Spoljnopolitički stavovi osnivača Skupštine u rasejanju dodatno se ilustruju tvitom stručnjaka za sajber-bezbednost Vladimira Radunovića, u kojem on izražava podršku antivoje aktivistima u Sankt Peterburgu neposredno nakon početka ruske Specijalne vojne operacije.

Nema Srbiji dostojanstvenog opstanka bez Evrope, sve ostalo je ropstvo.“ (izvor) SRBIJA KAO POSTOJBINA Džamić ne skriva svoju odnarođenost i mržnju prema sopstvenom narodu: „u cirkulaciji je i izraz ‘postojebina’, kao opis tih zabačenih, zatucanih krajeva koji egzistiraju u mraku socijalnog i duhovnog siromaštva, masovne medijske blokade i nacionalističkih mitova, iz kojih dolaze neke od najvatrenijih pristalica srpskog režima“.

SRBIN-EVROATLANTISTA I RADIKALNI LIBERTARIJANAC U svom tekstu Dan posle smene režima, Aleksandar Novaković svoju političku i ideološku poziciju jasno definiše kao poziciju Srbina evroatlantiste i radikalnog libertarijanca, otvoreno kritikujući celokupnu aktuelnu političku elitu u Srbiji zbog nedoslednosti u sprovođenju neoliberalnog političkog i ekonomskog modela.

IDEAL- DRŽAVE KOLEKTIVNOG ZAPADA Ilićevo uverenje da je Milošević bio diktator i da je neophodno da se u Srbiji izvrše kulturološke promene kako bi se sprečilo ponovno uspostavljanje „autokratije“, deli i politikolog iz Švajcarske dr Aleksandar Novaković. Za njega su, takođe, ideal države Kolektivnog zapada, pa s tim u vezi vidi i posebnu ulogu dijaspore u političkom životu Srbije: „Ako hoćemo da i Srbija postane poput razvijenih zemalja u kojima živimo, onda je iskustvo života i rada u takvim okruženjima dragoceno za buduće reforme u zemlji.“ ([ovde]) Ističući da iz Srbije nije otišao zbog novca, već zbog nedostatka demokratije, Novaković otvoreno odbacuje savremenu Rusiju kao model državnog uređenja u kojem ne bi živeo ni pod kojim uslovima: „Uvek bih radije birao siromašniji život u uređenoj i pravednijoj zemlji nego život u luksuzu u, recimo, Rusiji.“ Da je ovaj osnivač Skupštine u rasejanju izraziti rusofob jasno se vidi u njegovom tekstu Ko je koga i zašto isprovocirao – rat u Ukrajini i redefinicija realizma ([ovde]). Novaković deli viđenje poznatog američkog neokonzervativca Roberta Kejgana, tvrdeći da Rusija u Ukrajini nije bila isprovocirana agresivnom politikom Zapada koji je po svaku cenu želeo da postavi NATO rakete na njene granice, već „nadmoćnom životnom filozofijom“.

Novaković kritikuje Evropljane zbog kompromisne pozicije koju su u prošlosti zauzimali prema Putinu: „Setimo se samo Makronovog dosta ranog predloga čuvanja obraza Putinu, kao i nemačkog taktiziranja (do poslednjeg trenutka) kako u pogledu implementacije sankcija prema Rusiji, tako i u pogledu slanja ozbiljnijeg naoružanja Ukrajini“.

To se upečatljivo ilustruje sledećim Džamićevim redovima, koji — budući da su paradigmatični — se navode in extenso: „Kada režim ode, i dalje će tu biti navijači, paramilitarci, dileri droge, lobanje i ukrštene kosti na zastavama, litije, teorije zavera, korupcija i građevinska mafija, muvatori i ‘preletači’ i rojevi podguznih muva u paničnoj potrazi za novim gazdom, antievropljani, antipederi, antifeministi, antiintelektualisti, antimodernisti, proizolacionisti, mitomani i ratni zločinci.

Iz toga je jasno da su inicijatori Skupštine u rasejanju čvrsti zagovornici strogo evroatlantske spoljnopolitičke orijentacije Srbije i da su protivnici politike suverenizma, budući da se otvoreno zalažu za mešanje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u unutrašnji politički život Srbije.

Kroz ekskluzivne podatke, dokumenta i analize, nova epizoda razotkriva kako se NVO sektor koristi kao instrument globalističke mreže koja vrši pritisak na države poput Srbije, Mađarske, Gruzije ili Slovačke – država čija rukovodstva insistiraju na suverenom donošenju odluka u interesu svojih građana.

Hoćemo da Laura Koveši sudi režimu, ali nećemo zastave EU na protestu; hoćemo pravdu i jednakost, ali se ljutimo na jedini prostor koji to trenutno realno nudi; hoćemo institucije koje rade — ceo protest je o tome!

Sami ne možemo, a kada sedimo na više stolica, sve je jasnije, muda su nam u procepu“ (izvor) HAŠKA LAŽ KATARINE KOSTIĆ Intervju koji je stručnjak za ekologiju Katarina Kostić dala Radaru (ovde) pokazuje da se đavo krije u detaljima kada je reč o političkim stavovima osnivača Skupštine u rasejanju.

Sutra da Vučić padne – ljudi koji su ga birali i dalje ostaju.

I ono što je, rečju Karla Šmita, najvažnije u politici – prepoznavanje neprijatelja, gubi se životom van Otadžbine.

Tako, prema njemu, „Ković, kao ‘desničar’ i ‘nacionalista’, okrivljuje ‘antikomunizam’ (sic!) za prodaju uspešnih komunističkih preduzeća, rasturanje JNA i službi bezbednosti“.

— ali na protestu ne puštamo simbole Evrope, koja te institucije praktično jedina još uvek ima — ne savršene, ne kao nekada, ali realno bolje nego bilo gde drugde.

Uostalom, predstavnici dijaspore uglavnom o politici i međunarodnim odnosima sude iz ugla država u kojima žive.

studentska izborna lista — koja se formira pod staranjem članova ove inicijative dijaspore — neće odražavati većinske političke stavove srpskog društva.

Slučaj moldavskih predsedničkih izbora najjasnije pokazuju kako mogu da se zloupotrebe takvi glasovi.

Isključenost iz svakodnevnog života Otadžbine najčešće stvara kod pojedinaca u dijaspori pogrešnu percepciju političkih događaja.

S tim u vezi bi trebalo ocenjivati i zahtev Skupštine u rasejanju da se pripadnicima srpske dijaspore dodeli pravo glasa u Srbiji.

Ovogodišnji Jerevanski dijalog, unapređen učešćem ministara, a pod sloganom Navigating the Unknown (Snalaženje u nepoznatom), posvećen je analizi globalnih geopolitičkih trendova i izazovima savremenog sveta, uključujući digitalnu transformaciju i redefinisanje međunarodnih odnosa.