Sjedinjene Američke Države uključile su se u sukob Izraela i Irana pošto su B-2 stelt bombarderima gađale iranska nuklearna postrojenja Fordo, Natanz i Eshafan.

Ispaljeno je i 30 "tomahawk" projektila, prenosi Foks njuz.

Zamenik političkog urednika iranske državne televizije, Hasan Abedini, u obraćanju uživo izjavio je da su postrojenja evakuisana odavno, dodavši da je sav bitan materijal uklonjen i da pretrpljena šteta nije velika.

Glavna meta bilo je postrojenje Fordo koje se nalazi 96 kilometara južno od prestonice Teherana u planinskom regionu blizu grada Koma.

Veruje se da podzemni kompleks sadrži dva glavna tunela u kojima se nalaze centrifuge za obogaćivanje uranijuma.

Atomska energetska organizacija Irana (AEOI) osudila je američki "divljački napad“ i uputila kritike Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju ubog kako kažu ravnodušnosti i čak saučesništva.

Tramp: Iran mora da sklopi mir, svaki odgovor Irana snosiće veće posledice Predsednik SAD u obraćanju javnosti u Beloj kući izjavio je da Iran sada mora da sklopi mir ili će njegova država krenuti po nove ciljeve.

Zapamtite, još mnogo ciljeva je ostalo.

"Predsednik Tramp i ja često kažemo: ‘Mir kroz snagu – prvo dolazi snaga, pa onda mir', a večeras su predsednik Tramp i Sjedinjene Države delovali sa velikom snagom“, rekao je Netanjahu.

Korišćeno je šest "bunker-buster" bombi od kojih svaka teži 15 tona i dizajnirane su da unište utvrđenja pod zemljom.

"Prvo, Trampova administracija ima težak zadatak da objasni američkom narodu zašto je preduzeta ova vojna akcija.

Ističe da je postignut veliki uspeh.

Ključna iranska nuklearna postrojenja su u potpuno i sasvim uništena.

"Tramp je obećao da će doneti mir na Bliski istok i nije ispunio obećanje.

"Iran će imati ili mir ili tragediju daleko veću od onih kojima smo svedočili u poslednjih osam dana.

Američke snage pogodile su danas tri iranska nuklearna postrojenja u "izuzetno uspešnom napadu", izjavio je američki predsednik Donald Tramp, dodajući da više nema Fordou, "dragulja u kruni" Teheranskog nuklearnog programa.

Kina oštro osudila američki napad na Iran i nuklearne objekte pod nadzorom IAEA Kina je oštro osudila američki napad na Iran i na nuklearne objekte pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), saopštilo je danas kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Uprkos zlobnim planovima neprijatelja, naučnici i stručnjaci održavaće napredak iranske nuklearne industrije“, preneo je Bi-Bi-Si. Guteres: Ovo je opasna eskalacija u regionu koji je već na ivici Generalni sekretear Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je da je duboko zabrinut zbog uključenja SAD u sukob na bliskom istoku, da vojna metoda za rešavanje sukoba ne postoji i da su jedino rešenje mir i pregovori.

Američki bombarderi B-2 koji mogu da nose moćnu bombu od 13,6 tonaU noći između 21. i 22. juna, američki bombarderi izveli su napad na iranska nuklearna postrojenja, od kojih je najvažniji Fordov, utvrđenje duboko zakopano u iranskim planinama.Amerikanci su tajnu operaciju nazvali „Ponoćni čekić“, a predsednik Donald Tramp slavodobitno je tvrdio da su „nuklearna postrojenja zbrisana sa lica Zemlje“ i da je Amerika „otela Irancima atomsku bombu iz ruku“.Teheran uzvraća da postrojenja jesu gađana, ali da je šteta gotovo beznačajna, kao i da su nekoliko dana ranije sklonjeni „svi materijali iz Fordova“.Od kada je Izrael 13. juna pokrenuo napade na Iran, tvrdeći da je režim u Teheranu vrlo blizu da napravi atomsku bombu, ime ovog iranskog nuklearnog postrojenja puni naslovne strane širom sveta.Postrojenje za obogaćivanje uranijuma smatra se krunskim draguljem kontroverznog iranskog nuklearnog programa, ali do sada je bilo pošteđeno izraelskih napada.Zašto nije bilo meta bombi i raketa koje je Izrael započeo protiv zakletog neprijatelja Irana poslednjih deset dana?Zbog lokacije.Fordov je sagrađen duboko pod zemljom na planinskom vencu blizu grada Koma, oko 96 kilometara južno od prestonice Teherana, što ga čini gotovo nedostupnim za izraelsko oružje, ali ne i za oružje Sjedinjenih Država.Satelitski snimciAmerički vazdušni napad na Fordov i dva druga postrojenja, Natanz i Isfahan, u noći između 21. i 22. juna naneo je „razarajuću“ štetu nuklearnom programu, prema rečima američkog ministra odbrane Pita Hegseta.„Uzeli smo im ‘bombu’ iz ruku (i oni bi je koristili kad bi mogli!)“, napisao je predsednik Donald Tramp na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social), odgovarajući na kritike republikanske kongresmenke koja je odluku o napadu na Iran nazvala „neustavnom“.U slučaju podzemnog postrojenja, satelitski snimci visoke rezolucije koje je objavila kompanija Maksar tehnolodžis (Maxar Technologies) otkrivaju da su američke bombe pogodile metu.Slike, nastale 22. juna, nekoliko sati posle napada koje je odobrio Tramp, prikazuju do šest velikih kratera (verovatno ulazne tačke za američke bombe), kao i sivu prašinu i ostatke razbacane po planinskoj padini.

Ako mir ne dođe brzo, mi ćemo krenuti na te druge ciljeve sa preciznošću, brzinom i veštinom“, upozorava Tramp.

Kongres nije odobrio napad Vođa demokrata u Predstavničkom domu američkog Kongresa Hakim Džefris optužio je predsednika Donalda Trampa da je naredio napad na Iran iako prethodno "nije tražio odobrenje Kongresa za upotrebu vojne sile i rizikovao je američko uplitanje u potencijalno katastrofalan rat na Bliskom istoku“.

Dana 22. juna 2025.

Da li su američki napadi zaista "potpuno uništili" objekte u Fordovu, Natanzu i Isfahanu, kako to tvrdi predsednik Donald Tramp?

"Verovatno su zatvorili objekte, evakuisali šta su mogli, a zatim sve zapečatili", kaže Džefri Luis iz Instituta Midlberi.

godine utvrdila da Fordove centrifuge mogu da obogate uranijum do nivoa od 60 odsto, iznad onoga što je potrebno za civilnu upotrebu.

Čak bi mogao da izabere diplomatski put i nastavi pregovore sa SAD o iranskom nuklearnom programu.

Za sada nema jasnog odgovora.

Spenser Faragaso iz Američkog instituta za nauku i međunarodnu bezbednost dodaje da su tuneli možda zatrpani kako bi se sprečilo širenje radioaktivnog materijala.

U Isfahanu su krstareće rakete pogodile više zgrada, uključujući pogon za proizvodnju gorivih šipki.

Nakon iranskog napada na Haifu povređene 33 osobe U iranskom napadu na Haifu na severu Izraela povređene su ukupno 33 osobe, prenosi CNN, pozivajući se na izveštaje lokalnih bolnica.

Tramp je rekao da su „postrojenja za obogaćivanje uranijuma potpuno i totalno uništena“.Ali, Mark Kimit, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za političko-vojna pitanja, bio je mnogo oprezniji u izjavi za BBC.„Nema načina da se utvrdi da li je neko postrojenje uništeno“, rekao je.Iranski ministar spoljnih poslova upozorio je SAD da će njihov napad na Fordov, Isfahan i Natanz imati „trajne posledice“.Iran zadržava „sve opcije“ da odbrani svoj suverenitet, rekao je Abas Aragči.Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi, teškoj više od 13 tonaKakav bi mogao da bude odgovor Irana?Od iznenadnog napada Izraela na desetine iranskih nuklearnih i vojnih ciljeva 13. juna, Iran je značajno oslabljen udarima, kažu stručnjaci.Ipak, Iran je i dalje sposoban da nanese značajnu štetu.Iranske rakete su prethodnih dana pogodile razne gradove, uništavajući objekte.Ranije su iranski zvaničnici upozorili Ameriku da se ne meša, rekavši da bi pretrpele „nepopravljivu štetu“ i da rizikuju „totalni rat“ u regionu.Frenk Gardner, BBC-jev stručnjak za bezbednosna pitanja, kaže da Iran sada mora da bira između tri strateška pravca delovanja kao odgovor na američki napad:Da ne uradi ništa, što bi moglo, možda, da ga poštedi daljih američkih napada.

SAD: Kongresmeni preispituju zakonitost Trampove odluke da bombarduje Iran Nekoliko članova američkog Kongresa iz obe partije doveli su u pitanje zakonitost poteza predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da pokrene vojne udare na Iran.

Ali čak ni desetak bombi od 13 tona verovatno ne bi bilo dovoljno da ga potpuno uništi. Natanz, koji je bio meta nekoliko izraelskih napada, pokazuje dva kratera iznad podzemnih hodnika.

Možda će iranske vlasti odlučiti da je bolje da rizikuje i odgovori kako ne bi oslabio uticaj na stanovništvo.Žestoka i brza odmazda.

Iran i dalje ima značajan arsenal balističkih raketa nakon što ih je godinama proizvodio i skrivao.

MAXAR TECHNOLOGIES/Handout via REUTERSKombinovana fotografija – Fordov pre i posle američkog napadaOštećen, ali ne i uništenMeđutim, činjenica da je postrojenje Fordov pod zemljom otežava proveru obima štete od napada.„Jasno je da je oštećen, ali stepen oštećenja unutar postrojenja za obogaćivanje uranijuma ne može da se utvrdi sa sigurnošću“, rekao je Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).Iranske vlasti su priznale da je postrojenje oštećeno.„Pretrpeli smo štetu“, rekao je Behruz Kamalvandi, portparol Organizacije za atomsku energiju Irana (AEOI), koji je ipak jasno stavio do znanja da će se nuklearni program nastaviti.„Ovo nije prvi put da je (nuklearna) industrija pretrpela štetu“, podsetio je.Teheran je umanjio značaj incidenta, tvrdeći da je materijal koji se nalazio u Fordu prethodno premešten na druge lokacije.„Iran nije pretrpeo veliki udarac jer su materijali već bili uklonjeni“, rekao je Hasan Abedini, zamenik političkog direktora iranske državne televizije.

Drugo, Kongres mora biti u potpunosti i odmah obavešten u poverljivom okruženju, i treće, Tramp snosi punu i apsolutnu odgovornost za sve negativne posledice koje proizlaze iz njegove jednostrane vojne akcije", rekao je Džefris.

Arakči: Američki napadi na iranska nuklearna postrojenja imaće trajne posledice Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči upozorio je danas da će američki napadi na iranska nuklearna postrojenja "imati trajne posledice".

Grosi: Sutra vanredna sednica Upravnog odbora IAEA zbog situacije u Iranu Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi napisao je danas na platformi Iks da, uzimajući u obzir hitnu situaciju u Iranu, saziva za sutra vanrednu sednicu Upravnog odbora IAEA.

Tramp: Američki udari uzeli bombu iz ruku Irana Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da su američki udari na iranska nuklearna postrojenja prethodne noći "uzeli bombu iz ruku Irana".

Na Fordo je bačeno šest bombi za uništavanje bunkera, dok je na ostala postrojenja ispaljeno 30 projektila tipa Tomahawk, rekao je Tramp za Fox News.

IDF: Pokrenuli smo novi talas vazdušnih udara na vojne ciljeve na zapadu Irana Izraelske vazduhoplovne snage (IAF) pokrenule su novi talas vazdušnih udara na iranske vojne ciljeve u zapadnom Iranu, saopštila je jutros izraelska vojska (IDF). - IAEA: Nema porasta nivoa radijacije oko nuklearnih postrojenja u Iranu Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je danas da se ne beleži porast nivoa radijacije u Iranu oko nuklearnih postrojenja te zemlje, preneo je Rojters.

Hamas: Američki napadi na Iran su očigledna agresija Palestinska militantna organizacija Hamas osudila je napad Sjedinjenih Američkih Država na iranska nuklearna postrojenja, nazvavši ga očiglednim činom agresije.

Hiljade ljudi okupile se u Bagdadu kako bi pokazali solidarnost sa Iranom Hiljade ljudi okupile su se juče u iračkoj prestonici Bagdadu kako bi pokazali solidarnost sa Iranom i pozvali iračku vladu da spreči Izrael i njegove saveznike da koriste irački vazdušni prostor i tlo za napad na iračke susede.

Dve zemlje su od tada nastavile da razmenjuju udare u vazdušnom ratu koji sada traje više od nedelju dana.Tramp, Netanjahu, kao i neki evropski lideri su na istoj liniji - Iran ne sme da ima nuklearnu bombu.Ruski predsednik Vladimir Putin, međutim, kaže da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje.„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje i to smo više puta rekli izraelskom rukovodstvu", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.Veruje se da Izrael ima nuklearno oružje, iako to niti potvrđuje niti poriče.U martu je direktorka američke nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard rekla da, iako je Iran povećao zalihe uranijuma na neviđene nivoe, ne pravi nuklearno oružje.Tramp je potom rekao da je Gabard „pogrešila", da bi ona potom korigovala izjavu.Tokom predizborne kampanje, Tramp je kritikovao prethodne američke administracije zbog učešća u „glupim beskrajnim ratovima" na Bliskom istoku i obećao je da će držati Ameriku podalje od stranih sukoba.U vreme iznenadnog napada Izraela, Amerika i Iran su vodili pregovore o nuklearnom sporazumu.Pre samo dva dana, Tramp je rekao da će Iranu dati dve nedelje da započne suštinske pregovore pre nego što ga napadne.Ali se ispostavilo da je taj rok bio mnogo kraći.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Uprkos opsežnim izraelskim i američkim napadima na obližnji objekat, čini se da nije bilo pokušaja da se ovi tuneli unište", kaže dr Džefri Luis iz Centra za neširenje nuklearnog oružja u Montereju, Kalifornija, vodeći američki stručnjak za nuklearno oružje. Ova činjenica ukazuje na to da su Iranci verovatno već ranije negde prebacili obogaćeni uranijum, a Izrael i Amerika su to znali, pa nisu gađali prazne tunele.

Još nije jasno kakvu je štetu američki napad naneo nuklearnim postrojenjima, niti da li ima ubijenih ili ranjenih.Iranska organizacija za atomsku energiju saopštila je da je bombardovanje tri nuklearna objekta „varvarsko kršenje međunarodnog prava".

General Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, rekao je novinarima da početne procene ukazuju na izuzetno veliku štetu na objektima, ali je odbio da spekuliše o tome da li su neki nuklearni objekti možda ostali netaknuti.

Arakči: Iran nije siguran da može verovati Americi nakon izraelskog napada Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Iran nije siguran da li može da veruje Sjedinjenim Američkim Državama u diplomatskim razgovorima, nakon što je Izrael pokrenuo vazdušni napad na tu zemlju samo nekoliko dana pre zakazanih pregovora sa američkim zvaničnicima.

Napade na Siriju, Tramp je obrazložio pitanjima nacionalne bezbednosti i humanitarnim razlozima.Neki zakonodavci sa obe strane političkog dijaloga nedavno su pokušali da ograniče Trampovu mogućnost da naređuje američke napade na Iran progurivanjem rezolucije o ratnim ovlašćenjima kroz Kongres.Ipak, može da prođe nekoliko nedelja pre nego što bi ona bila stavljena na glasanje, a i takve mere su više simbolične nego suštinske.Kako je sve počelo?Izrael je 13. juna pokrenuo iznenadni napad na desetine iranskih nuklearnih i vojnih ciljeva.Izralski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da su „gađali samo srce" iranskog nuklearnog programa.Izraelske vlasti tvrde da je Iran blizu pravljenja nukelarne bombe, što Teheran negira i godinama govori da nuklearni program razvija isključivo za civilne potrebe.Kao odogovr na iznenadni napad Izreal, Teheran je lansirao stotine raketa i dronova na Izrael.

Postrojenje je izgrađeno uprkos međunarodnom pritisku i postalo je poznato javnosti tek nakon što su zapadne obaveštajne službe 2009.

Mogao bi da napadne i druge morske rute, što bi destabilizovalo svetsko tržište.Jedna od mogućnosti je i da Iran gađa objekte obližnjih zemalja za koje smatra da pomažu Americi, što bi rizikovalo da se rat proširi na ceo region.U satima posle američkog bombardovanja, Iran je lansirao novi talas raketa prema Izraelu.

Satelitske slike pokazuju neobičnu aktivnost kod Fordoa dan pre napada.