Danas
Knjigovodstvo Svetog Petra je van kontrole: Kasper je trebalo odavno da bude u raju, umesto što se penje po planinama na zemlji.Boanlkramer, poznat i kao Smrt, kriv je za taj haos u vođenju knjiga.Kada mu je Sveti Petar naručio da Kaspara na vreme za njegov 75. rođendan dovede u raj, njegova želja za životom se isprečila – ili bolje rečeno, njegova želja za Brandnerovom višnjevačom.Jer Kasper, savršeno zdrav i pun života, i ne želi da ide sa ovoga sveta.Jeftinim trikom sa kartama u rukavima, alkoholom i drskošću, on vara Smrt i produžuje još 15 godina svog života.Kada godinama docnije Sveti Petar shvati grešku on je, blago rečeno, ljut.Usred kaskade bavarskih psovki, on vraća Boanlkramera Kasparu – koji je u međuvremenu izgubio želju za životom: njegova žena i deca su mrtvi, rat je završen, stranci su svuda, i da, njegovo koleno ga izdaje.Izmučenom na ovaj način, ponuda ”trgovca ljudskim kostima” da baci pogled na raj postaje mu neodoljiva.Toliko o originalu Franca fon Kobela iz 1871.
godine.Priča o Brandner Kasparu je vrhunska kultna predstava u Bavarskoj.Pošto poljoprivrednik ne želi da umre u 75. godini, on se ispunjava „duhom višnjevače“ i dobija dodatne godine života igrajući karte.Sada je Franc Ksaver Krec napisao novu verziju za Rezidencteatar u Minhenu – obogaćujući legendarnu priču inventivnim pastišom.Na premijeri, predstava je impresionirala divnim dijalogom, izvanrednom produkcijom i vrhunskom glumačkom postavom, uključujući Gintera Mariju Halmera i Florijana fon Mantojfela.Halmer je jedan od najpopularnijih nemačkih filmskih i pozorišnih glumaca, neka vrsta ikone u savremenom nemačkom filmu.Krec je napisao rudimentarnu, zadivljujuću, zabavnu, a ponekad i oporu dramu, sa suptilnim humorom, melanholijom i svim vrstama filozofskih elemenata.Ona govori o zemaljskom postojanju, tegobama starosti, od bolnih kolena do problema sa mokrenjem.I o smrti, sa svim njenim užasima, ali i njenom neizbežnošću.„Gde ništa ne ide, ništa novo ne može doći“, trezveno kaže Smrt, u obliku Boanlkramera.Pedeset godina nakon legendarne produkcije Kurta Vilhelma u Bavarskom državnom pozorištu, sada je na redu Filip Štelcl.On režira sa maštom, razigranošću i velikom radošću.Preveliki seoski ormar postaje vitrina, njegova jarko obojena vrata se otvaraju i zatvaraju.Iza njega je ponekad Brandnerova farma, ponekad planinski vrh ili raj, gde Petar vlada i anđeli pevaju ”Osana”.Tri žene sa kontrabasom, harmonikom i gitarom prate scenu muzikom i pevanjem.Scenografija, dijalog, režija, muzika i gluma – sve se prelepo uklapa i kombinuje kako bi stvorilo veče pozorišta koje teško da bi moglo biti harmoničnije.Halmer impresionira kao Kaspar Brandner.On portretiše ovog ljubitelja alkohola sedamdesetpetogodišnjaka kao ponekad bučnog i gunđajućeg, ponekad setnog i blage ličnosti, posebno kada je prisutna njegova unuka Jozefa (Elizabet Nitka).A tu je i Florijan fon Mantojfel, izvanredni glumački talenat koji blista kao Boanlkramer.On ga igra kao podmuklog, lukavog momka koji nema mnogo želje da se napreže.Fon Mantojfelova Smrt očajava zbog Brandnerove tvrdoglavosti, klanjanja Svetom Petru ili teturanja po sceni u blaženom raspoloženju „duha višnjevače“.Na kraju mu je dozvoljeno da srećom ponovo zatvori vrata raja.Jer Boanlkramer jasno stavlja do znanja jednu stvar: „Raj svaki dan, to nije za mene.“Filip Štelcl režira – postavljajući predstavu sa mudrim humorom koji odiše narodnim pozorištem bez uobičajenih folklornih ludorija.Scenografija (Štelcl i Franciska Harm) evocira seljačko pozorište: drveni prozor oslikan alpskim pejzažom otvara se sa scene, služeći i kao kapija ka raju i kao gvozdena zavesa.Pokretne kulise, delimično pojačane projekcijama, predstavljaju bujne alpske livade, surove planinske vrhove, barokne oblake i Svetog Petra koji kao papa, u crvenim cipelama i čarapama (kostim: Kati Maurer), lebdi na nebu na somotskom tronu.Tu je i veličanstvena živa muzika sa harmonikom (Marijas Helgat), gitarom (Ana Emersberger) i kontrabasom (Ana Fajt), kompozicijama Mišela Gumpingera koje se kreću između šansona, polke, džeza, tradicionalne i nove narodne muzike, uvek u melanholičnom tonalitetu u molu.Helgat i Fajt takođe preuzimaju ulogu anđela koji šapuću ”osana” (hebr. Danas
