godine, na čak 8,3 odsto plasiranih proizvoda (ne računajući namirnice za sportsku ishranu) je istaknuto da sadrže značajnu količinu proteina ili da su izvor proteina.To je porast u odnosu na 6,1 odsto u prethodnoj godini, i 4,6 odsto u 2023.Kiti Soininen, direktorka istraživanja u Mintelu, kaže da se tvrdnje o visokom sadržaju proteina sve češće pojavljuju ne samo na namirnicama koje prirodno obiluju proteinima, poput pilećih grudi i mahunarki, već i na proizvodima za koje to ne bismo očekivali.„Kremovi, deserti, granola, palačinke, pa čak i neobične pice se sve češće reklamiraju kao namirnice bogate proteinima”, kaže ona.„Protein trenutno nosi neku vrstu ‘oreola zdravlja’”.Itan Smit, lični trener iz Liverpula, kaže da je ishrana bogata proteinima neophodna za izgradnju mišićne mase, ali smatra da bi ona trebalo da se primenjuje bez oslanjanja na industrijske proteinske grickalice i napitke.„Veliki sam zagovornik toga da nema ništa bolje od celovitih, prirodnih namirnica koje ne sadrže aditive ili druge veštačke supstance”, kaže on.„Sve potrebne proteine možete da dobijete iz povrća i nemasnog mesa”.Smatra da su pogodnost i praktičnost proteinskih grickalica, u kombinaciji sa pozitivnim pogledom potrošača na proteine naveli proizvođače da protein koriste u marketinške svrhe.Da bi proizvođač mogao da tvrdi da je njegov proizvod izvor proteina, mora da dokaže da najmanje 12 odsto energetske vrednosti obezbeđuju proteini.A da tvrdi da je proizvod bogat proteinima, taj udeo mora da bude najmanje 20 odsto.Da bi dostigli zahtevani procenat, proizvođači često dodaju sastojke bogate proteinima, poput orašastih plodova i mahunarki, ili uklanjaju vodu da proizvode učine gušćim. Kloi Kardašijan je poslednja poznata ličnost koja je plasirala ili promovisala grickalicu bogatu proteinima „Kada neko u žurbi kupuje brzu hranu za ručak, jasno je zašto će se pre opredeliti za proteinsku pločicu ili proteinski napitak nego za dva kuvana jajeta”, kaže on.„Tokom 12 godina rada kao lični trener, nikada pre nisam video ovoliku pomamu za proteinima”.Koristi proteina su višestruke – od izgradnje mišićne mase, bolje sportskog učinka, pomoći pri mršavljenju jer utiču na smanjenje apetita, do podrške ženama tokom trudnoće.Ako pokušavate da izgradite mišiće, dnevno treba da unosite oko 1,6 grama proteina po kilogramu telesne, objašnjava dr Pol Morgan, docent u oblasti ljudske ishrane.Za prosečnu osobu kojoj je cilj da očuva opšte zdravlje, preporučena dnevna količina proteina je oko 1,2 grama po kilogramu telesne mase, kaže on.Dr Morgan smatra da su mnogi proizvodi u supermarketima na kojima je istaknuto da su „bogati proteinima” čista varka, i upozorava da možda nisu toliko korisni kako se reklamiraju.„Mislim da imaju određene koristi, ali moramo da budemo oprezni jer je mnogo tih proizvoda zapravo ultra-prerađena hrana, a to je trenutno vrlo aktuelna tema u našoj oblasti o kojoj još ne znamo dovoljno”, kaže on.Rizici preteranog unosa proteinaUltra-prerađena hrana je u poslednje vreme pod sve većom lupom javnosti.Istraživanje objavljeno u aprilu je povezalo unos ovakvih namirnica sa povećanim rizikom od prerane smrti.Dr Morgan objašnjava da istraživači u njegovoj oblasti pokušavaju da shvate kako različiti izvori proteina – prirodni i ultra-prerađeni – uitču na mišiće.Drugi problem su kalorije.Dr Morgan objašnjava da je gojenje najčešći problem kod ljudi koji pokušavaju da unose više proteina, jer se svaki višak skladišti u telu kao mast.Neke proteinske grickalice i napici imaju gotovo isti sadržaj kalorija kao i obični proizvodi sličnog sastava.Na primer, proteinske pločice sa kikirikijem i čokoladom Nature Valley imaju 489 kalorija na 100 grama, dok Cadbury pločice sa kikirikijem i čokoladom imaju 485 kalorija na 100 grama.Dr Morgan nije saglasan da prekomeran unos proteina može da ošteti kosti ili bubrege, osim kod ljudi koji već imaju neku hroničnu bolest. Danas
