Prema istim izvorima, u ovom trenutku nijedna naredba nije izdata ovim avionima osim samog premeštaja.

Tramp odlučio?; Poleteli moćni američki bombarderi – spremni za dvotonske bombe?

Šest B-2 nevidljiivih bombardera iz Vazduhoplovne baze Vajtmen u Misuriju kreće prema američkoj vazduhoplovnoj bazi na Gvamu, pokazuju podaci o praćenju leta i komunikaciji sa vazduhoplovnom kontrolom.

Ovo postrojenje je ukopano izuzetno duboko i nepristupačno je za bombe i projektile koje poseduje Izrael Britanski mediji objavili su da američki predsednik Donald Trampne razmatra upotrebu taktičkog nuklearnog oružja protiv iranskog postrojenja Fordo i da tu opciju nisu predložili ni ministar odbrane Pit Hegset niti načelnik Združenog generalštaba general Den Kein tokom sastanaka u Beloj kući. Iran je juče saopštio da neće razgovarati o budućnosti svog nuklearnog programa dok traju izraelski napadi, u trenutku kada Evropska unija pokušava da ga vrati za pregovarački sto, a Sjedinjene Američke Države razmatraju da li da se uključe u sukob.

Zapadni mediji su prethodno javili da ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije planiraju da održe razgovore o iranskom nuklearnom programu sa svojim iranskim kolegom sutra u Ženevi.

Američki predsednik Donald Tramp, izjavio je da je "vrlo teško tražiti od Izraela da prekine sa udarma na Iran".

Dok američki predsednik Donald Tramp razmišlja da li će se Amerika uključiti u sukob Izraela i Irana, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova kaže za BBC da bi pridruživanje američkih snaga izazvalo „pakao za ceo region“.„Ovo nije američki rat, i ako se Tramp umeša ostaće upamćen kao predsednik koji je ušao u rat kome ne pripada“, kaže Sajed Katibzadeh.Učešće Amerike u rat bi produžilo agresiju i odložilo okončanje brutalnih zločina, napominje on.U petak je u Ženevi i sastanak zvaničnika Francuske, Nemačke, Velike Britanije, uz šeficu diplomatije EU Kaju Kalas, sa iranskim ministrom spoljnih poslova.Tema sastanka je iranski nuklearni program, objavili su mediji.Ova izjava usledila je posle iranskog napada na bolnicu Soroka, na jugu Izralea.Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.Istovremeno, izraelska vojska potvrdila je da su mete njenih udara 19. juna bili iranski nuklearni objekti, kao i „neaktivni“ reaktor za tešku vodu u Araku i postrojenje u Natanzu.Međutim, još nisu objavljeni ažurirani podaci o eventualnim žrtvama na iranskoj strani.Raketni sukob Izraela i Irana ušao je u drugu nedelju.Iran je uzvratio slanjem više raketa, među kojima i hipersoničnih.Izrael je 13. juna napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.U početnim izraelskim napadima poginulo je nekoliko visokih oficira iranske vojske, među kojima i komandant vazduhoplovnih snaga.Sedam iranskih nuklearnih naučnika ubijeno je u odvojenim napadima.Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.Naredne dve nedelje su ključneAmerički predsednik Donald Tramp će u naredne dve nedelje doneti odluku o tome da li se uključuje u rat, rečeno je iz Bele kuće19.

Donald Tramp uskoro bi trebalo da dođe u Belu kuću na sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.

Tramp večeras donosi odluku o napadu na Iran?

ANALIZIRAJUĆI Solaninu L2 alt‑kriptovalutu, kripto‑tržišta beleže rast očekivanja bikovskog trenda usred najnovijeg skoka Bitcoina.

Leto je savršen trenutak za osveženje – ne samo na plaži, već i u svakodnevnom životu.

Stručnjaci izražavaju sumnju u tvrdnju Organizacije Tramp (The Trump Organization), konglomerata u vlasništvu američkog predsednika Donalda Trampa, da pametni telefon čiju proizvodnju je najavila može ceo da se napravi u Sjedinjenim Državama (SAD).Analitičar industrije mobilnih telefona kaže za BBC da je „praktično nemoguće” da se telefon zlatne boje, koji će koštati 499 dolara, u celosti proizvode u Americi.Postavljaju se i etička pitanja ove poslednje od mnogih inicijativa koje pokušavaju da unovče ime predsednika Donalda Trampa.„Neverovatno je da je Trampova porodica osmislila još jedan način za ličnu zaradu predsednika Trampa dok obavlja tu dužnost”, kaže Megan Folkner, direktorka za komunikacije neprofitne organizacije Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu (Citizens for Responsibility and Ethics in Washington).Uz telefon će biti ponuđena i pretplata na mobilnu mrežu po ceni od 47,45 dolara mesečno.Ovaj iznos simbolično označava da je Tramp 45. i 47. američki predsednik.Tramp je ranije izjavio da je njegove finansijske udele prebacio u fond kojim upravljaju njegova deca.Bela kuća tvrdi da on postupa u interesu svih građana.Međutim, Folkner kaže da ovaj novi poslovni poduhvat otvara već poznata pitanja, kao na primer, da li će klijenti biti ljudi koji se nadaju da će uticati na Trampa, i na koji način će predsednik oblikovati politiku i propise u industriji u kojoj sada njegova porodica ima neposredan interes.Proizvedeno u Americi?Trampova porodica nije otkrila koja kompanija će proizvoditi telefon u Sjedinjenim Državama.„Pre ili kasnije, svi telefoni moći će da se proizvode u SAD-u”, predsednikov sin Erik Tramp je rekao 16. juna, što ukazuje da telefoni koji bi trebalo da budu dostupni na tržište u avgustu verovatno neće biti u potpunosti proizvedeni u zemlji.Tehnološki stručnjaci se pitaju šta znači tvrdnja Organizacije Tramp da su telefoni „proizvedeni u SAD-u” i ukazaju da u ovom trenutku praktično nije moguće napraviti ceo pametni telefon u toj zemlji.„Oni čak nemaju ni radni prototip.„To je toliko malo verovatno”, smatra profesor Tinglung Daj, koji predaje upravljanje operacijama na Poslovnoj školi Keri Univerziteta Džonsa Hopkinsa.„Bilo bi vam potrebno pravo čudo.„Morali biste da imate ekonomiju obima i održivu potražnju za ovakvim proizvodom”, objašnjava profesor Daj.Ova odluka je doneta u trenutku kada Tramp pokušava da izvrši pritisak na Tima Kuka, izvršnog direktora kompanije Epl, da u SAD premesti proizvodnju Ajfon uređaja za američko tržište.Prošlog meseca, Tramp je zapretio da će uvesti uvoznu taksu od „najmanje” 25 odsto na Ajfon uređaje koji se ne proizvode u Americi.Analitičar Leo Gebi iz kompanije CCS Insight naglašava da SAD trenutno „jednostavno nemaju visokotehnološki lanac snabdevanja” potreban za sklapanje pametnih telefona, i da ne mogu da uspostave u roku koji bi omogućio da ovaj telefon bude dostupan na tržištu u avgustu, kako to najavljuje Organizacija Tramp.„Međutim, moguće je da se uređaj sklapa u Americi od delova uvezenih iz inostranstva.„To je najverovatniji scenario koji bi omogućio da se model T1 promoviše kao američki proizvod”, kaže Gebi.Saopštenju Organizacije Tramp bilo je prilično šturo, a nije navedeno ni ime poslovnog partnera koji će pružati mobilnu uslugu i licencirati Trampovo ime.Organizacija Tramp nije odmah odgovorila na pitanja BBC-ja o poslovnom partneru, kritikama vezanim za etička pitanja, kao ni dodatnim informacijama o tvrdnji da će telefon biti „proizveden u SAD-u”.U saopštenju kojim je najavljena proizvodnja ovog telefona, Organizacija Tramp je navela da „vredni Amerikanci zaslužuju bežičnu uslugu koja je pristupačna, odražava njihove vrednosti i pruža pouzdan kvalitet na koji mogu da se oslone”.Takođe su najavili „popuste” na međunarodne pozive za porodice čiji članovi služe u vojsci izvan granica Sjedinjenih Država.U saopštenju se navodi da će usluga mobilne telefonije podrazumevati korisničku podršku čije sedište će biti u SAD-u, kao i zlatni telefon koji trenutno dostupan u pretprodaji.Neto vrednost Trampovog bogatstva se udvostručilaOvaj poduhvat je nastavak Trampove poslovne strategije koju je primenjivao i pre nego što je postao predsednik.Naime, Tramp je sklapao ugovore o ustupanju njegovog imena hotelijerima i vlasnicima terena za golf u zamenu za naknade za korišćenje njegovog imena.Međutim, otkako je ušao u politiku pre deset godina, mogućnosti da prihoduje od sopstvenog imena znatno su se proširile.U poslednjoj izjavi o finansijskom stanju, Tramp je prijavio da je prošle godine zaradio više od 600 miliona dolara, od čega su milioni prihodovani od proizvoda sa njegovim imenom, kao što su Biblija, satovi, patike i parfemi.U martu je američki poslovni časopis Forbs procenio neto vrednost Trampovog bogatstva na 5,1 milijardu dolara, što je više nego dvostruko više u odnosu na prethodnu godinu.Forbs je naveo da je ovo uvećanje bogatstva delimično zahvaljujući podršci Trampovih „tvrdokornih pristalica”, koji su doprineli porastu vrednosti njegove medijske kompanije koja vodi društvenu mrežu Truth Social, koja je prošle godine činila otprilike polovinu njegovog ukupnog bogatstva.Najava o proizvodnji pametnog telefona Tramp je izazvala različite reakcije na društvenim mrežama.Neki kažu da su spremni da ga kupe, dok drugi ismevaju čitav koncept.„Gde treba da stanem u red da bih kupio novi telefon Tramp?” napisao je korisnik na mreži Iks.Drugi se podsmevaju izgledu uređaja, kao i načinu na koji predsednik koristi telefon, pitajući se da li će SMS poruke na novom uređaju biti pisane isključivo velikim slovima.Tržištem mobilne telefonije u SAD-u trenutno dominiraju tri glavna operatera – AT&T, Verizon i T-Mobile – koji nude usluge za manje od 40 dolara mesečno.Pored njih, sve je više manjih firmi koje iznajmljuju njihove mreže i traže posebne grupe mogućih korisnika kojima nude niže cene i pakete prilagođene njihovim potrebama.Najveće od tih firmi, koje su poznate kao virtuelni mobilni operateri, imaju manje od 10 miliona pretplatnika, prema izveštaju američke Federalne komisija za komunikacije iz 2024.

Jeziva pretnja Irana - neimenovani visoki iranski zvaničnik zapretio je u subotu da će Teheran gađati izraelski nuklearni reaktor Dimona na jugu zemlje ako rat eskalira.

Dejstvo izraelskog protivazdušnog sistema tokom iranskog napada oktobra 2024.

Izraelski napad je uzdrmao vojnu moć i sam islamski režim Irana, ali iranskoj opoziciji koju vlast godinama guši svim sredstvima, nedostaju jedinstvo, planovi, operativne koalicije i funkcionalne strukture, ocenjuju iranski političari u egzilu.Iako Vašington i Tel-Aviv ne govore jasno da li je među ciljevima izraelskog vojnog napada i rušenje režima u Teheranu, iranski stručnjak Madžid Golpur ukazuje na to da je „sad pitanje kako režim koji nije u stanju da zaštiti ni sopstvene čelnike i odbranu, može da tvrdi da je garant celovitosti zemlje?“.Golpur, prenosi nemački portal „Dojče vele“, kaže da je teško u Iranu videti verodostojnu političku alternativu.

U senci tenzija između Irana, Izraela i SAD, analitičari upozoravaju da se iza zvaničnog narativa o borbi protiv nuklearnog programa krije šira geopolitička strategija – smena vlasti u Teheranu i presecanje kineskog „Puta svile“ Izraelski napad na Iran predstavlja kulminaciju skoro 25 godina duge transformacije regiona Zapadne Azije.