„Usvojili su zakon bez pravog plana, a sada govore da čak ne mogu ni da uzmu te pse." Procenjuje se da na farmama mesa širom zemlje ostaje još pola miliona pasa | Foto: Hyunjung Kim/BBC News cLi Sangkjung, menadžer kampanja pri Humanom svetu za životinje Koreja (Hvak), deli tu zabrinutost.

Posle toga, ovaj 33-godišnji proizvođač psećeg mesa – koji je tražio da ostane anoniman iz straha od burne reakcije javnosti – suočava se sa kaznom od i do dve godine zatvora.

Tako unesrećenu pronašao ju je brat Nikola, koji je potom pozvao hitnu pomoć. "Čula sam kako viče: "Branka, Branka!

„Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao." „Situacija je beznadežna." Oluja prepreka Čan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.

"Ljudi se pate", kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.

godine okončaju poslovanje i rasprodaju životinje.Ali mnogi kažu da ovo nije pravi trenutak da se postepeno ukine industrija koja je generacijama obezbeđivala ljudima sredstva za život – i da vlasti još uvek nisu osmislile odgovarajuću garancije za uzgajivače ili procenjenih pola miliona pasa u zatočeništvu.Čak i oni koji podržavaju zabranu, među njima eksperti i borci za prava životinja, ukazuju na probleme u vezi sa njenom primenom – među njima poteškoće sa pronalaženjem domova za pse koji se sada, nakon što su spaseni iz klanice, suočavaju se sve verovatnijom pretnjom od eutanazije.Na polovini perioda odložene primene, uzgajivači psećeg mesa ostaju sa stotinama životinja koje bukvalno ne mogu da prodaju, sa farmama koje se ne mogu zatvoriti i sa vrlo malo načina da donesu hranu na trpezu.„Ljudi se pate", kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.„Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao."„Situacija je beznadežna."Oluja preprekaČan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.Posle toga, ovaj 33-godišnji proizvođač psećeg mesa – koji je tražio da ostane anoniman iz straha od burne reakcije javnosti – suočava se sa kaznom od i do dve godine zatvora.„Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam", kaže on.„U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse."Pod „oni", Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.On misli i na borce za prava životinja i vlasti koji su se, po njegovom mišljenju, žestoko trudili da zabrane trgovinu psećim mesom, a sada nemaju jasan plan šta da urade sa preostalim životinjama – kojih ima oko 500.000, prema procenama vlade.„Usvojili su zakon bez pravog plana, a sada govore da čak ne mogu ni da uzmu te pse." Procenjuje se da na farmama mesa širom zemlje ostaje još pola miliona pasa cLi Sangkjung, menadžer kampanja pri Humanom svetu za životinje Koreja (Hvak), deli tu zabrinutost.„Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa", kaže on.„Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni."Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.Budući da u industriji psećeg mesa težina znači profit, farme preferiraju krupnije pasmine.Ali u izuzetno urbanizovanom društvu Južne Koreje, u kojoj mnogi ljudi žive u stambenim kompleksima, ljudi koji žele da drže kućne ljubimce često traže upravo suprotno.Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.Problem dodatno komplikuje činjenica da su mnogi i psili čisti ili mešanci tosa-inu, vrste koja je klasifikovana kao „opasna" u Južnoj Koreji i potrebna je dozvola vlade da se drži kao kućni ljubimac.U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani.

„Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam", kaže on. „U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse." Pod „oni", Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.

Usvajanje pasa u Južnoj Koreji je komplikovan proces Ova savršena oluja prepreka ukazuje na perverznu ironiju: da se bezbroj takozvanih spasenih pasa, koji nemaju gde drugde da odu, sada suočava sa mogućnošću da budu podvrgnuti eutanaziji.„To je prosto neverovatno", kaže Čan Vu.„Pošto je zakon bio izrađen prema zahtevima ovih grupa, pretpostavio sam da su one i smislile rešenje za pse – da će preuzeti odgovornost za njih.

Umesto toga, vrana će pratiti drugu vranu kako bi otkrila gde sakriva svoj plen.

Bukovići su angažovali advokata i tvrde da se sve moglo sprečiti.

Na polovini perioda odložene primene, uzgajivači psećeg mesa ostaju sa stotinama životinja koje bukvalno ne mogu da prodaju, sa farmama koje se ne mogu zatvoriti i sa vrlo malo načina da donesu hranu na trpezu.

Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.

Farmeri strahuju za egzistenciju sada kada je zabranjena industrija psećeg mesa Ali Čun Mjung Sun, direktorka Kancelarije za veterinarsko medicinsko obrazovanje na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, slaže se da je širi plan vlade za preostale pse umnogome manjkav.„Mora da postoji konkretna rasprava o tome kako se 'rešiti' pasa", kaže ona.„I usvajanje i eutanazija treba da postoje kao opcija.

Budući da u industriji psećeg mesa težina znači profit, farme preferiraju krupnije pasmine.

Ali u izuzetno urbanizovanom društvu Južne Koreje, u kojoj mnogi ljudi žive u stambenim kompleksima, ljudi koji žele da drže kućne ljubimce često traže upravo suprotno.

U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani.

Njegova "kuhinja" je obična kartonska kutija u kojoj je spakovao nešto malo namirnica sa kojima može da preživi jedva dva dana.

Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.

„Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa", kaže on. „Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni." Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.

Pomoću baterijske lampe pregledajte prostor ispod sedišta, ispod ćebadi, torbi ili navlaka, kao i uske prostore poput držača za čaše. Ako primetite zmiju, ne pokušavajte da je sami uklonite.

Marko je potvrdio srećne vesti za Telegraf.rs i ispričao kakav je plan u narednim danima.

Mnogi iz Hrvatske su zamerili učesnicima kola što, kako kažu, "prave cirkus" i "blamiraju se pred svetom" "Čobani", "Seljakluk i čobanluk!", pisali su korisnici Fejsbuka ispod snimka.

Lovačko društvo Bratogošt – NikšićI snažni vo je bio žrtva medveda nedavnoMedveda je uvek bilo, samo je sada ova divlja životinja počela da se spušta u sela i napada stoku ne samo na otvorenom, nego i u stajama, kaže Nikola Marković, direktor Lovačkog saveza Crne Gore.Slučaj napada na lovca nije prvi, a svaki je izuzetno opasan, dodaje.„To smo imali u Beranama, zatim u Nikšiću, kao i ovaj slučaj sada u Plužinama.„Pre dvadesetak godina bio je smrtni slučaj u Beranama, kada je napao staricu“, opisuje Marković.Slične probleme imaju i ostale balkanske zemlje – Hrvatska i Bugarska su u kratkom periodu zabeležile smrtne slučajeve, kao i Češka.Lovišta Crne Gore su prekrivena kamerama, ali se na snimcima vidi da medvedi nerado idu na hranilice, već „radije prave štetu i ima agresivnih jedinki“, kaže on.„Medved je prirodi potreban i brinemo o njima, ali moramo nešto uraditi da zaštitimo i turiste, planinare i sve ljude, gde nemate lovaca tu vlada haos”.

One postoje u prirodi da bi ljudi živeli od njih." Organizacije su odlučile da pse šalju u Kanadu i druge zemlje, kako bi ih spasili | Foto: Hyunjung Kim/BBC News Jesti psa nije isto kao jesti drugu vrstu mesa, prema Čun. Ona ukazuje na to da pseće meso nosi veći rizik sa stanovišta bezbednosti hrane i higijene – pogotovo u Južnoj Koreji, gde ono nije integrisano u formalni, regulisani sistem proizvodnje mesa.

Teodora Boškovski Novinarka rubrika Društvo i Beograd na Blic 29. jun 2025.

Pre četiri godine, žena po imenu Džeki Marki vratila se kući s posla i pronašla oko 30 plišanih životinja razbacanih po svom dvorištu i terasi.

godine spasao oko 200 pasa sa farme u jednom azijskom gradu – od kojih su svi poslati u Kanadu i SAD.Bivši vlasnik te farme, 74-godišnji Jang Džong Tae, rekao je za BBC da je, dok je gledao spasioce kako utovaraju pse u njihove kamione, bio zapanjem nivoom saosećanja koje su oni iskazali.Jang je na to dodao, međutim, da ne odobrava zabranu uzgoja psećeg mesa.„Ako je pseće meso zabranjeno zato što su psi životinje, zašto je onda u redu jesti druge životinje kao što su krave, svinje ili pilići?", rekao je on.„To je ista stvar.

godine da iako će grupe za zaštitu životinja pokušati da spasu koliko je životinja moguće, „biće pasa koji će preteći".„Ako preostali psi postanu 'izgubljene i napuštene životinje', onda je to srceparajuće, ali oni će biti podvrgnuti eutanaziji", rekla je ona.Vlada je pokušala da umiri ove brige nekoliko nedelja kasnije, rekavši da eutanazija životinja „svakako" nije deo njihovog plana.U skorije vreme, Mafra je za BBC rekla da ulaže oko 6 milijardi korejskih vona (4,3 miliona dolara) godišnje da bi proširila azile za životinje i podržala privatne objekte, i da će ponuditi i do 600.000 korejskih vona po psu (450 dolara) farmerima koji zatvore farme ranije.

Problem dodatno komplikuje činjenica da su mnogi i psili čisti ili mešanci tosa-inu, vrste koja je klasifikovana kao „opasna" u Južnoj Koreji i potrebna je dozvola vlade da se drži kao kućni ljubimac.

Zašto vozač nije odreagovao?", "Carevo novo odelo!", "Baš me zanima gde je držao pare za kartu", "Naravno da treba da bude obučen, nije prevoz striptiz bar".

Jedan korisnik Reddit-a je pitao da li je Drako prestao da obraća pažnju na utičnicu nakon što je isključena, a vlasnik je potvrdio: „On je potpuno ignoriše, baš kao i svaku drugu utičnicu u kući.“ To je bio jasan znak da Drako oseća nešto što ljudi nisu mogli ni da primete, piše Newsweek.

„Mora da postoji konkretna rasprava o tome kako se 'rešiti' pasa", kaže ona.

Morao čovek da se preveze kući", "Kako je uopšte ušao u autobus ovakav?

Zanimljivo je da se na slici vidi i baka u prvom redu autobusa koja, po svemu sudeći, na muškarčev stajling nije imala nikakve primedbe.

Uzrok požara je najverovatnije eksplozija plinske boce.

Zbog pojačanog saobraćaja tokom letnje sezone, poslednjih dana na granicama širom Balkana vladaju velike gužve. Na graničnom prelazu Vitaljina u Hrvatskoj, grupa turista iz Srbije odlučila je da čekanje prekrati igrajući tradicionalno srpsko kolo, što je izazvalo brojne reakcije na društvenim mrežama.

Oko 7 odsto reklo je da bi nastavilo da ga jede sve do februara 2027.

Sve što je godinama stvarao i za šta se borio čitav život, nestalo je u plamenu.

Ali ti ljudi iz grupa za zaštitu životinja tretirali su pse kao da su pojedinci sa dostojanstvom i to me je zaista taklo u srce."A opet za mnoge to ostaje kamen temeljac industrije na kojoj su izgradili živote.Svaki pripadnik trgovine psećim mesom sa kojim je razgovarao BBC izrazio je zabrinutost po pitanju toga kako će se izdržavati sada kada su njihova dugogodišnja sredstva za život proglašena nezakonitim.Neki kažu da su se prepustili siromašnom životu, istakavši da su rođeni tokom Korejskog rata i da znaju kako da žive život gladni.Drugi su sugerisali da bi trgovina mogla da se nastavi inkognito.Mnogi se, međutim, slažu da su za mlađe farmere ove stroge mere posebno zabrinjavajuće.„Mladi ljudi u ovoj industriji zaista se suočavaju sa sumornom stvarnošću", kaže Džu.„Budući da ne mogu da prodaju pse, ne mogu brzo ni da zatvore posao.

Ali ako smo se već potrudili da spasemo pse od surovog klanja samo da bismo ih eutanazirali, onda je razumljivo što su ljudi nesrećni i besni." Bez sredstava za život Neki su potražili rešenje van zemlje, poslavši životinje u inostranstvo voljnijim usvajačima u zemljama kao što su Kanada, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Park prirode Piva – medved se brčkaLjudski faktor je presudanMrki medved nalazi na popisu strogo zaštićenih vrsta koje je zabranjeno iskorišćavati, uznemiravati i ugrožavati njihovo stanište, kaže Marija Iković iz Centra za proučavanje ptica (CZIP) za BBC na srpskom.Crna Gora je u julu 2024.

Vladina anketa iz 2024.

Tako da smo već urgirali da mu se priključi struja da možemo da počnemo sa radovima - objasnio je humanitarac.

Spavam u prikolici, vatra mu je zahvatila ruku - Kaže on dok stoji na zgarištu i ciglama, na prostoru na kojem je nekada bila njegova kuća. - Nemam gde da odem, ovo je sve što mi je ostaolo.

„Od prošlog leta pokušavamo da prodamo pse, ali trgovci samo uporno oklevaju da ih kupe", kaže za BBC Džu (60). „Nijedan nam se nije pojavio." Južnokorejska vlada je 2024.

godine.Oko 7 odsto reklo je da bi nastavilo da ga jede sve do februara 2027.

Sad su majstori na licu mesta, gledamo šta nam sve treba od materijala.

Bravo devojke".

Nakon samo nekoliko sati od potresnog videa koji je zabeležio humanitarac, on je objavio i nove prelepe vesti - Deka Dušan dobiće novu kuću zahvaljujući dobrim ljudima.

4. Ši-cu Foto: Shutterstock/vlad antonov Ovaj mali pas-lav nekad je bio kraljevski ljubimac koji je živeo u palati, gde mu je posao bio da privlači pažnju.

Mladi ljudi se vesele i milina ih je videti, ko god da su, a onda pročitam komentare i baš me je sramota što pripadam istom narodu kao i ovi što pišu te komentare.

Dušan živi sam, te nam je sve to bilo i više nego dovoljan razlog da pokrenemo akciju pomoći - priča humanitarac za Telegraf.rs. Kako kaže, odmah nakon objavljivanja emotivnog videa, ljudi su počeli da se javljaju, pa je u rekordnom roku mogao da objavi lepe vesti.

Nećemo dobiti poklone za Novu zbog deljenja ovog snimka - glasili su neki od komentara.

„Kako su se društvo i kultura razvijali, južnokorejsko društvo je sada donelo odluku da prestane sa proizvodnjom psećeg mesa", kaže Čun. „Kad sam video kako rukuju životinjama – kao što bi sa ljudima, nežno i s ljubavlju – to me je zaista dirnulo", kaže on. „Mi ih ne tretiramo tako.

godine, a oko 3,3 odsto reklo je da bi nastavilo da ga jede i nakon što zabrana potpuno stupi na snagu.

Za nas, odgoj pasa je bio samo način da se zaradi za život.

Zaglavljeni su, ne mogu ni napred ni nazad."Čan Vu se priseća kako kad je počeo da radi u ovoj industriji pre jedne decenije, sa 23 godine, „percepcija psećeg mesa nije bila negativna."„Ipak", dodaje on, „bilo je nekih komentara od ljudi kraj mene, tako da sam čak i tada bio svestan da to nije nešto što bih mogao da radim do kraja života."Zabrana je usledila brže od očekivanog – i od njene objave, kaže on, „zarađivanje za život je postalo neverovatno neizvesno."„Sve čemu se sada nadamo je da će period odložene primene možda biti produžen da bi proces izlaženja na kraj sa preostalim psima mogao da se odvija postepenije."Mnogi drugi se nadaju istom.Ali dok se industrija psećeg mesa izvlači poput tepiha ispod nogu onih koji su postali zavisni od nje, Džu ne može da ne bude zaokupljen crnim mislima: da neki farmeri možda neće moći da izdrže ovu neizvesnost još dugo.„U ovom trenutku, ljudi se i dalje drže, u nadi da će se nešto promeniti – možda da period odložene primene bude produžen", kaže on.„Ali do 2027.

Na sreću, postoji ključni znak koji može otkriti da li se zmija skriva u vašem automobilu, kao i saveti kako da sprečite ovu neprijatnu, a potencijalno opasnu situaciju, piše Best Life.

Na snimku se vidi medved koji pokušava da odnese ovcu, dok ga više pasa pokušava sprečiti.

Neki psi su hrabro nasrtali na medveda i lajali, dok su se drugi držali po strani.