To se vidi i u samom tekstu gde među nabrojanim liderima koji su stali iza teksta nema imena Aleksandra Vučića. Tako se Srbija, kao jedina zemlja u ovom delu sveta koja je ostala dosledna u poziciji da uprkos zahtevima i pritiscima ne uvodi sankcije Rusiji, praktično distancirala od teksta.

Sad sam nečiji tuđi čak i kad zaštitim naše, a štiteći naše uvek je to delimično ruske, taman koliko i ukrajinske interese.

A šta sam i koga izdao?

Aleksandar Vučić na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa Foto:Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll Kao „neophodne uslove o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir“, potpisnici deklaracije su naveli „potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine“.

Ali to vam govori o njihovoj potpunoj pogubljenosti.

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je jedini koji je prihvatio Dekleraciju.

Jer mi štitimo interese međunarodnog javnog prava.

Ja mislim da je ovo vrhunac koji neko kao mala zemlja u provođenju svoje samostalne nezavisne politike može da dostigne.

Rusiju?

A šta po tom pitanju da kritikujem?

Kad nemate argumente, onda vam ne preostaje ništa nego da se nadate da ćete lažima nešto da postignete.

Šta u stvari neko hoće od politike Srbije?

Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava", navodi se u dokumentu koji su potpisali zvaničnici Ukrajine, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore, Bugarske, Rumunije i Moldavije.

Ponosan sam na to", rekao je Vučić. Dodao je da onog dana kada ne bude više predsednik, a to će biti za godinu i po dana ili dve najkasnije, kako je rekao, takvu politiku će biti mnogo teško održati.

godine, Tirani, Albanija, 28. februara 2024.

U deklaraciji se „najoštrije osuđuje brutalni ruski rat protiv Ukrajine“, za koji se navodi da predstavlja „težak zločin protiv ukrajinskog naroda, očigledno kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i stabilnosti, širom šireg evropskog kontinenta i globalno“.

Ponosan sam na politiku Srbije, na našu samostalnost, na našu nezavisnost i to ćemo nastaviti da radimo“, naveo je on.Upitao je i šta je Ukrajina uradila loše ili protiv Srbije.„Jer Ukrajina je zemlja koja nije pozvala ovde predstavnike Prištine.

Podvlačimo važnost usklađivanja sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

Ja mislim da jesmo.

I od Ukrajine i od nas.

godine.Vučić, koji je danas prvi prvi put posetio Ukrajinu od početka ruske invazije u februaru 2022.

4. Potpuno povlačenje ruskih snaga i opreme sa cele ukrajinske teritorije, prekid neprijateljstava i rata u celini, i potpuno vraćanje međunarodno priznatih granica Ukrajine su neophodni uslovi o kojima se ne može pregovarati za sveobuhvatan, snažan i trajan mir.

Foto: Budućnost Srbije / Ustupljene fotografije Vučić u Odesi U tekstu se takođe naglašavamo "važnost koordinacije sa odlukama i merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU".

U tom smislu, ponovo potvrđujemo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode, i ponovo potvrđujemo našu posvećenost pružanju sveobuhvatne i održive podrške Ukrajini i njenom narodu koliko god je potrebno.

5. Naglašavamo strateški značaj Crnog mora za evropsku i globalnu bezbednost, uključujući bezbednost hrane, i posvećujemo se jačanju regionalne pomorske saradnje, pomorske bezbednosti, povezanosti, bezbednosti, slobode plovidbei zaštite kritične infrastrukture.

Jesmo li dužni da za to kažemo hvala?

Ruska imovina u svim mogućim oblicima igra konstruktivnu ulogu u oporavku Ukrajine u skladu sa odredbama međunarodnog prava.

U tom smislu, u potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da sama bira svoje bezbednosne aranžmane i odlučuje o svojoj budućnosti, bez spoljašnjeg 8. Osuđujemo ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su počinile ruske oružane snage i druge vojne formacije u i protiv Ukrajine, uključujući namerne, nesrazmerne i neselektivne oružane napade i napade dronovima i raketama na civilno stanovništvo i kritičnu civilnu infrastrukturu Ukrajine, kao i prisilnu deportaciju hiljada ukrajinskih civila — uključujući decu — sa privremeno okupiranih teritorija Ukrajine u Rusku Federaciju.

Ukrajinski poljoprivredni proizvodi moraju se slobodno i bezbedno isporučivati na svetska tržišta. Stoga, od suštinskog su značaja bezbedna, nesmetana komercijalna plovidba i pristup ukrajinskim lukama Crnog mora i Azovskog mora.

Naš današnji rad nadovezuje se na razmatranja i zaključke prethodnih samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, održanih u Atini, Grčka, 21. avgusta 2023.

Evo, dozvolili su mi da budem ovde i da budem uzdržan i da se ne potpišem i da ne bude Srbija kao potpisnica deklaracije.

13. Potvrđujemo našu nameru da razvijamo i jačamo prijateljske odnose u oblastima ekonomske saradnje i trgovine i da radimo na daljem unapređenju trgovine i ekonomske integracije unutar regiona i između regiona i EU, nakon efikasnog uključivanja pravnih tekovina EU i slobodne trgovine između zemalja koje nisu članice EU. 14. Obavezujemo se da ćemo doprineti tekućem i posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine.

U tekstu deklaracije učesnici samita podržavaju Ukrajinu na njenom putu ka punoj evroatlantskoj integraciji, uključujući članstvo u NATO-u i napominju da članstvo u Alijansi ostaje najbolja bezbednosna opcija za Ukrajinu.

godine.

"Ja sam to uspeo zahvaljujući hiljadama ličnih veza, odnosima koje sam gradio dugo, dugo, dugo sa mnogima i uspevao da i tu vrstu ličnog pečata unesem kao doprinos samostalnoj, slobodnoj i nezavisnoj politici Srbije.

Zemlje jugoistočne Evrope trebalo bi da igraju ključnu ulogu u procesu obnove Ukrajine.

Zemlje učesnice Četvrtog samita Ukrajina - Jugoistočna Evropa potpisale su deklaraciju kojom pozivaju međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini i naporima za pronalaženje diplomatskog puta ka trajnom miru, ali i da održi i pojača sankcije protiv Rusije, a dokument jedini nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. U tekstu deklaracije, objavljene na sajtu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, međunarodna zajednica se poziva da pojača podršku Ukrajini "u njenoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet", dok se istovremeno pozivaju sve zemlje da se "uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći vojnim naporima Rusije".

Upozoravamo da je svako mešanje – direktno i indirektno – u ustavne ili izborne procese suverene države nedopustivo.

"Razgovarali smo o načinima za povećanje naše podrške, uključujući mobilizaciju privatnog sektora radi obezbeđivanja neophodne opreme i finansiranja.

Pored toga, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Ruska Federacija.

"Uz to, podržavamo međunarodne napore za osnivanje specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, koji je počinila Rusija", piše u dokumentu koji su potpisali predsednici Ukrajine, Crne Gore, Rumunije i Moldavije - Volodimir Zelenski, Jakov Milatović, Nikušor Dan i Maja Sandu, premijeri Grčke, Hrvatske i Bugarske - Kirijakos Micotakis, Andrej Plenković i Rosen Željaskov, predsednica parlamenta Albanije Elisa Spiropali, prvi zamenik premijera Severne Makedonije Izet Medžiti i zamenica premijera Slovenije Tanja Fajon.

19. Slobodna, mirna i prosperitetna Evropa je nemoguća bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine.

Pored toga, učesnici današnjeg samita pozivaju međunarodnu zajednicu da održi i pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u pogledu ograničenja cena nafte i ruske tajanstvene flote, kako bi se "agresoru oduzeli resursi neophodni za nastavak vođenja rata protiv Ukrajine".

| Izvor: Beta | 12.06.2025 BetaPhoto/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll/MO U deklaraciji, koja je u sredu usvojena na četvrtom Samitu Ukrajina-Jugoistočna Evropa u Odesi, zemlje učesnice su pozvale međunarodnu zajednicu da intenzivira podršku Ukrajini i da pojača sankcije uvedene Rusiji u bankarskom i energetskom sektoru.U tom dokumentu, koji od 11 učesnika Samita nije potpisao jedino predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međunarodna zajednica se poziva da intenzivira podršku Ukrajini "u njenoj borbi za odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", dok se sve države pozivaju "da se uzdrže od pružanja bilo kakve materijalne ili druge pomoći ratnim naporima Rusije".U deklaraciji koja ima 19 tačaka, učesnici Samita navode da "ohrabruju međunarodnu zajednicu da zadrži i da dodatno pojača sankcije protiv Rusije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom 'flotom u senci' kako bi se agresoru oduzeli resursi koji su mu potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da preduzme mere radi sprečavanja zaobilaženja sankcija"."Rusija mora da bude pozvana na odgovornost i da plati punu nadoknadu za nezakoniti agresorski rat protiv Ukrajine.

Šta još tražite?

Da podsetimo, prošle godine u Dubrovniku, na istom samitu, bilo je značajnih preglasavanja oko teksta deklaracije o ukrajinskoj krizi.

Konekcija sa Rumunijom bila je predviđena još prvim dokumentom Svetske banke iz 2002.

12. Podstičemo međunarodnu zajednicu da održi i dodatno pojača sankcije protiv Ruske Federacije u bankarskom i energetskom sektoru, posebno u vezi sa ograničenjima cena nafte i ruskom „flotom u senci“ kako bi se agresoru oduzeli resursi potrebni za nastavak agresije protiv Ukrajine, kao i da se preduzmu mere za sprečavanje zaobilaženja sankcija.

Tribunal za razmatranje zločina U Deklaraciji su takođe podržavani međunarodni napori za osnivanje specijalnog tribunala za razmatranje zločina agresije protiv Ukrajine koji je počinila Rusija.