Hiljade evakuisanih, ima mrtvih u Evropi zbog izuzetno visokih temperatura.

Zelena Srbija | 01.07.2025 Francuska, Italija, Španija, Portugal i veći deo ostatka Evrope našli su se pod prvim velikim toplotnim talasom ovog leta.U Francuskoj je nacionalna meteorološka agencija stavila nekoliko departmana pod najviši crveni stepen uzbune, a posebno je pogođen region Pariza.

Gotovo cela teritorija Francuske stavljena je u stanje pripravnosti, dok vlasti u Italiji, Portugalu, Grčkoj i Turskoj izdaju zdravstvena upozorenja i aktiviraju službe za vanredne situacije, preneo je Gardijan.

Ubedljivo je utvrđeno da klimatske promene čine toplotne talase snažnijim i verovatnijim, a kako temperature rastu u letnjim mesecima na severnoj hemisferi, tako veći deo Evrope i delovi SAD-a i severoistočne Azije doživljavaju mnogo toplije vremenske uslove od uobičajenih.To donosi čitav dijapazon opasnosti po zdravlje, naročito za ugrožene populacije kao što su stariji, deca i osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima.Novi rekord za vrućinu u junu ove godine od 46 stepeni Celzijusovih postavljen je u subotu 28. juna u gradu El Granadu, prema španskoj nacionalnoj meteorološkoj službi, koja je takođe saopštila da je ovaj mesec na dobrom putu da postane najtopliji jun otkako se vodi evidencija.Ali brojke umeju da budu varljive: ljudi ne „osećaju“ visoke temperature isto – a one nisu ni približno toliko opasne – u suvim zemljama sa niskom vlažnošću (centralna Kanada, na primer) kao u sparnim, vlažnim klimama (na primer, oko Persijskog zaliva).Ovde na scenu stupa „temperatura vlažne sijalice“, kao način da se izmeri potencijalno smrtonosna kombinacija toplote i vlažnosti.Ali šta je ona i kako funkcioniše?Šta je ‘temperatura vlažne sijalice’?Svi znaju za reč „temperatura“ – to je ono kad nam termometar govori koliko je topao vazduh.„Temperatura vlažne sijalice“ meri efekat mešavine toplote i vlažnosti (koliko je vlažnosti ili vodenih isparenja u vazduhu).Kako je merite?U najprostijoj verziji, uzmete termometar, onaj od stakla sa kojim je odrasla većina nas, i umotate ga u tufer vate.Potom ga poprskate vodom da bude vlažan.To vam govori kolika je temperatura dok voda isprava sa njega.Uklonivši sa sobom toplotnu energiju, ta voda hladi „temperaturu“ na „temperaturu vlažne sijalice“.Zašto je važna? Ljudska bića se hlade putem znojenja: voda koja se izbaci preko kože uklanja višak telesne temperature i kad ona ispari, sa sobom uklanja i toplotu.Taj proces funkcioniše dobro u suvim oblastima, ali može da bude mnogo manje efikasan u istinski vrelim, vlažnim oblastima.Ako je spoljna temperatura blizu telesne temperature, veoma je teško ohladiti se gubljenjem vlažnosti putem znojenja ako je vlažnost vazduha previsoka.To je zato što je vazduh već prepun vlage da bi mogao da je primi još, isparavanje znoja se usporava, tako da više ne možemo toliko dobro da se ohladimo.U ekstremnim slučajevima, ne bismo uopšte mogli da se znojimo, što bi dovelo do smrti.Koja je onda temperatura opasna?

Ministarstvo odbrane Ukrajine zatražilo razgovor sa predstavnicima SAD "Ukrajina nije dobila nikakva zvanična obaveštenja o obustavi": Ministarstvo odbrane zatražilo razgovor sa predstavnicima SAD Obustava isporuka rezultat je procene da su američke zalihe oružja opale zbog trenutnih međunarodnih angažmana Ukrajina naglašava potrebu za kontinuitetom u pružanju vojne pomoći radi jačanja odbrambenih sposobnosti Ministarstvo odbrane Ukrajine zatražilo je danas telefonski razgovor sa predstavnicima SAD, nakon najave obustave isporuka vojne pomoći Kijevu.

Vajhert je istakao da „nikakva vojna podrška ne može da oduzme Rusiji značajnu prednost koju je stekla tokom poslednje tri godine".

To je izjavio portparol Pentagona Šon Parnel.

ODLUKA o obustavi isporuka pojedinih vrsta američkog oružja vlastima u Kijevu objašnjava se potrebom da SAD treba da obezbede sopstvene vojne potrebe, izjavio je stalni predstavnik SAD pri NATO Metju Viteker.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se rat u Ukrajini neće rešiti na bojnom polju, već da su za rešenje potrebne diplomate, a ne generali.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) razgovarao je danas sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom prvi put od septembra 2022.

Kako je navedeno, Putin je u razgovoru rekao da je ukrajinski sukob direktna posledica politike zapadnih država.

Telefonski razgovor između francuskog predsednika Emanuela Makrona i ruskog lidera Vladimira Putina ukazuje na pokušaj zemalja EU da ponovo postanu učesnice u pregovorima o iranskom pitanju, piše francuski list Le Parizijen, pozivajući se na sopstvene izvore.

ZAKON o budžetu i imigraciji, koji je juče usvojen u američkom Senatu, a koji je predsednik SAD Donald Tramp nazvao ''velikim lepim zakonom", zadržao bi Trampove poreske olakšice iz 2017.

U objavi na Iksu, Mask je naveo da će njegova stranka biti formirana "odmah sledećeg dana" nakon usvajanja zakona koji je nazvao "ludim" i kritikovao kao protivurečan načelima fiskalne odgovornosti.

Biznismen je rekao da bi mogao da eskalira situaciju, ali da to za sada neće učiniti.

U izveštaju iranske državne studentske novinske agencije Si-En-En se navodi da je portparol ministarstva puteva i urbanog razvoja potvrdio da je vazdušni prostor na istoku Irana otvoren za letove, prenosi Rojters.

Madžid Taht-Ravanči kaže da je administracija američkog predsednika Donalda Trampa, preko posrednika, poručila Iranu da želi da se vrati pregovorima ove nedelje, ali nije jasno iznela svoj stav o „veoma važnom pitanju" daljih napada dok traju razgovori.

NAREDNI oružani sukob između Irana i Izraela biće poslednji za jevrejsku državu, jer Teheran sada, kako tvrdi anonimni izvor iz Islamske Republike, razume slabe tačke svog glavnog neprijatelja, izjavio je taj izvor za RT. Foto: Profimedia On je, takođe, naveo da Iran i dalje poseduje veliki broj naprednih raketa koje su sposobne da probiju izraelsku protivvazdušnu odbranu.

Obustava saradnje Irana sa IAEA: Šta donosi odluka Pezeškijana Predsednik Irana Masud Pezeškijan izdao ukaz o obustavi saradnje sa IAEA Zakon o obustavi saradnje usvojen je nakon napada na iranska nuklearna postrojenja Odluka se temelji na članu 60 Bečke konvencije iz 1969.