Nakon što je bivši predsednik SAD Donald Tramp izneo oštre reči razočaranja povodom nedavnog telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom, iz Moskve je odmah stigla reakcija.

Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku Dan nezavisnosti republike, navodi se u telegramu objavljenom na sajtu Kremlja.

Kako je preneo Ušakov, predsednik Rusije istakao je spremnost Moskve da nastavi pregovarački proces s Ukrajinom.

Razgovor je u toku - rekao je Peskov.

Govoreći na skupu povodom praznika Ašure u kompleksu Sajid el-Šuhada u južnom predgrađu Bejruta, Kasem je poručio da "cionistički režim nema pravo da se meša u unutrašnja pitanja Libana" i da se Hezbolah neće odreći svog oružja, bez obzira na pritiske Sjedinjenih Država, Izraela ili evropskih zemalja, preneo je Tasnim.

Američka medijska kompanija Paramaunt Global pristala je da plati 16 miliona dolara (13,5 miliona evra) kako bi rešila pravni spor sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u vezi intervjua sa bivšom potpredsednicom Kamalom Haris.Tramp je podneo tužbu prošlog oktobra, tvrdeći da je mreža CBS obmanom montirala intervju koji je emitovan u njihovoj emisiji „60 minuta“ sa njegovom rivalkom na predsedničkim izborima, kako bi „prevagnula u korist Demokratske stranke“.Paramaunt je saopštio da će platiti rešavanje tužbe, ali da je novac namenjen budućoj predsedničkoj biblioteci i da neće biti isplaćen Trampu „direktno ili indirektno“.Kompanija je napomenula da nagodba ne uključuje izjavu o izvinjenju ili žaljenju.CBS, u vlasništvu Paramaunta, ranije je saopštio da je slučaj „potpuno bez osnova“ i zatražio je od sudije da ga odbaci.Nagodba predstavlja najnoviji ustupak američke medijske kompanije predsedniku koji je ciljao medije zbog onoga što on opisuje kao lažno ili obmanjujuće izveštavanje.Prema tužbi podnetoj saveznom sudu u Teksasu, CBS je emitovao dve verzije intervjua sa Haris u kojima je ona, izgleda, dala različite odgovore na isto pitanje o ratu između Izraela i Gaze.Novinar koji je vodio intervju, Bil Vitaker, pitao je demokratsku kandidatkinju o odnosu Bajdenove administracije sa Izraelom.

"Kažem vam, Hamas neće opstati.

On je dodao da je sa Putinom, osim o Ukrajini, razgovarao i o Iranu, čiji su zvaničnici, kako je rekao, spremni da razgovaraju, prenosi Rojters.

"Veliki prelepi zakon" Donalda Trampa o potrošnji je usvojen.

Donald Tramp je postigao prvu veliku zakonodavnu pobedu u drugom predsedničkom mandatu.„Veliki, prelepi zakon", kako ga on naziva, obiman je paket koji obuhvata mnoge ključne elemente njegove političke agende i ispunjava obećanja koja je dao tokom izborne kampanje.Međutim, taj zakon takođe sadrži i klicu političke opasnosti za predsednika i njegovu stranku.To što su Tramp i njegov tim uspeli da provedu zakon kroz Kongres, uprkos tesnoj većini u Predstavničkom domu i Senatu, predstavlja značajno dostignuće.Njegov uspeh zahtevao je da on i njegovi saveznici pridobiju, kako konzervativce iz njihove Republikanske stranke koji su bili rešeni da smanje državnu potrošnju, tako i članove koji su bili oprezni prema smanjenjima socijalnih programa.Kada je ova sednica Kongresa počela u januaru, postojale su sumnje čak i u to da li će republikanci u Predstavničkom domu uspeti da se dogovore o vraćanju kongresmena Majka Džonsona na mesto predsednika tog tela, a kamoli da usaglase velike zakonske predloge.Ipak, dogovor je postignut - kako u Predstavničkom domu, tako i među republikancima u Senatu.Paket potrošnje koji je odobren usmerava oko 150 milijardi dolara u nova ulaganja za bezbednost granica, prihvatne centre i službe za imigracionu kontrolu.Još 150 milijardi dolara namenjeno je vojnim troškovima, uključujući i predsednikov program protivraketne odbrane poznat kao „zlatna kupola".Međutim, najveći brojevi kriju se u poreskim olakšicama koje ovaj zakon predviđa - one će iznositi više od 4,5 biliona dolara u narednih 10 godina.Deo tih olakšica potiče još iz Trampovog prvog mandata i trebalo je da istekne, ali se ovim zakonom učvršćuju kao trajne.

Kako navodi Foks njuz, zakon predviđa trajno produžavanje Trampovih poreskih olakšica iz 2017.

U Ukrajini se razvija zabrinjavajući trend koji ozbiljno ugrožava mobilizacione napore države – sve veći broj građana izražava zadovoljstvo zbog ruskih udara na teritorijalne centre za kompletiranje (TCK), odnosno regrutne centre.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je da je 14 osoba hospitalizovano, dok je petoro zadobilo lakše povrede i zbrinuto ambulantno, preneo je Ukrinform.

Ukrajinski sukob je direktna posledica politike zapadnih država, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Makronom, prvom nakon skoro tri godine.

Bivši šef samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) Manolis Pilavov poginuo je danas u eksploziji u centru grada, saopštile su operativne službe LNR.

Japanski proizvođač čelika Nipon stil najavio je danas da planira da prikupi 800 milijardi jena (oko 5,6 milijardi dolara) kroz dva zajma, kako bi delimično finansirao kupovinu američke kompanije Ju-Es stil, čija je vrednost 14,9 milijardi dolara, ali i za refinansiranje ranijih finansijskih obaveza.U saopštenju kompanije navodi se da će 500 milijardi jena biti iskorišćeno za delimičnu otplatu premostnog zajma od dva biliona jena, koji je obezbeđen u junu radi finansiranja pomenute akvizicije.Preostalih 300 milijardi jena biće usmereno na refinansiranje postojećeg subordiniranog zajma od 450 milijardi jena.Kompanija ističe da razmatra i dodatne opcije kapitalnog finansiranja, uz naglasak da će nastojati da izbegne razvodnjavanje dobiti po akciji (EPS), prenosi Rojters.Ova velika akvizicija značajno je uticala na finansijsku strukturu Nipon stila, pa je odnos duga i kapitala porastao sa 0,35 na 0,8, delom i usled gubitaka povezanih sa prodajom udela u američkom zajedničkom preduzeću sa kompanijom Arselor Mital.Američki predsednik Donald Tramp potpisao je polovinom juna izvršnu naredbu kojom je dozvoljena prodaja američke kompanije Ju-Es stil japanskoj kompaniji Nipon stil za 14,9 milijardi dolara.Nipon stil je potvrdio da preuzima 100% vlasništva nad američkom kompanijom, a dogovor podrazumeva i ulaganja od 11 milijardi dolara do 2028.

On je tokom obraćanja novinarima u predsedničkom avionu Er fors (Air Force One) izjavio: "Pregovarali smo se s Japanom.