Na pitanje da prokomentariše pisanje Vremena da je njegova poseta Ukrajini bila nenajavljena i pitanje da li su to novo balansiranje ili diplomatski razgovori, kao i da mediji N1 i Nova S počeli da govore o izdaji prema Ruskoj Federaciji, Vučić je odgovorio: "A šta sam i koga izdao?

Prema informacijama Sputnjika, i neke druge formulacije u dokumentu kose se sa stavom koji je Srbija zauzela u sukobu Rusije i Ukrajine, a naročito oko bezbednosnih aspekata i aranžmana.

Ja mislim da je ovo vrhunac koji neko kao mala zemlja u provođenju svoje samostalne nezavisne politike može da dostigne.

Jer mi štitimo interese međunarodnog javnog prava.

A šta po tom pitanju da kritikujem?

U njemu se navodi da prema informacijama do kojih su došli, "srpska odbrambena preduzeća, uprkos deklarisanom neutralitetu zvaničnog Beograda, nastavljaju sa isporukama municije Kijevu".

Šta u stvari neko hoće od politike Srbije?

Kad nemate argumente, onda vam ne preostaje ništa nego da se nadate da ćete lažima nešto da postignete.

Rusiju?

Ponosan sam na to", rekao je Vučić. Dodao je da onog dana kada ne bude više predsednik, a to će biti za godinu i po dana ili dve najkasnije, kako je rekao, takvu politiku će biti mnogo teško održati.

Ovim se Vučić direktno osvrnuo na napise nedeljnika Vreme, kao i kritike medija N1 i Nova S, koji su insinuirali da se Srbija udaljava od Rusije.

Ponosan sam na politiku Srbije, na našu samostalnost, na našu nezavisnost i to ćemo nastaviti da radimo", naveo je Vučić. Napomeno je da zna da u Srbiji ima mnogo ljudi koji emocionalno reaguju protiv Ukrajine i zapitao šta je Ukrajina loše uradila ili šta je Ukrajina uradila protiv Srbije.

"Jer Ukrajina je zemlja koja nije pozvala ovde predstavnike Prištine.

Ja mislim da jesmo.

I od Ukrajine i od nas.

Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava", navodi se u dokumentu koji su potpisali zvaničnici Ukrajine, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije.U deklaraciji se "najoštrije osuđuje brutalni ruski rat protiv Ukrajine", za koji se navodi da predstavlja "težak zločin protiv ukrajinskog naroda, očigledno kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i stabilnosti, širom šireg evropskog kontinenta i globalno"."Priznajemo i podržavamo napore Ukrajine da pronađe diplomatski put ka obnavljanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira.

„Priznajemo i podržavamo napore Ukrajine da pronađe diplomatski put ka obnavljanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira.

Jesmo li dužni da za to kažemo hvala?

Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava", navodi se u dokumentu koji su potpisali zvaničnici Ukrajine, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije.

Evo, dozvolili su mi da budem ovde i da budem uzdržan i da se ne potpišem i da ne bude Srbija kao potpisnica deklaracije.

godine.Vučić, koji je danas prvi prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022.

godine, Tirani, Albanija, 28. februara 2024.

Foto: Budućnost Srbije / Ustupljene fotografije Vučić u Odesi U tekstu se takođe naglašavamo "važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU".

Opet sam jedini koji nije prihvatio Deklaraciju.

Podvlačimo važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

4. Potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini, i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine su neophodni uslovi o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir.

Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa potpisale su deklaraciju kojom pozivaju međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini i naporima za pronalaženje diplomatskog puta ka trajnom miru, ali i da održi i pojača sankcije protiv Rusije, a dokument jedini nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U tekstu deklaracije, objavljene na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međunarodna zajednica se poziva da pojača podršku Ukrajini "u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet", dok se istovremeno pozivaju sve zemlje da se "uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije".

Vrednost projekta procenjena je na 12 miliona evra“, kažu u Ministarstvu i dodaju da se značaj ovog projekta ogleda u daljoj diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja gasom, prevashodno pristupom gasovodu BRUA.Takođe, ističu da je planirana i gasna konekcija sa Severnom Makedonijom koja se priključuje na Južni gasni koridor i LNG terminal u Grčkoj.„Taj gasovod je planiran da se izgradi kao dvosmerni u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja obe zemlje, a specifično za ovaj projekat je da bi trebalo da obezbedi i transport vodonika u budućnosti.

"Ja sam to uspeo zahvaljujući hiljadama ličnih veza, odnosima koje sam gradio dugo, dugo, dugo sa mnogima i uspevao da i tu vrstu ličnog pečata unesem kao doprinos samostalnoj, slobodnoj i nezavisnoj politici Srbije.

Foto: Printskrin/TV Pink - U laži su kratke noge.

Vrednost ovog projekta procenjena je na 45 miliona evra.

i u Dubrovniku u oktobru 2024.

Potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno“, piše u dokumentu objavljenom na sajtu predsednika Ukrajine.Kao „neophodne uslove o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir“, potpisnici deklaracije su naveli „potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine“.„Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u Ukrajini i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i ključnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusiju“, navodi se.Potpisnici deklaracije navode u dokumentu da „ponovo potvrđuju važnost efikasnih i nezavisnih istraga ruskih ratnih zločina protiv Ukrajinaca i drugih zločina počinjenih u Ukrajini i protiv Ukrajine i izvođenja počinilaca pred lice pravde“.„Uz to, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Rusija“, piše u dokumentu koji su potpisali predsednici Ukrajine, Crne Gore, Rumunije i Moldavije – Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Nikušor Dan i Maja Sandu, premijeri Grčke, Hrvatske i Bugarske – Kirijakos Micotakis, Andrej Plenković i Rosen Željaskov, predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik premijera Severne Makedonije Izet Medžiti i zamenica premijera Slovenije Tanja Fajon.Potpisnici su naveli i da ukrajinska energetska infrastruktura „i dalje pati od namernih i sistematskih napada Rusije“ i obavezali se da će doprineti „tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine“.„Razgovarali smo o načinima za povećanje naše podrške, uključujući mobilizaciju privatnog sektora radi obezbeđivanja neophodne opreme i finansiranja.

Dosadašnji i budući gasni aranžmani sa Rusijom trebalo bi da su u toj funkciji.

U tom smislu, ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno.

Istovremeno, pozivamo sve nacije da se uzdrže od pružanja bilo kakvog oblika materijalneili druge pomoći ratnim naporima Rusije.

U tom smislu, u potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da sama bira svoje bezbednosne aranžmane i odlučuje o svojoj budućnosti, bez spoljašnjeg 8. Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i kritičnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusku Federaciju.

3. Pozivamo međunarodnu zajednicu da intenzivira svoju podršku Ukrajini u njenoj borbi da odbrani svoju slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet.

Naš današnji rad nadovezuje se na razmatranja i zaključke prethodnih samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanih u Atini, Grčka, 21. avgusta 2023.

13. Potvrđujemo našu nameru da razvijamo i jačamo prijateljske odnose u oblastima ekonomske saradnje i trgovine i da radimo na daljem unapređenju trgovine i ekonomske integracije unutar regiona i između regiona i EU, nakon efikasnog uključivanja pravnih tekovina EU i slobodne trgovine između zemalja koje nisu članice EU. 14. Obavezujemo se da ćemo doprineti tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine.

Potpisnici su se saglasili da zajedno rade na sprečavanju hibridnih pretnji i da se sledeći sastanak zemalja učesnica ove deklaracije održi na nivou relevantnih agencija u Odesi.

Inače, azerbejdžanski gas pokriva manje od 15 odsto ukupnih potreba Srbije za tim energentom.

Zemlje jugoistočne Evrope trebalo bi da igraju ključnu ulogu u procesu obnove Ukrajine.

Šta još tražite?

Upozoravamo da je svako mešanje – direktno i indirektno – u ustavne ili izborne procese suverene države nedopustivo.

16. Naglašavamo ključni značaj saradnje u sajber bezbednosti i u sprečavanju nezakonitog i hibridnog mešanja u izborne procese suverenih država, uključujući i dezinformacije i manipulaciju i mešanje stranih informacija.

Da podsetimo, prošle godine u Dubrovniku, na istom samitu, bilo je značajnih preglasavanja oko teksta deklaracije o ukrajinskoj krizi.

„Uz to, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Rusija“, piše u dokumentu koji su potpisali predsednici Ukrajine, Crne Gore, Rumunije i Moldavije – Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Nikušor Dan i Maja Sandu, premijeri Grčke, Hrvatske i Bugarske – Kirijakos Micotakis, Andrej Plenković i Rosen Željaskov, predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik premijera Severne Makedonije Izet Medžiti i zamenica premijera Slovenije Tanja Fajon.

Neracionalna je i potrošnja.

U tom dokumentu, koji od 11 učesnika Samita nije potpisao jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međunarodna zajednica se poziva da intenzivira podršku Ukrajini „u njenoj borbi za odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta“, dok se sve države pozivaju „da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije“.U deklaraciji koja ima 19 tačaka, učesnici Samita navode da „ohrabruju međunarodnu zajednicu da zadrži i da dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom ‘flotom u senci’ kako bi se agresoru oduzeli resursi koji su mu potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da preduzme mere radi sprečavanja zaobilaženja sankcija“.„Rusija mora da bude pozvana na odgovornost i da plati punu nadoknadu za nezakoniti agresorski rat protiv Ukrajine.

Pored toga, učesnici današnjeg samita pozivaju međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u pogledu ograničenja cena nafte i ruske tajanstvene flote, kako bi se "agresoru oduzeli resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine".

“Dobro smo prošli”, rekao je i dodao da će Srbija, kao i u prethodne tri godine, do kraja septembra moći da računa na 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno po ceni od 290 evra za 1.000 kubika.

Imamo veliku potrošnju zimi u odnosu na leto, pa je iskorišćenost mreže neefikasna.

„Iz te perspektive, teško je uskladiti rusku politiku prema Ukrajini sa srpskim stavovima“, ukazuje Biber.Istovremeno, kako dodaje, mnogi Srbi osećaju emotivnu bliskost s Rusijom: „Moskva do danas nije priznala nezavisnost Kosova, a u proleće 1999.

Problem je to što su struktura i vreme uvoza jako nezgodni.

Predsednik Vučić koji je prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske Specijalne vojne operacije, nije se saglasio sa dokumentom protiv Moskve i u tome je, bar na ovom antiruskom samitu, ostao usamljen.

12. Podstičemo međunarodnu zajednicu da održi i dodatno pojača sankcije protiv Ruske Federacije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom „flotom u senci“ kako bi se agresoru oduzeli resursi potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da se preduzmu mere za sprečavanje zaobilaženja sankcija.

Tribunal za razmatranje zločina U Deklaraciji su takođe podržavani međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koji je počinila Rusija.

I zato nije problem što se Milatović pridružio horu, već što je za svoju ulogu izabrao najgoreg mogućeg dirigenta – politiku koja u regionu širi antagonizam, a u Crnoj Gori produbljuje podele.

And always guided by our own interests.

As we have learned, the President of Serbia refused to support the request of the other participants of the Summit because the text emphasizes the request to maintain the existing ones but also to additionally strengthen the sanctions against Russia.

Kada nemate argumente onda vam ne preostaje nego da se nadate da ćete lažima nešto da postignete.