojima je Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila koji je potpisan u julu 2024, Sekulović objašnjava da ni taj dokument nema snagu zakona.„Taj dokument nije ratifikovan u Skupštini,a ako nije ratifikovan u Skupštini, nema ni snagu zakona“, naglasio je Sekulović.Na kraju je, kako je istakao Sekulović, odluka da li će se litijum kopati ili ne na nama, odnosno na našim nadležnim organima i poštovanju domaćih zakona.To se, između ostalog, odnosi i na studiju o uticaju na životnu sredinu koju će, kako je naveo, odobriti ili ne naši državni organi.„Ako studija uticaja na životnu sredinu tog projekta ne ispunjava uslove prema našem zakonu, onda takav projekat ne može da se realizuje, bez obzira da li se nalazio na spisku EU ili neke druge organizacije“, rekao je Sekulović.Na pitanje da li će Srbija ako odbije iskopavanje litijuma trpeti određene posledica u odnosima sa EU i investitorom, u ovom slučaju Rio Tintom, Sekulović je objasnio da prema EU neće, jer ne postoji obaveza, ali da bi mogla da isplati štetu investitoru.Kako je objasnio, ukoliko bi Srbija odbila da izda Rio Tintu dozvolu za iskopavanje bez pravne argumentacije, a investitor se ponašao u skladu sa našim zakonom, to bi moglo izložiti državu potencijalnim troškovima koje je taj investitor snosio do tog trenutka.U suprotnom, ukoliko se utvrdi da postoji negativan uticaj projekta na životnu sredinu, onda postoji pravno osnovani razlog da se Rio Tintu ne izda dozvola.„I iz ekonomskog ugla projekat neprihvatljiv“Pored brige o uticaju projekta na životnu sredinu, ekonomski stručnjaci ukazali su više puta da je projekat „Jadar“ za državu neprihvatljiv i iz ekonomskog ugla.Jedan od njih je ekonomista Božo Drašković koji je rekao da je sa ekonomskog stanovišta projekat „Jadar“ apsolutno nepotreban, neisplativ i neprihvatljiv za Srbiju, njeno stanovništvo i lokalnu zajednicu.„Ne može biti nešto prihvatljivo za Srbiju gde ona ima korist svega pet odsto od neto efekta koji ostvaruje multinacionalna kompanija.

Prema podacima Opštinske izborne komisije opštine Kosjerić, pravo glasa na izborima za odbornike u Skupštini opštine Kosjerić do 10:00 sati iskoristilo je 2.145 građana opštine Kosjerić sa pravom glasa, odnosno 24,11% od ukupnog broja upisanih birača, saopštio je OIK.

Biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 sati.

U Zaječaru je jutros u 7.00 sati otvoreno svih 69 biračkih mesta, a građani će moći da glasaju do 20 časova do kada traje izborna tišina.

07.50 - Na ulicama Zaječara primetan je veći broj automobila sa tablicama drugih gradova, što nije uobičajeno za ovo doba dana u tom gradu, javlja reporterka FoNeta.