"Ono što je najvažnije i kao što sam nagovestio da će da se dogodi, Srbija je pobedila.

Inženjeri zaduženi za stručni nadzor na deonici auto-puta „Miloš Veliki“, od Pakovraće do Požege, jednoglasno su odbili da potpišu Zapisnik o obilasku radova, ali i saglasnost na spisak nezavršenih radova, dokumente bez kojih je nemoguće da građevinski inspektori izdaju potvrdu da je deonica završena, objavio je Insajder.Ranije je bilo najavljeno da će ta deonica auto-puta biti otvorena do 28. juna, a nakon toga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao da će biti otvorena do kraja meseca.Kako je navedeno, u burnoj atmosferi i uz negodovanje, inženjeri su jednoglasno odbili da potpišu dokumenta, koja su preduslov za potvrdu da je deonica završena, a tek posle toga bi usledio eventualni pozitivan izveštaj Komisije za tehnički pregled, koji je osnov da deonica bude puštena u probni rad.Navedeno je da snimci s početka nedelje pokazuju da su radovi na toj deonici još u toku, objavio je Insajder.Teren iznad potpornog zida, već obezbeđenog klizišta kod tunela Munjino brdo, se sleže, a bageri sa njega uklanjaju sloj po sloj zemlje, dok CIP na toj lokaciji još obavlja geotehnička ispitivanja.„Ono što savršeno dobro znam, ko zna koliko puta je slagano kad se put otvara, a ja savršeno dobro znam da ni sad neće biti otvoreno kada je najavljeno.

Ova deonica deo je Koridora 11, koji će po završetku povezivati Beograd sa Crnom Gorom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se građanima, povodom napada blokadera na policiju i nereda koje je grupa ekstremista sprovela sinoć u Beogradu.

Luković je za TV Prva kazao da će policija podneti 35 krivičnih prijava i 22 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Aleksandar Vučić, Foto: Printscreen/Video Plus Predsednik Aleksandar Vučić obratio se javnosti nakon svega što se dešavalo sinoć nakon studentskog protesta u Beogradu, kada je došlo do sukoba između građana i policije.

Vaterpolisti Srbije poraženi su od Mađarske (13:12) u poslednjem meču na "Benu kupu" u Budimpešti. Naši najbolji vaterpolisti su turnir okončali na poslednjem mestu, sa tri boda, koliko je imala i Crna Gora.

Najefikasniji u selekciji Srbije bio je Dušan Mandić sa četiri gola.

Vaterpolo reprezentacija Srbije poražena je od selekcije Crne Gore rezultatom 12:11 (4:2, 2:3, 3:3, 3:3) na "Benu kupu" u Budimpešti. Najefikasniji u reprezentaciji Srbije bio je Boris Vapenski sa četiri gola, dok je Strahinja Rašović postigao tri.

U SLOŽENOJ političkoj partiji koja se razvijala tokom decembra i januara, Aleksandar Vučić je demonstrirao retko viđenu kombinaciju hladnokrvnosti, strateške pronicljivosti i institucionalne stabilnosti.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se u subotu, nakon nasilnih protesta, građanima okupljenim u Pionirskom parku i zamolio za mir.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio putem Instagram profila "avucic" nakon održanog neprijavljenog nasilnog protesta blokadera u Beogradu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se javnosti danas u 11 časova.

U izraelskom udaru na zatvor Evin u Teheranu, u jeku izraelskog rata protiv Irana, poginula je 71 osoba, saopštile su iranske sudske vlasti danas.

Mural na trgu u TeheranuNeposredno po uspostavljanju primirja između Irana i Izraela, iranske vlasti pokrenule su talas pogubljenja i hapšenja ljudi osumnjičenih da su povezani sa izraelskom obaveštajnom službom.Iranske vlasti prethodno su kazale da su se izraelski agenti infiltrirali u zemlji kao nikada ranije.Vlasti sumnjaju da su informacije dostavljene Izraelu odigrale ulogu u nizu ubistava visokih zvaničnika tokom konflikta.Među njima su viši zvaničnici Islamske revolucionarne grade (IRGS) i nuklearni naučnici.Iran tvrdi da su njih ubili operativci Mosada, izraelske obaveštajne agencije, koji su radili u zemlji.Mnogi se, međutim, plaše da je ovo način da se ućutkaju protivnici vlasti i uspostavi snažnija kontrola nad stanovništvom.Tokom 12-dnevnog konflikta Iran je pogubio troje ljudi optuženih da su bili špijuni Izraela.U sredu, samo dan posle uspostavljanja primirja, još troje ljudi je pogubljeno zbog sličnih optužbi.Zvaničnici su potom objavili da su stotine osumnjičenih uhapšeni u celoj zemlji po optužbama za špijunažu.Državna televizija je emitovala navodno priznanje nekoliko pritvorenih, koji su navodno priznali da su sarađivali sa izraelskom obaveštajnom službom.Aktivisti za ljudska prava zabrinuti su zbog poslednjih događaja navodeći dugu istoriju iznuđenih priznanja i nepoštenih suđenja u Iranu.Oni se plaše da bi još ljudi moglo biti pogubljeno.Iransko ministarstvo obaveštajnih poslova tvrdi da je započelo „neumoljivu borbu“ protiv onoga što naziva zapadnom i izraelskom obaveštajnom mrežom, koja uključuje CIA, Mosad i MI6.Prema novinskoj agenciji Fars, povezanoj sa IRGS, iranske bezbednosne snage uhapsile su tokom 12 dana ‘više od 700 ljudi povezanih sa ovom mrežom’.Iranci su ispričali za BBC persijski servis da su primili poruke upozorenja od iranske bezbednosne službe, u kojima im je rečeno da su se brojevi njihovih telefona pojavili na stranicama društvenih mreža povezanih sa Izraelom.Kazali su im da napuste te stranice ili će im biti suđeno.Iranska vlada pojačala je pritisak i na novinare koji rade za medije na persijskom, među kojima je BBC na persijskom, Iran Inernational iz Londona, i Manoto TV.Iran International je saopštio da je IRGS pritvorila majku, oca i brata jedne od njenih voditeljki u Teheranu kako bi je primorala na otkaz zbog načina na koji je kanal izveštavao o iransko-izraelskom sukobu.Pošto je sukob počeo, pretnje novinarima BBC na persijskom i njihovim porodicama su postale veoma ozbiljne.Novinari koji su bili na udaru kažu da su pripadnici iranskih bezbednosnih službi kontaktirali članove njihovih porodica, govoreći im da tokom rata imaju opravdanje da članove porodica koriste kao taoce.Takođe su novinare nazvali rečju ‘mohareb‘, što znači „onaj koji vodi rat protiv boga”, što je optužba koja po iranskom zakonu može nositi smrtnu kaznu.Manoto TV prijavio je slične događaje.Analitičari ove napade vide kao deo šire strategije da se ućutkaju kritičari i da se zaplaše novinari kako bi otišli iz zemlje.Snage bezbednosti takođe su uhapsile desetine aktivista, pisaca i umetnika, u mnogim slučajevima bez podizanja zvaničnih optužnica.Ove akcije ukazuju na širu kampanju usmerenu ne samo na aktuelne aktiviste, već i na one povezane sa ranijim protestima.Tokom rata, iranska vlada je ozbiljno ograničila pristup internetu, a posle uspostavljanja primirja, pristup i dalje nije potpuno vraćen.Ograničavanje pristupa internetu tokom kriza, naročito za vreme masovnih protesta protiv vlasti, uobičajena je praksa u Iranu.Većina društvenih mreža, poput Instagrama, Telegrama, Iksa (bivšeg Twittera) i Jutjuba, kao i sajtovi poput BBC na persijskom, već dugo su blokirani u Iranu i ne mogu se koristiti bez VPN-a (virtuelne privatne mreže).Kritičari ukazuju i na događaje iz 1988.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je danas da je raketa lansirana iz Jemena ka izraelskoj teritoriji "najverovatnije uspešno presretnuta".

Iran neće dozvoliti direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelu Grosiju da poseti zemlju, izjavio je danas potpredsednik iranskog parlamenta Hamidreza Hadži Babai novinarima na sahrani iranskog vojnog osoblja i nuklearnih naučnika u Teheranu.