Republikanci u Predstavničkom domu američkog kongresa rano jutros odobrili su zakon koji je predložio predsednik Donald Tramp koji uključuje poreske olakšice, smanjenje potrošnje, finansiranje bezbednosti granica.

Bitkoin je prvi put premašio 111.000 dolara, dostigavši rekordno visok nivo, a trgovci su sve optimističniji u pogledu izgleda originalne kriptovalute usred rastuće institucionalne potražnje.Bitkoin je porastao za čak 3,3 odsto u četvrtak, dostigavši rekordnih 111.878 dolara, prema podacima koje je prikupio Blumberg.

Rast indeksa na azijskim tržištima nakon snižavanja kamatnih stopa Rast indeksa na azijskim tržištima nakon snižavanja kamatnih stopa Narodna banka Kine prilagodila je jednogodišnju kamatnu stopu na 3,0%, a petogodišnju na 3,5%. Indeks Hang Seng u Hong Kongu porastao je za 1,28%, a kineski CSI 300 za 0,48%.

Američki dug već sada iznosi 36,2 biliona dolara, a ekonomisti upozoravaju da bi Trampov plan mogao da uveća ovu cifru za još tri do pet biliona dolara u narednoj deceniji, prenosi Rojters.

Poseta Ovalnom kabinetu više nije simbol diplomatskog prestiža - sada je to rizik političkog preživljavanja.

Slična ‘zaseda’ kao za Zelenskog: predsednik JAR Siril Ramafosa i Donald TrampCeo svet je bio iznenađen, neki i šokirani do tada nezabeleženim susretom američkog i ukrajinskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u Beloj kući.Način na koji je Tramp ugostio Zelenskog i kako ga je kritikovao mnogi su ocenili kao najneprijatniji susret dvojice državnika pred kamerama svih vremena.Nešto slično dogodilo se 21. maja samo što na stolici pored Trampa u Beloj kući nije sedeo Zelenski, već predsednik Južnoafričke Republike (JAR) Siril Ramafosa, koji je bio izložen oštrim kritikama i optužbama da se u njegovoj zemlji sprovodi teror i ubijanje belih ljudi, pre svega poljoprivrednika.Više puta je američki predsednik upotrebio reč ‘genocid’.Tramp je za delegaciju iz JAR-a pripremio i ‘kućni bioskop’.Na velikom ekranu desno od dvojice predsednika pušteni su snimci iz JAR-a ne kojem se vide krstovi pored druma za koje je Tramp rekao da su posvećeni ubijenim belim poljoprivrednicima.A onda i snimak južnoafričkog opozicionara Julijusa Maleme kako na prepunom stadionu izgovara: „Ubij Bura [Afrikanera – belca], ubij farmera“.Tramp je rekao da ne zna gde su u JAR-u snimljeni pobodeni krstovi pored druma.Krstovi, u stvari, nisu stvarni grobovi, ali izgleda da su sa protesta 2020.

Ramafosa je negirao Trampove tvrdnje o ''genocidu'' nad belcima u Južnoafričkoj Republici i pozvao predsednika SAD da sasluša priče belačkih članova južnoafričke delegacije, koji takođe negiraju navode o 'genocidu'. Ramafosa je zatim upitao Trampa gde je video snimljen jer ''to nikada nije video'', na šta je Tramp odgovorio da ni sam ne zna.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i predsednik Rusije Vladimir Putin održali su u ponedeljak direktan telefonski razgovor kako bi razgovarali o mogućnostima za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine.Tramp je izjavio da su Rusija i Ukrajina pristale da započnu pregovore o prekidu vatre i da postoji „ogromna prilika“ za trgovinu između SAD i Rusije.Međutim, nisu svi jednako spremni da Rusiju ponovo prihvate u međunarodnu zajednicu.Istog dana kada je Rusija obeležavala Dan pobede 9. maja vojnim paradama, ministri spoljnih poslova evropskih zemalja sastali su se u Lavovu kako bi odobrili osnivanje Specijalnog tribunala za zločin agresije protiv Ukrajine, ukazuje u analizi za Moskovski tajms (The Moscow Times) Elena Davlikanova, saradnica Centra za analizu evropske politike (CEPA) čiji su fokus Rusija i Ukrajina.Pet dana kasnije, telo Saveta Evrope zaduženo za donošenje odluka preduzelo je zvanične korake kako bi se proces osnivanja tribunala ubrzao.Nakon formalnog zahteva predsednika Volodimira Zelenskog, generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse dobio je zadatak da vodi taj proces.Ovo predstavlja značajan korak u međunarodnim naporima da se Rusija pozove na odgovornost za svoja dela u Ukrajini.

Merc je nakon što je američki predsednik Donald Tramp razgovarao sa ključnim evropskim liderima, odmah nakon telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, istakao da su Evropa i SAD ujedinjene u "tesnoj podršci Ukrajini na njenom putu ka prekidu vatre".

YURI KOCHETKOV/EPA-EFE/REX/ShutterstockProšle godine Donald Tramp je obećao da će okončati rat u Ukrajini za „24 sata“.Prošle nedelje je rekao da sukob neće biti rešen sve dok on i ruski predsednik Vladimir Putin ne budu mogli da se „sastanu” i lično pretresu stvari.U ponedeljak se tlo ponovo pomerilo.Posle dvočasovnog telefonskog razgovora sa Putinom, Tramp je rekao da se o uslovima mirovnog sporazuma mogu pregovarati samo Rusija i Ukrajina – i to možda uz pomoć novog pape, Lava Četrnaestog.Ipak, američkog predsednika nije napustio optimizam u pogledu ostvarivanja mira, objavljujući na društvenim mrežama da će zaraćene strane „odmah započeti“ pregovore o prekidu vatre i okončanju rata.Trampovo osećanje je donekle u suprotnosti sa ruskim stavom.Putin je samo rekao da je njegova zemlja spremna da radi sa Ukrajinom na izradi „memoranduma o mogućem budućem mirovnom sporazumu“.Razgovori o memorandumu i „mogućem budućem“ miru teško da mogu da budu čvrsto tlo na kojem bi moglo brzo da se izgrade trajni dogovori.Putin je ponovo naglasio da bi svaka rezolucija morala da se pozabavi „korenitim uzrocima“ rata, za koje je Rusija ranije tvrdila da leže u želji Ukrajine za bližim vezama sa Evropom.Posle telefonskog razgovora sa Putinom, Tramp je na njegovoj platformi Istina (Truth Social) objavio da će Rusija i Ukrajina „odmah započeti pregovore“ o prekidu vatre, dodajući da će „dve strane pregovarati o uslovima za to“.Ali postoji mogućnost da bi najnoviji Trampov stav o ratu u Ukrajini mogao biti znak da će Amerika na kraju napustiti pregovarački sto.Tramp je nešto kasnije rekao da neće odstupiti od posredovanja u pregovorima Rusije i Ukrajine, ali je priznao da „u glavi ima crvenu liniju“.„U igri je i veliki ego, ali mislim da će se nešto dogoditi“, rekao je on.„A ako se ništa ne desi, ja ću se povući, a oni će morati da nastave (da pregovaraju)“, dodao je.Takav potez bi, međutim, izazvao niz pitanja – i rizika.Ako Amerika bude počela da pere ruke od rata, kao što su pretili i potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio, da li to znači da će SAD prekinuti bilo kakvu vojnu i obaveštajnu podršku Ukrajini?A ako to bude slučaj, onda bi to mogao biti razvoj koji bi Rusija, sa mnogo većim vojnim i drugim sredstvima u poređenju sa Ukrajinom odsečenom od američke podrške, pozdravila.Ta perspektiva je dovoljna da zabrine ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.„Za sve nas je ključno da se Sjedinjene Države ne distanciraju od pregovora i težnje za mirom“, rekao je Zelenski u ponedeljak posle razgovora Tramp-Putin.Tramp je u više navrata iskazivao nezadovoljstvo, pa i frustraciju zbog Putina i Zelenskog, smatrajući da odugovlače da okončaju rat koji je ušao u četvrtu godinu.Optužio je ukrajinskog lidera da se „kockao sa Trećim svetskim ratom” na eksplozivnom sastanku u februaru u Ovalnom kabinetu u Beloj kući, a u aprilu je rekao da je „veoma ljut” i da je „besan” na Putina posle novog zastoja u pregovorima.Ako izostavimo najnoviju retoriku posle telefonskog razgovora Trampa i Putina, čini se da su Ukrajina i Rusija spremne da nastave neku vrstupregovora – a razgovor u bilo kom obliku je napredak posle višegodišnjih oružanih neprijateljstava.Ostaje da se utvrdi da li će u ruskoj delegaciji biti viši zvaničnici nego oni koji su bili u Istanbulu 16. maja na razgovoru sa ukrajinskim predstavnicima.Tramp je obećao da će ublažiti sankcije Rusiji, kao i da će napraviti nove trgovinske sporazume i ekonomske investicije, kako bi Putina namamio da krene ka mirovnom sporazumu.Posle razgvoora 19. maja, Tramp je to ponovio.Sa druge strane, nije se razgovaralo o bilo kakvim negativnim posledicama, kao što su nove sankcije ruskom bankarstvu i izvozu energenata.Američki predsednik je prošlog meseca upozorio da neće tolerisati da me Putin „prisluškuje” i rekao da Rusija ne bi trebalo da gađa civilna područja.Ali 19. maja Rusija izvela najveći napad dronovima u ratu na ukrajinske gradove, a razgovor dva svetska lidera jasno pokazuje da bilo kakav prekid vatre ili mirovni sporazum još nisu na vidiku.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Zelenski je na svom Telegram kanalu naveo da je važno je da Poljska i dalje ostane pouzdan partner i prijatelj Kijeva.

Zlatna kupola bi „mogla čak i da presreće rakete ispaljene sa drugog kraja sveta ili lansirane iz svemira“, rekao je TrampDonald Tramp je obećao da će futuristički odbrambeni sistem Zlatna kupola biti „potpuno operativan“ do kraja njegovog predsedničkog mandata.Obećavši prvobitno ulaganje od 25 milijardi dolara, američki predsednik procenjuje da će ukupni troškovi iznositi oko 175 milijardi dolara, ali zvaničnici upozoravaju da bi konačni račun mogao biti najmanje tri puta toliki.Planovi obuhvataju mrežu „sledeće generacije“ tehnologije na kopnu, moru i u svemiru – ključno uključivši presretače i senzore u svemiru, čiji je cilj da odbiju nadolazeće projektile.Zlatna kupola će se proširiti i nadovezivati na postojeće sisteme kako bi štitila od sve sofisticiranijih vazdušnih pretnji iz zemalja, kao što su Rusija i Kina.Kako bi Zlatna kupola radila?Trampov plan je delimično inspirisan izraelskom Gvozdenom kupolom, koja koristi radarske odbrambene sisteme da bi presretala pretnje raketa kratkog dometa i u upotrebi je od 2011.

"NNSA je završila proizvodnju prve gravitacione bombe B61-13, najnovijeg dodatka porodici nuklearnog oružja B61", navodi se u saopštenju agencije koje je objavljeno na njihovom sajtu.

Tramp je precizirao da ce budžetski paket koji republikanci trenutno razrađuju na Kapitol Hilu uključivati 25 milijardi dolara za početak izgradnje sistema protivraketne odbrane, a da ce ukupni troškovi projekta biti oko 175 milijardi dolara, iako bi mogli biti mnogo veći. Tramp je rekao da bi projekat trebalo da bude ''potpuno operativan pre kraja mog mandata, odnosno pre januara 2029, dodavši da ce sistem biti izgrađen u državama uključujuci Aljasku, Floridu, Džordžiju i Indijanu i da ce uključivati više američkih odbrambenih i tehnoloških kompanija koje još nisu odabrane.

Rusija je danas saopštila da je želja američkog predsednika Donalda Trampa da izgradi "protivraketni štit" za SAD stvar suvereniteta njegove države, ali da su "neophodni" i kontakti s Moskvom o tome.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, Foto: Youtube/Printscreen Netanjahu je na konferenciji za novinare istakao da zbližavanje Trampa i arapskih država neće uticati na podršku Vašingtona Izraelu, a da je u razgovorima sa Trampom i potpredsednikom SAD Džej Di Vensom dobio uverenja da Amerika ''čuva leđa'' Tel Avivu.

SJEDINjENE Američke Države su dobile nove obaveštajne podatke koji ukazuju na to da Izrael priprema napad na iranska nuklearna postrojenja - i to u vreme kada administracija Donalda Trampa pokušava da postigne diplomatski dogovor sa Teheranom, rekli su za Si-En-En više američkih zvaničnika upoznatih sa informacijama.