Ruska vojska danas je nanela težak udarac Ukrajini eliminacijom komandanta 110.

Evo najnovijih scena u Donjecku nakon ukrajinskog napada sinoć. U kratkim crtama: Rusija tvrdi da je potpuno zauzela Lugansku oblast Ukrajine Kremlj negira odugovlačenje mirovnih pregovora Ukrajina pogodila postrojenje za proizvodnju dronova duboko u Rusiji Putin će sutra ugostiti saveznika u Moskvi Ruska protivvazdušna odbrana odbila napad bespilotnih letelica u Rostovskoj oblasti Ruske snage protivvazdušne odbrane odbile su napad tokom noći, uništivši bespilotne letelice u Novošahtinsku i Aksajskom okrugu Rostovske oblasti.

Nakon što su ukrajinske snage potisnute iz Kurske oblasti, ruski vojnici prešli su granicu i sada se kreću ka gradu Sumi, piše Volstrit džornal (WSJ). Nova meta Moskve je pogranična Sumska oblast, gde Kremlj koristi brojčanu nadmoć kako bi izvršio pritisak, navodi WSJ.

| Izvor: Beta-AFP | 01.07.2025 Rusija je u junu napala Ukrajinu sa 5.438 dronova dugog dometa što je najveći broj od početka invazije 2022.

Na Krasnoarmejskom pravcu, posade dronova grupe snaga „Centar“ uništavaju oklopna vozila i transport ukrajinskih oružanih snaga, ometajući snabdevanje rezervama i municijom.

Razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i francuskog lidera Emanuela Makrona bio je korisna prilika za razmenu stavova, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Ključ je u pregovorima.

Vladimir Putin razgovarao je danas sa Emanuelom Makronom o ratu u Ukrajini kao i o situaciji na Bliskom istoku.

| 01.07.2025 Francuski predsednik Emanuel Makron Foto: AP Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) razgovarao je danas sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom prvi put od septembra 2022.

Koliko shvatamo, razlog za ovu odluku bila su prazna skladišta, nestašica ovog oružja u skladištima.

Vajhert je istakao da „nikakva vojna podrška ne može da oduzme Rusiji značajnu prednost koju je stekla tokom poslednje tri godine".

| 02.07.2025 SAD delimično obustavljaju isporuke oružja obećanog Ukrajini zbog zabrinutosti da su njihove zalihe suviše smanjene, izjavili su američki zvaničnici.Određena municija obećana je ranije Ukrajini, za vreme administracije predsednika Džoa Bajdena, kao pomoć za odbranu u ratu sa Rusijom koji traje više od tri godine.Smanjenje isporuka odražava nove prioritete određene za vreme predsednika Donalda Trampa i usledilo je pošto su zvaničnici Ministarstva odbrane ispitali aktuelne američke zalihe i izrazili zabrinutost."Ova odluka je doneta da bi se stavili američki interesi na prvo mesto, posle razmatranja vojne podrške i pomoći naše nacije drugim zemljama širom sveta", navela je portparolka Bele kuće Ana Keli u saopštenju."Jačina oružanih snaga SAD ostaje nesporna, samo pitajte Iran", dodala je ona, aludirajući na nedavni američki raketni napad na nuklearne pogone u Iranu.Prema Politiku i drugim američkim medijima taj prekid isporuka za Kijev odnosi se na rakete za protivvazdušnu odbranu i projektile.Odluka stiže u trenutku kada se Ukrajina suočava sa jačanjem ruskih vazdušnih napada.Prema američkim medijima odluka sledi posle izražene zabrinutosti Pentagona oko rezervi američke vojske iz kojih direktno ide američka vojna pomoć Ukrajini.Revizija Pentagona utvrdila je da su zalihe suviše niske za neko oružje koje je ranije obećano tako da neke isporuke neće biti obavljene, rekao je američki zvaničnik koji nije želeo da mu se navede ime.Ministarstvo odbrane nije dalo detalje o tome koje konkretno oružje nije isporučeno."Američka vojska nikad nije bila spremnija niti sposobnija", rekao je portparol Šon Parnel.(beta/cmg).

UKRAJINSKE institucije su već počele da sprovode odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o sinhronizaciji sankcija uvedenih prema Rusiji sa Evropskom unijom, rekao je večeras ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

ZAKON o budžetu i imigraciji, koji je juče usvojen u američkom Senatu, a koji je predsednik SAD Donald Tramp nazvao ''velikim lepim zakonom", zadržao bi Trampove poreske olakšice iz 2017.

| 01.07.2025 AP Photo/J. Scott Applewhite Republikanci u Senatu američkog Kongresa na jedvite jade su danas, nakon krupnih izmena i razvlačenja procedure, uspeli da usvoje paket velikih poreskih olakšica i smanjenja troškova poznat kao "veliki lepi zakon", a pošto je njegovih protivnika bilo podjednako kao onih koji ga podržavaju, "zlatni glas" koji je prevagnuo dao je potpredsednik SAD Džej Di Vens.Usvajanju zakona je prethodila turbulentna noć u kojoj su opozicione demokrate posezale za raznim metodama proceduralnog usporavanja, a tri senatora iz redova vladajuće Republikanske stranke odbile su da glasaju za zakon, pa je rezultat glasanja bio 50:50, javljaju američki mediji.Posle Vensovog "zlatnog glasa", zakon je usvojen sa najminimalnijom mogućom većinom, i sada se vraća na ponovno razmatranje u Predstavnički dom SAD, gde republikanci imaju još manju većinu nego u Senatu.Sa ogromnom mukom su ga i prethodni put "progurali" kroz taj, donji dom Kongresa.Zakon je ključni deo reformističke agende republikanskog predsednika SAD Donalda Trampa.Kako piše AP, kada je zakon posle usvajanja u Predstavnički dom stigao u gornji dom, Senat, sve vreme se ljuljao na ivici toga da ne bude usvojen.Brojne odredbe zakona našle su se na udaru senatskog "parlamentarca", nestranačkog organa koji kontroliše da li su odredbe zakonskog predloga u skladu sa budžetskim pravilima Senata.Tu je predlog pretrpeo razne izmene.Bez obzira na to, on je ostao neprihvatljiv za tri republikanska senatora - Toma Tilsa iz Severne Karoline, Suzan Kolins iz Mejna i Renda Pola iz Kentakija.

Predsednik SAD Donald Tramp je u intervjuu za Foks njuz komentarisao pobedu Zohrana Mamdanija na internim izborima unutar Demokratske stranke za kandidata za gradonačelnika Njujorka.