Američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost upozorilo je danas na “pojačane pretnje” u Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći mogućnost “sajber napada niskog nivoa” i mogućnosti pojedinačnih fizičkih napada, nakon američkih udara na Iran.
Dim iznad bolnice u Kermanšahu, pogođene 13. juna u počenom izraelskom napadu na Iran Poslednjih dana su mnogi Iranci - i u zemlji i u dijaspori - na društvenim mrežama izražavali nezadovoljstvo zbog upadljivog kontrasta u izveštavanju svetskih medija o dve vrlo slične tragedije.Bombardovanje bolnice u Berševi, u Izraelu, dobilo je trenutnu i opsežnu pažnju velikih međunarodnih medija.U međuvremenu, samo nekoliko dana ranije, bolnica u Kermanšahu, u zapadnom Iranu, takođe je bila pogođena u napadu, ali se o tome jedva izveštavalo u svetskim medijima.Ovaj narastajući utisak o neravnopravnosti u priznavanju patnje kod mnogih je izazvao osećaj ignorisanja i obezvređivanja.Postavljeno je i važno pitanje: zašto svet vidi neke tragedije, a neke druge ne?Odgovor se krije ne samo u gepolitici, već i u pristupu, vidljivosti i strateškom upravljanju informacijama.Izrael dobro razume medije.Njegove vladine i vojne institucije razradile su dobro uhodan sistem angažovanja strane štampe.Kad se desi neki krupan incident, strani dopisnici, od kojih je većina već stacionirana u Tel Avivu ili Jerusalimu, momentalno se prebacuju na lice mesta.Tamo im je dozvoljeno da snimaju, postavljaju pitanja i razgovaraju sa žrtvama ili zvaničnicima.Sve je brzo, transparentno i osmišljeno tako da hrani globalni ciklus vesti.Isto ne važi za Pojas Gaze, u kojem Izrael ograničava kretanje unutar teritorije a stranim novinarskim ekipama nije dozvoljeno da uđu kako bi izveštavali o situaciji na terenu.Informativni vakuumIran, s druge strane, ostaje gotovo potpuno zatvoren za strane novinare.Čak i sada, novinarima BBC-ja nisu odobrene vize za izveštavanje iz Teherana.A čak i za iranske reportere unutar zemlje, ograničenja su stroga a cenzura sveobuhvatna.Posle bombardovanja Kermanšaha, prve slike koje su se pojavile bile su šačica zamagljenih, mračnih fotografija nastalih na mobilnim telefonima.Nije bilo konferencija za štampu, niti koordinisanog pristupa medijama, a sasvim sigurno nije bilo izveštavanja uživo sa lica mesta.Ovaj problem zadire dublje i od toga.U Izraelu su uobičajeni, 24-časovni satelitski snimci, slike sa dronova i izveštavanje uživo sa neba Tel Aviva.Iran, za razliku od toga, obitava u informativnom vakuumu, gde većinu snimaka iz unutrašnjosti zemlje prave civili u tajnosti na njihovim telefonima, objavljuju ih preko nestabilne internet veze, a potom se brzo pronalaze da bi bile uklonjene.
Donald Tramp, predsednik koji se vratio u Belu kuću u januaru obećavajući da će biti „mirotvorac", preduzeo je dramatičan korak uvlačenja Amerike u napeti sukob Irana i Izraela.Od stupanja na dužnost, Tramp je bio daleko od donošenja mira Bliskom istoku, a njegov najnoviji potez mogaop bi da izazove još veći rat u regionu - u kojem je Amerika sada aktivni učesnik.U televizijskom obraćanju iz Bele kuće, nešto više od dva sata pošto je na društvenim mrežama objavio da su američke snage napale tri nuklearna objekta u Iranu, Tramp je operaciju nazvao „spektakularnim uspehom".
Podsetio je na jezive slike ljudi koji umiru od posledica radijacije posle černobiljske tragedije 1980-ih godina.
