Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas u Hagu da je samit NATO-a bio „veoma produktivan“ i da se njegov dug put isplatio, nakon što su lideri članica alijanse podlegli njegovom pritisku i obavezali se da izdvajaju pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu.„Bio je prilično dug put, ali vredelo je. Kao što ste verovatno primetili, postignute su izvanredne stvari.

"S obzirom na to da imamo dugoročnu pretnju od Rusije, ali i na masovno gomilanje vojske u Kini i činjenicu da Severna Koreja, Kina i Iran podržavaju ratne napore u Ukrajini, zaista je važno da potrošimo više. Dakle, to će biti broj jedan na dnevnom redu danas", rekao je Rute novinarima pre sastanka sa svetskim liderima na samitu NATO-a u Hagu, prenosi Rojters.

Neposredno pred NATO samit u Hagu, koji počinje danas, ali su lideri zemalja članica stigli već u utorak, američki predsednik Donald Tramp je na svojoj mreži Truth Social objavio privatne SMS poruke koje mu je poslao generalni sekretar NATO-a Mark Rute nakon vazdušnih udara na Iran.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas u Hagu da je tom vojnom savezu veoma stalo do Zapadnog Balkana i da nepominjanje tog regiona u deklaraciji usvojenoj na samitu alijanse ne znači promenu stava.Posle sastanka Severnoatlantskog saveta (NAC) na samitu NATO-a u Hagu, na kojem su lideri 32 članice odlučili da znatno povećaju izdvajanja za odbranu i potvrdili snažnu posvećenost kolektivnoj odbrani, Rute je rekao da usvojena deklaracija nije nalik na tradicionalna saopštenja UN ili ranije NATO-a, „sa 60 stranica, i istorijom sveta od rođenja Isusa do danas“.„To je glupo, probali smo da se fokusiramo.

Zamenik poslanika Vrhovne Rade Ukrajine, Artem Dmitruk, ukazao je putem Telegram kanala na očiglednu protivrečnost u izjavama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa nakon njihovog susreta na NATO samitu održanom u Hagu.

"Danska će biti prva zemlja sa kojom ćemo pokrenuti zajedničku odbrambenu proizvodnju.

Foto: Armend NIMANI / AFP / Profimedia Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, između ostalog, razgovarao o kupovini američkog oružja i sistema PVO, kao i potencijalnoj saradnji Kijeva i Vašingtona u proizvodnji dronova.

Tramp i Zelenski razgovarali na marginama NATO samita u Hagu SASTALI SE TRAMP I ZELENSKI Dvojica lidera razgovarala skoro sat vremena: "Ukrajinski lider zadovoljan" Suzana Luković Novinar rubrike svet 25. jun 2025.

Tramp je rekao da očekuje i da će uskoro biti postignut sporazum i sa Indijom, preneo je AP. Ministar trgovine SAD-a, Hauard Latnik, potvrdio je da je sporazum sa Kinom potpisan ranije ove nedelje, dodajući da je dogovor "potpisan i zapečaćen".

Tramp: Španija je postala problem jer ne izdvaja dovoljno za odbranu "ŠPANIJA JE POSTALA PROBLEM" Tramp: Madrid treba nešto da uradi kako bi povećao izdatke za odbranu u NATO Madrid se protivi novom cilju Alijanse koji predlaže izdvajanje pet odsto BDP za odbranu Španski premijer Pedro Sančez obavestio je NATO o neprihvatanju povećanja potrošnje na odbranu od strane Španije Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je Španija "postala problem", nakon što se Madrid usprotivio povećanju izdataka za odbranu na pet odsto BDP, u skladu sa novim ciljem NATO.

Kraljica Maksima od Holandije potpuno je zasenila i najmoćnije svetske lidere na samitu NATO-a u Hagu, ostavivši upečatljiv utisak – pa čak i na Donalda Trampa.

Zoran Milanović, Foto: EPA-EFE/ANTONIO BAT Zbog manjih zdravstvenih problema predsednik Hrvatske Zoran Milanović odustao je odlaska na večeru kod holandskog kralja.

TEL AVIV - Izraelski premijer Benјamin Netanјahu oštro je negirao navode koji su se pojavili u medijima, prema kojima je on pristao na politički plan predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, koji bi uključivao okončanje rata u Gazi, proširenje Avramovih sporazuma, i obavezu Izraela da podrži uspostavljanje palestinske države.

Potom, tokom vrtoglava 24 časa počev od ponedeljka, događaji su se još više ubrzali: na udaru se našla američka vazduhoplovna baza, Bela kuća je posredovala u postizanju primirja između Irana i Izraela, a taj sporazum se našao nadomak propasti.

Mural na trgu u TeheranuNeposredno po uspostavljanju primirja između Irana i Izraela, iranske vlasti pokrenule su talas pogubljenja i hapšenja ljudi osumnjičenih da su povezani sa izraelskom obaveštajnom službom.Iranske vlasti prethodno su kazale da su se izraelski agenti infiltrirali u zemlji kao nikada ranije.Vlasti sumnjaju da su informacije dostavljene Izraelu odigrale ulogu u nizu ubistava visokih zvaničnika tokom konflikta.Među njima su viši zvaničnici Islamske revolucionarne grade (IRGS) i nuklearni naučnici.Iran tvrdi da su njih ubili operativci Mosada, izraelske obaveštajne agencije, koji su radili u zemlji.Mnogi se, međutim, plaše da je ovo način da se ućutkaju protivnici vlasti i uspostavi snažnija kontrola nad stanovništvom.Tokom 12-dnevnog konflikta Iran je pogubio troje ljudi optuženih da su bili špijuni Izraela.U sredu, samo dan posle uspostavljanja primirja, još troje ljudi je pogubljeno zbog sličnih optužbi.Zvaničnici su potom objavili da su stotine osumnjičenih uhapšeni u celoj zemlji po optužbama za špijunažu.Državna televizija je emitovala navodno priznanje nekoliko pritvorenih, koji su navodno priznali da su sarađivali sa izraelskom obaveštajnom službom.Aktivisti za ljudska prava zabrinuti su zbog poslednjih događaja navodeći dugu istoriju iznuđenih priznanja i nepoštenih suđenja u Iranu.Oni se plaše da bi još ljudi moglo biti pogubljeno.Iransko ministarstvo obaveštajnih poslova tvrdi da je započelo „neumoljivu borbu“ protiv onoga što naziva zapadnom i izraelskom obaveštajnom mrežom, koja uključuje CIA, Mosad i MI6.Prema novinskoj agenciji Fars, povezanoj sa IRGS, iranske bezbednosne snage uhapsile su tokom 12 dana ‘više od 700 ljudi povezanih sa ovom mrežom’.Iranci su ispričali za BBC persijski servis da su primili poruke upozorenja od iranske bezbednosne službe, u kojima im je rečeno da su se brojevi njihovih telefona pojavili na stranicama društvenih mreža povezanih sa Izraelom.Kazali su im da napuste te stranice ili će im biti suđeno.Iranska vlada pojačala je pritisak i na novinare koji rade za medije na persijskom, među kojima je BBC na persijskom, Iran Inernational iz Londona, i Manoto TV.Iran International je saopštio da je IRGS pritvorila majku, oca i brata jedne od njenih voditeljki u Teheranu kako bi je primorala na otkaz zbog načina na koji je kanal izveštavao o iransko-izraelskom sukobu.Pošto je sukob počeo, pretnje novinarima BBC na persijskom i njihovim porodicama su postale veoma ozbiljne.Novinari koji su bili na udaru kažu da su pripadnici iranskih bezbednosnih službi kontaktirali članove njihovih porodica, govoreći im da tokom rata imaju opravdanje da članove porodica koriste kao taoce.Takođe su novinare nazvali rečju ‘mohareb‘, što znači „onaj koji vodi rat protiv boga”, što je optužba koja po iranskom zakonu može nositi smrtnu kaznu.Manoto TV prijavio je slične događaje.Analitičari ove napade vide kao deo šire strategije da se ućutkaju kritičari i da se zaplaše novinari kako bi otišli iz zemlje.Snage bezbednosti takođe su uhapsile desetine aktivista, pisaca i umetnika, u mnogim slučajevima bez podizanja zvaničnih optužnica.Ove akcije ukazuju na širu kampanju usmerenu ne samo na aktuelne aktiviste, već i na one povezane sa ranijim protestima.Tokom rata, iranska vlada je ozbiljno ograničila pristup internetu, a posle uspostavljanja primirja, pristup i dalje nije potpuno vraćen.Ograničavanje pristupa internetu tokom kriza, naročito za vreme masovnih protesta protiv vlasti, uobičajena je praksa u Iranu.Većina društvenih mreža, poput Instagrama, Telegrama, Iksa (bivšeg Twittera) i Jutjuba, kao i sajtovi poput BBC na persijskom, već dugo su blokirani u Iranu i ne mogu se koristiti bez VPN-a (virtuelne privatne mreže).Kritičari ukazuju i na događaje iz 1988.