Karting centar Jagodina biće epicentar adrenalinske zabave predstojećeg vikenda, kada će drugi put ove sezone ugostiti takmičare Otvorenog prvenstva Srpskog sportskog karting saveza.
Publika će radove moći da vidi u velikim formatima u najatraktivnijoj zoni koncertnog prostora Foto: Promo Nakon višenedeljne selekcije i velikog interesovanja umetnika iz celog regiona i Evrope, poznata su imena autora čiji su radovi proglašeni za najbolje u okviru Paradise City Art Contesta, umetničkog konkursa organizovanog povodom koncerta legendarnih Guns N’ Roses-a 18. jula u Beogradu.
Sportske manifestacije ”Tri strane Kopaonika” i ”Trail race Kopaonik” održaće se i ovog leta na terenima Nacionalnog parka Kopaonik i to već tradicionalno poslednjeg julskog vikenda, od 25. do 27. jula.
Ko ste stvarni vi, osoba koja ste danas ili osoba koja možete da postanete?Tu egzistencijalnu dilemu slavni umetnik Benksi, koji je jednom izjavio da je „biti svoj precenjeno“, nedavno je u tajnosti ugradio u mirnu marsejsku ulicu Feliks Frežije.Reč je o najnovijoj instalaciji u decenijama više od 30 godina dugoj karijeri neuhvatljivog umetnika i provokativnog filozofskog šaljivdžije.Benksi je autor mnogih legendarnih dela – od devojčice koja beznadežno poseže za balonom u obliku srca, do maskiranog izgrednika koji baca buket cveća – sa oštrim aluzijama na stare majstore, poput Mikelanđela, Monea, Vermera, Van Goga.Ali ima tu još nečega.Ispod njegovih tajnovitih šablona krije se još i duboka i svesna komunikacija sa istorijom ideja, od klasičnog stoicizma do postmodernog dekonstrukcionizma.Svetionik, 2025Posle više od pet meseci tišine, Benksi je 29. maja na Instagramu objavio fotografiju novog dela, zagolicavši interesovanje svekolikog interneta neobelodanjivanjem njegove tačne lokacije.Otkriven ubrzo posle u Marseju, velikom lučkom gradu u južnoj Francuskoj, mural je na prvi pogled bio varljivo prost.Visoka silueta svetionika sprejom naneta na prazan urbani zid bež boje, zarđali ulični stubić koji je nalazi u blizini i naslikana senka koja se proteže preko trotoara, spajajući predmet iz stvarnog sveta sa njegovim pojačanim, mada dvodimenzionalnim ehom.Šablonom ispisane preko crnog svetionika ispisane su reči: „Želim da budem ono što si video u meni.“Svako ko želi da otkrije izvor ideja koje prožimaju Benksijevo novo delo dovoljno je da otvori bilo koju istoriju filozofije na Platonovu slavnu alegoriju o pećini, a potom da okrene drevnu metaforu naglavačke.U Platonovoj paraboli, zatvorenici vezani lancima u pećini greškom za senke na zidu misle da su stvarnost, nesvesni pravih oblika koji ih bacaju od spolja.Ali ovde nas Benksi, u svom maniru, zadirkuje zamenivši postavku, obrćući odnos između esencije i senke.Na Benksijevom muralu, jednolični stubić ne baca smanjenu verziju sebe, već nešto mnogo grandioznije – svetionik, simbol prosvetljenja i usmeravanja.Ovde je silueta, a ne realnost, ono što je istinito.Benksijeva inverzija nas poziva da se zapitamo gde stvarnost zaista obitava – u onome što jeste ili u onome što bi moglo da bude?Upečatljiva poruka „želim da budem ono što si video u meni“ zavodljivo je elastična.Da li to stubić sanja o tome da je nešto više nego što izgleda da jeste?Ili senka želi da postane svetlo?Ili smo to svi mi, pa i Benksi, koji su trudimo da postanemo bolje verzije iz doživljaja ljudi koji veruju u nas?Odgovor na sva ta pitanja je svakako potvrdan.Sledi kratka retrospektiva nekih od najpoznatijih umetnikovih dela i kako su ona bila okrepljena mnogim od najvažnijih filozofskih načela – i socijalnih i intelektualnih – i često ih okretala naglavačke.Često su potcrtavala ko smo i ko bismo mogli da budemo.Devojčica sa balonom, 2002Benksijev novi mural u Marseju nije prvi sa upečatljivim tekstom, a koji povezuje njegovo delo sa istorijom ideja.Jedan od njegovih najslavnijih murala, Devojčica sa balonom, slika deteta koje poseže za balonom u obliku srca dok ovaj odlazi od nje, prvi put se pojavio 2002.
