godine.

Tramp ističe da se „mnogi ljudi osećaju progonjeno“ i koristi tu reč „genocid“ dok govori o belim farmerima koji „beže iz Južne Afrike“.

U našoj zemlji postoji kriminal, ljudi koji budu ubijeni nisu samo belci.

Neki lideri su se ipak snašli bolje.

Smrt od raka dolazi samo nekoliko dana nakon što je kancelarija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena objavila da mu je ovog meseca dijagnostikovan "agresivni oblik" raka prostate.

Kontroverzni zakon koji je Ramafosa potpisao ranije ove godine dozvoljava vladi da u nekim slučajevima i okolnostima zapleni zemljište u privatnom vlasništvu.

Veze između dve zemlje su napete otkako je Tramp zamrznuo pomoć Južnoj Africi u februaru zbog tvrdnji da manjinska belačka populacija u toj zemlji trpi nasilje, a u martu su SAD proterale ambasadora Južne Afrike.

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa predsednikom Južne Afrike, Sirilom Ramafosom, pokazao fotografije i video snimke za koje je tvrdio da predstavljaju dokaze masovnih ubistava belaca u toj zemlji, oglasila se novinska agencija Rojters i raskrinkala Trampa.

Iako je Tramp poslao poziv, papa nije dao konkretan odgovor.

Samo Rojters ima taj video.

U tužbi, ACLU je tvrdila da se migranti u Gvantanamu drže u sobama bez prozora najmanje 23 sata dnevno, da su podvrgnuti invazivnim pretragama i da nisu mogli da kontaktiraju članove porodice.

U Americi živi već deset godina, nakon što je pobegla iz Salvadora od nasilnog partnera i pretnji tamošnjih bandi.

Umesto uobičajenih diplomatskih izjava, sada svedočimo neugodnim ispitivanjima, teorijama zavere i političkom pozicioniranju, piše CNN.

Predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafosa doživeo je danas vrlo neprijatnu situaciju u Ovalnom kabinetu kada mu je predsednik SAD Donald Tramp pustio video-snimak na kom opozicioni političar Džulijus Maleme uzvikuje"Dubul ‘ibhunu", što na jeziku zulu znači "Ubij Bura".

Naime, tokom sastanka u Beloj kući, Tramp je držao odštampane fotografije koje je pokazivao južnoafričkom predsedniku.

Na snimku koji je Tramp prikazao nalazi se Džulijus Malema, južnoafrički političar čije su izjave o „presecanju grla beloj rasi“ i „ubijanju belih žena i dece“ odjekivale godinama.

Uz to, objavljena je i knjiga novinara Džejka Tapera i Aleksa Tompsona pod nazivom „Izvorni greh: Pad predsednika Bajdena, njegovo zataškavanje i katastrofalna odluka da se ponovo kandiduje".

godine, što je bio najveći godišnji priliv u poslednje tri decenije.Od kada je ponovo stupio na dužnost u januaru, Tramp je brzo počeo da ispunjava njegovo predizborno obećanje o agendi „Amerika na prvom mestu”, koja podrazumeva drastično ograničavanje puteva kojima migranti mogu da uđu u SAD.Ta politika obuhvata i ambiciozan program deportacija, u okviru kojeg se ljudi, uprkos sudskim rešenjima, šalju u ozloglašeni veliki zatvor u Salvadoru, oduzimanje viza hiljadama stranih studenata, kao i ponudu od 1.000 dolara ilegalnim imigrantima da se sami isele.Ove poteze Bela kuća opravdava time da su mnogi koji se proteruju iz zemlje ili nasilni kriminalci ili predstavljaju pretnju za interese SAD.Ipak, postoje izuzeci, ali samo za odabrane.Tramp je u februaru potpisao izvršnu uredbu kojom je izbeglički put otvoren isključivo za bele Južnoafrikance, za koje tvrdi da su žrtve „rasne diskriminacije”.Avion u kojem je bilo 59 Južnoafrikanaca sleteo je početkom maja na aerodrom nedaleko od Vašingtona, gde ih je svečano dočekao zamenik državnog sekretara.„Nije pošteno”, kaže Pačito.„Ima nas 120.000 izbeglica koji smo prošli čitavu proceduru - bezbednosne provere i lekarske preglede.„Čekamo godinama, a sada se zahtevi ovih (Južnoafrikanaca) obrađuju za tri meseca”.Zbog ovakve situacije, Pačito je u velikom problemu.Pošto je prodao svu opremu koju je koristio za muzičku produkciju, poslednjih meseci jedva sastavlja kraj s krajem radeći razne povremene poslove kako bi prehranio porodicu.„Prilično je teško”, kaže.Pogledajte: Trampova 'zaseda' predsedniku Južnofričke Republike i tvrdnje o 'genocidu nad belcima'Kao dodatno opravdanje za prihvat Južnoafrikanaca, Tramp tvrdi da se nad njima sprovodi „genocid”, što smatra i Ilon Mask, njegov blizak saveznik rodom iz Južne Afrike.Ove tvrdnje postoje godinama, ali se u velikoj meri diskredituju, i demantuju ih vlasti Južnoafričke Republike.Ipak, prihvat Južnoafrikanaca belaca dobija sve veću podršku, naročito među desničarskim grupama u SAD-u, nakon što je u januaru Južna Afrika donela zakon koji omogućava državi da oduzme zemlju zemljoposednicima belcime „kada je to pravično, zakonito i u interesu javnosti”.Zakon treba da reši dugogodišnje nezadovoljstvo zbog nejednake raspodele zemljišta.Belci čine otprilike sedam odsto stanovništva, a u vlasništvu imaju oko 72 odsto obradivog zemljišta.Iako je predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa izjavio da nijedna parcela nije oduzeta po novom zakonu, Tramp je svega nekoliko dana nakon njegovog usvajanja naredio da se zamrznu stotine miliona dolara američke pomoći toj zemlji.Usledio je diplomatski sukob.Da su odnosti zategnuti, jasno se videlo tokom susreta u Beloj kući 21. maja.Tramp je tokom prenosa uživo spomenuo „progon belaca”, na šta je Ramafosa odlučno reagovao, negirajući takve tvrdnje.Analitičari ocenjuju da je spoljna politika Trampovog drugog mandata izrazito izolacionistička, i da pored drastičnog ograničenja imigracije, podrazumeva i česta smanjenja pomoći i povlačenje iz međunarodnih sukoba.Tramp je takođe raskinuo ugovore o pomoći vredne desetine milijardi dolara, među kojima su i oni o finansiranju programa za borbu protiv HIV-a/side u Južnoafričkoj Republici.Obustave pomoći Tramp pravda tvrdnjama da je njegov tim otkrio prevare i zloupotrebe.Čini se da su ovi potezi u suprotnosti sa odlukom Bele kuće da se ubrza obrada zahteva i prihvat Južnoafrikanaca belaca, što kritikuju brojne organizacije za zaštitu prava izbeglica.„Svaki slučaj zaštite izbeglica mora da bude zasnovan na verodostojnim dokazima o progonu, a ovde je ključno pitanje da li se zakon primenjuje pravično i ravnopravno”, kaže za BBC Timoti Jang iz nevladine organizacije Global Refuge.„Ako se jednoj grupi omogući humanitarni ulazak, onda isto pravo moraju da imaju i ljudi iz Avganistana, progonjene verske manjine i hiljade drugih porodica koje ispunjavaju pravne uslove za status izbeglice”, dodaje on.Pogledajte: Od Sirije, preko Srbije do Evrope - Halilova decenija na putu ka srećiJoš jedna odluka Trampove administracija je da ne produži privremenu zaštitu Avganistancima u SAD-u, uz obrazloženje da je „bezbednosna situacija u Avganistanu poboljšana” i da se „ekonomija stabilizuje”.Statistike o krivičnim delima koje objavljuju južnoafričke vlasti ne navode rasu počinilaca, ali poslednji dostupni podaci pokazuju da je između oktobra i decembra 2024.

Takođe je objavio podršku koju je dobio od pratilaca.

godine, rekao je veoma slično: „Nismo pozivali na ubijanje belaca.

godine u zemlji ubijeno 6.953 ljudi.Od tog broja, 12 ljudi je stradalo u napadima na poljoprivredna gazdinstva, od kojih je jedan bio poljoprivrednik, petoro su bili stanari na farmama, a četvoro zaposleni, koji su verovatno bili crnci.Na istom kontinentu, u Demokratskoj Republici Kongu, naoružane milicije su u poslednjih nekoliko godina ubile hiljade civila, a gotovo 100.000 ljudi je raseljeno, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN).Pačito, koji je 2016.

U februaru je južnoafrički sudija odbacio te tvrdnje kao „očigledno izmišjene i nerealne" kada je presuđivao u slučaju nasleđivanja koji je uključivao i poklon grupi belaca suprematizma.Dok je Tramp insistirao na tom pitanju, Ramafosa je ostao miran - i pokušao je da iskoristi šarm šaleći se o tome da je ponudio avion za SAD.Pozvao se na ime ikone protiv aparthejda Nelsona Mandele, rekavši da je Južnoafrička Republika ostala posvećena miru među rasama i suživotu.Pogledajte video: Najvažnije poruke Nelsona Mandele, borca protiv aparthejdaNa novinarsko pitanje šta bi se desilo ako bi beli farmeri napustili JAR, Ramafosa je prepustio odgovor ministru poljoprivrede Džonu Stinhujsenu, još jednom belcu u delegaciji, koji je rekao da većina poljoprivrednika želi da ostane.Ali Tramp je nastavio da ispaljuje salve na Ramafosu, koji je izbegavao da uđe u sukob sa njim, a nešto slično se dogodilo i ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom na sastanka sa Trampom u istoj prostoriji u februaru.Posle susreta u Beloj kući sukoba, Malema je ismevao sastanak, rekavši: „Grupa starijih muškaraca se sastala u Vašingtonu da bi me ogovarala".Patrik Gaspard, bivši američki ambasador u Južnoj Africi za vreme tadašnjeg predsednika Baraka Obame, nazvao je sastanak „zaista sramotnim".„Jasno je da je južnoafričkom predsedniku postavljena zamka.

Ambasador JAR-a u Vašingtonu, Ebrahim Rasol, proteran je u martu nakon što je optužio Trampa da „mobiliše suprematizam” i da pokušava da „projekuje žrtvu belaca”.