Potresna ispovest Nine (15) koja živi u domu za nezbrinutu decu!

To se u psihologiji naziva figura primarne privrženosti", istakla je Čalovska.

Naglasila je da taj odnos, ako je hronično obeležen nasiljem, može ostaviti trajne, duboke i vrlo komplikovane probleme za osobu koja je žrtva nasilja i koja odrasta. Rtv

"Istraživanje koje smo radili prošle godine je pokazalo jedan za nas strašan podatak, a to je da su deca, kada su žrtve zlostavljanja, pre svega, pokušala sama da reše taj problem, dakle neće želeti nikome da se obrate za pomoć. Na drugom mestu su neki bliski ljudi samom detetu, govorim o tetkama, kumovima, prijateljima, samoj deci.

Na trećem mestu su nastavnici, na četvrtom mestu su ljudi iz policije i tek na petom mestu su roditelji", naveo je Jurić. On smatra da upravo u tom istraživanju, u kojem su deca, kako kaže, krajnje iskreno govorila o problemima sa kojima se suočavaju, leži ključ problema - gubitak kontakta roditelja i njihove dece. Rtv

"Deca se osećaju kao da nisu dovoljno vredna" Dodala je da ako su deca u školskom uzrastu, patnju mogu pokazati i kroz pad u uspehu.

Naglasila je da je biti svedok nasilja između bliskih osoba potpuni ekvivalent direktnog emocionalnog zlostavljanja. Blic

20:30 h 05-Jun-2025

U poslovnom kontekstu često se koriste pojmovi poput "visokih performansi", "agilnosti", "otpornosti" i "organizacione efikasnosti".
◉ Infrastruktura zdravih organizacija: Kako empatija menja način na koji radimo i naše radno okruženje?

05:45 h 03-Jun-2025

Emocionalna zrelost ogleda se u načinu izražavanja svoja osećanja – kroz reči koje pokazuju razumevanje, empatiju i spremnost na istinsku povezanost.
7 rečenica koje koriste samo emocionalno nezreli ljudi koji nikad neće odrasti: Jednu će te odmah prepoznati

01:00 h

Narcisoidni poremećaj ličnosti je retka dijagnoza mentalnog zdravlja, poznata i kao narcizam.
Šta to jednog čoveka čini narcisoidnim i sa kojim posledicama

Narcisoidni poremećaj ličnosti je retka dijagnoza mentalnog zdravlja, poznata i kao narcizam.

Karakteriše ga skup osobina ličnosti, koje svi ljudi pokazuju, ali u različitom stepenu. Kurir

Čalovska je istakla da ako prisustvuju nasilju ili su žrtva nasilja, deca se osećaju kao da nisu dovoljno vredna.

"U tom slučaju se kod dece stvara velika anksioznost, a često i put ka budućoj depresivnosti, ali se istovremeno usvaja i model takvog ponašanja koji se normalizuje", istakla je Čalovska. Rtv

Nova

Možemo li da ne pričamo o tome Izbegavanje razgovora o teškim temama otkriva nesposobnost suočavanja sa sopstvenim i tuđim emocijama.

Ljudi koji poseduju emocionalnu zrelost znaju koliko je važno otvoreno komunicirati – čak i kada je razgovor neprijatan. Nova

"U tom slučaju se kod dece stvara velika anksioznost, a često i put ka budućoj depresivnosti, ali se istovremeno usvaja i model takvog ponašanja koji se normalizuje", istakla je Čalovska.

Kako je objasnila, mi učimo mnogo više po onome što vidimo odnosno po našem iskustvu, a mnogo manje po onome što nam govore. Rtv

Da li ih nešto brine, jer ako mi ne validiramo dečiji strah ako ih ne saslušamo, onda ćemo teže shvatiti i moći da pomognemo jer što su deca starija to je veća mogućnost da na nekom racionalnom nivou obradimo njihove strahove", objašnjava psiholog Aleksandra Bjelica.

Bjelica dodaje da je najbitnija pravilna komunikacija, koja rešava sve probleme nastale zbog roditeljske brige i dečje radoznalosti. Rtv

4. Kritika njihovih izbora Komentari poput "Zašto nosiš te pocepane farmerke?" mogu ih povrediti.

Umesto toga, fokusirajte se na pozitivne aspekte i pohvalite ih za njihove izbore. Najzena

Evo zašto je autoritarni stil loš. Generacije koje su odrastale uz roditeljske stilove koji su bili najsličniji autoritarnom ili su jednostavno bile – autoritarne, nisu shvatale da to nije baš najbolji izbor za vaspitanje dece.

Ili su možda itekako dobro shvatale, ali ih se jednostavno ništa nije pitalo, jer nisu imale pravo glasa. Najzena

Bez predubeđenja.

Da postavljaju pitanja roditeljima i na taj način stiču znanja. Blic

Stručnjaci upozoravaju da je poverenje između roditelja i dece zasnovano na otvorenoj komunikaciji.

Ako dete nauči da neke stvari ne treba da deli sa roditeljima, smanjuje se njegova sposobnost da prijavi situacije koje su zaista opasne. Blic

Ona

To je znak poštovanja i osećaja jednakosti u svakodnevnom životu koji oblikuju dobro vaspitanu i dobru decu.

Nemojte ga razmaziti Iako dobro zarađujete, to ne znači da vaše dete treba da ima sve u šta uperi prstom. Ona

Alo

Ono što oni napišu ili izgovore, odrasli ne bi smeo ni da pomisle - pogotovo kad govore o svojoj porodici.

Ovog puta na meti je bila jedna mama, koja je ni kriva ni dužna postala glavna zvezda interneta – i to zahvaljujući školskom sastavu svog deteta! Alo

Danas su roditelji više uključeni u živote dece nego ikad - učestvuju u svakom događaju, rešavaju sve dečje probleme i brinu se da deci ništa ne nedostaje. Superzena

U celoj priči nedostaju vam verovatno samo rogovi, ali i njih vidite u svom odrazu u ogledalu kada vaše dete pokunjeno napušta prostoriju nakon što ste urlali na njega.

Ne postoji magični štapić koji ćete upotrebiti kako bi kanalisali vaše reči i dela, ali postoji jedna proverena taktika sa kojom možete da pokušate ako želite da prestanete da budete ljuta mama 24/7h. Reč je o gumicama za kosu. Superzena

U poslovnom kontekstu često se koriste pojmovi poput "visokih performansi", "agilnosti", "otpornosti" i "organizacione efikasnosti". Sd

Foto: SpeedKingz / shutterstock Danas je Međunarodni dan dece žrtava nasilja - Kao dete, ono nema dovoljno razvijene kognitivno-verbalne mogućnosti da to opiše i razume, niti ima socijalni kontekst u kome to može da saopšti - rekla je Nevena Čalovska.

Dodala je da su najčešće žrtve nasilja unutar porodičnog doma. Blic

Čalovska je navela da se detetu koje je žrtva nasilja ili svedok, šalje poruka da je svet jedno opasno mesto.

Čalovska je istakla da je jako važno da i nastavnici i stručni saradnici umeju da prepoznaju eventualne rizike kod dece kao i da umeju da se postave kao osobe od poverenja. Rtv

Ona

Dozvolite im da padnu Zaljubljeni smo u našu decu toliko da ih štitimo od svega.

Ne radite to! Dopustite da uče o životu kao odrasli ljudi, da život nije bajka i da, kao i ptice, treba da nauče da lete inače će pasti. Ona

Tražiti od dece da nešto ne kažu roditeljima – makar to bila samo jedna dodatna bombona – deluje bezazleno, ali zapravo može normalizovati laganje i narušiti poverenje u porodici.

Na to upozorava baka i savetnica za porodične odnose čije savet na TikToku je brzo postao viralan i izazvao veliku pažnju roditelja i baka i deka. Blic

Foto: yanadjana / Alamy / Alamy / Profimedia / Profimedia Baka i unuka DeeDee Moore je u videu istakla da rečenica „Nemoj reći mami“ uči dete da laže onima kojima najviše veruje.

„Doslovno tražite od deteta da slaže svoje roditelje“, izjavila je. Čak i kada je u pitanju bezazlena stvar, kao što je slatkiš pre ručka ili gledanje crtaća duže nego što je dozvoljeno, šalje se poruka da je skrivati istinu – u redu. Blic

Umesto toga, objasnite im da ste zauzeti, ali da ćete im se posvetiti kasnije.

Ovo pokazuje da cenite njihov interes i da ste tu za njih. Najzena

Da bismo odgovorili na to, bila bi nam potrebna longitudinalna istraživanja koja prate ljude tokom vremena.

Ipak, naši nalazi ukazuju na to da povezanost koja uključuje sthar i sptrepnju – mogu biti važan faktor rizika u razvoju ranjivog narcizma”, dodala je profesorka. Kurir

Nova

Ljudi koji ne umeju da sagledaju svet iz tuđe perspektive često posežu za ovom rečenicom – pokazujući time nerazumevanje za različite vrednosti i osećanja.

Možemo li da ne pričamo o tome Izbegavanje razgovora o teškim temama otkriva nesposobnost suočavanja sa sopstvenim i tuđim emocijama. Nova

Iako su svi ti koncepti važni, jedan faktor se retko eksplicitno pominje, a još ređe sistemski gradi: empatija.

Empatija se često pogrešno tumači kao emocionalna ranjivost, lična stvar koju pojedinac donosi "od kuće". U stvarnosti, reč je o ključnoj socijalnoj veštini koja direktno utiče na kvalitet timske saradnje, poverenje među kolegama i otpornost organizacije na krize. Sd

Takva povezanost postoji u tri vida.

Preokupirana vezanost razvija se iz negativnog pogleda na sebe i pozitivnog pogleda na druge. Kurir

Istraživači su se fokusirali na to koliko često su majke koristile reči mentalnog stanja poput „misliti“, „osećati“, „želeti“ ili „nadati se“ te su ih kategorizovali prema vrsti, kao što su spoznaja, emocija ili želja.

Istraživači su otkrili da su majke koje su postigle više rezultate u orijentaciji na socijalnu dominaciju ili autoritarizam koristile manje reči mentalnog stanja kada su opisivale kinesku decu na fotografijama. Najzena

Možda vas zanima DA LI JE PRAVITE?

Iako su roditelji uvek tu za svoju decu i čine sve kako bi njihovi mališani bili srećni, postoje neke stvari koje ipak ne treba raditi kako bi im život kasnije bio lakši. Dom i porodica Način na koji započinjemo dan može mnogo da utiče na to kakav će nam dan biti, a da i ne pominjemo koliko znači kada u detinjstvu steknemo neke zdrave navike. Superzena

Iako takva briga na prvi pogled deluje pozitivno, često može imati i neželjene posledice, tvrdi psiholog i terapeut Džefri Bernstajn.

Možda vas zanima SVAKOG DANA Pročitajte kako jedna navika i svega 15 ili 30 minuta dnevno može pomoći da dete bude pametnije, srećnije i da ima više samopouzdanja. Superzena

Ovo je obeležje sigurne vezanosti, koja postavlja temelje za zdrave, stabilne odnose u odraslom dobu.

Ali kada su rane veze obeležene zanemarivanjem, nedoslednošću ili zlostavljanjem, one mogu dovesti do vezanosti koja je puna nesigurnosti. Kurir

Pitala sam je da li ide u državni vrtić pa mu je različitost daleka.

Pokušala sam da razumem. Blic

Javlja im se potreba za autoritetom i ispituju vrednosti svog okruženja.

Između njih i roditelja javlja se nerazumevanje. Rtv

Pokušala sam da razumem.

Odgovorila mi je da ide u privatni vrtić, da u razredu imaju dete s dijagnozom autizma itd. Blic

Prethodne studije već su pokazale da se razvoj dečje teorije uma može podstaći kada dete sluša reči i jezik koji se odnose na misli, osećanja, želje i uverenja.

Međutim, nije bilo poznato kako roditeljski stavovi prema autoritetu i nejednakosti mogu uticati na ovu vrstu razgovora. Najzena

S vremenom bi to moglo ometati razvoj empatije i zauzimanja perspektive.

Bonus video:. Najzena

Čalovska je istakla da je jako važno da i nastavnici i stručni saradnici umeju da prepoznaju eventualne rizike kod dece kao i da umeju da se postave kao osobe od poverenja.

"Jedino u kontekstu poverenja i sigurnosti moguće je očekivati da će deca razgovarati o nasilju na način za koji smatraju da ih neće ugroziti još više", istakla je Čalovska. Rtv

Da im neumorno objašnjavate da baš iz različitosti negujemo znatiželju za učenjem ali i empatiju i da ih savetujete da, kada vide nekoga ko nije 'tipičan', priđu, upoznaju se i nauče nešto kroz kontakt i igru.

Bez predubeđenja. Blic