Dobitnik nagrade "Meša Selimović" Slobodan Jović

"Sa velikom tugom primili smo vest da nas je danas napustila Ljubica Miljković, istoričar umetnosti, saradnica Fondacije 'Za srpski narod i državu'. Sa Ljubicom smo započeli saradnju u toku 2024.

godine kada smo krenuli da radimo na knjizi "O srpskoj umetnosti s ljubavlju", koja se od jedne knjige pretvorila u trilogiju, imajući u vidu količinu materijala koju je Ljubica više od decenije prikupljala. B92

Espreso

Ljubica Miljković je u okviru prošlogodišnjeg Sajma knjiga, u sali Vasko Popa, nedavno promovisala knjigu ”O srpskoj umetnosti s ljubavlju”.

"Sa velikom tugom primili smo vest da nas je danas napustila Ljubica Miljković, istoričar umetnosti, saradnica Fondacije “Za srpski narod i državu”. Espreso

Za svoj višedecenijski predan rad, posvećenost struci i unapređenje muzejske profesije dobila je više zahvalnica i značajnih profesionalnih priznanja.

Dobitnik je Nagrade za životno delo „Mihailo Valtrović”, koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi za oblast istraživanja, zaštite, korišćenja, prikupljanja i predstavljanja pokretnog kulturnog nasleđa. U gospođi Ljubici Miljković smo imali retku i dragocenu saradnicu na polju čuvanja i afirmacije srpske kulturne i duhovne baštine i ponosni smo na činjenicu da je njeno poslednje delo upravo u saradnji sa našom Fondacijom - piše u objavi Fondacije. Telegraf

20:41 h 28-May-2025

NA svečanosti upriličenoj kraj temelja nekadašnje Narodne biblioteke Srbije, spaljenoj u nemačkom bombardovanju 1941, danas je, po tradiciji, uručena prestižna nagrada "Meša Selimović" Slobodanu Joviću za knjigu pesama "Brza pošta".
◉ PUTOKAZ U VREMENU POGREŠNIH ZNAKOVA: Pesniku Slobodanu Joviću uručena nagrada "Meša Selimović", priznanje "Večernjih novosti" (FOTO)

12:13 h 26-May-2025

Udruženje književnika Srbije slavi danas, 26. maja, veliki jubilej, 120 godina od osnivanja.
Udruženje književnika Srbije slavi veliki jubilej, 120 godina od osnivanja: Podsetimo se bogate istorije

11:45 h

Spomen-muzej posvećen velikanima srpske kulture 20. veka slikarki Nadeždi Petrović i njenom bratu Rastku Petroviću, pesniku i putopiscu, obnovljen je i posle 40 godina ponovo otvoren za posetioce.
Evo šta sve može da se vidi o obnovljenom Spomen-muzeju Nadežde i Rastka Petrovića

09:16 h

Otvaranje izložbe slika „Enigmatičnost iskustva – Ljubica Cuca Sokić“ biće u Centru za kulturu i turizam Mladenovac, u utorak 27. maja u 20 časova.
Otvaranje izložbe slika „Enigmatičnost iskustva - Ljubica Cuca Sokić“ 27.maja

Alo

Ljubica je autor više izložbi, studija, kataloga i monografija.

Scenarista je tri televizijske dokumentarne emisije pod naslovom „Tajne Narodnog muzeja”, kao i više priloga za Školsko-obrazovni program RTS. Alo

do 2015.

godine, bavila se likovnom kritikom i istraživala srpsko slikarstvo XX veka i istoriju ustanove u kojoj je radila. Novosti

Objektiv

Scenarista je tri televizijske dokumentarne emisije pod naslovom „Tajne Narodnog muzeja”, kao i više priloga za Školsko-obrazovni program RTS.

Održala je na desetine predavanja na Kolarčevim univerzitetu, Pedagoškom fakultetu i u ustanovama kulture širom Republike Srbije. Objektiv

Ljubica Miljković Foto: printscreen/youtube/dobrojutro-jovanasran4759 Počasni je član Društva srpskih umetnika Lada, a kao darodavac član je Skupštine Matice srpske.

Za svoj višedecenijski predan rad, posvećenost struci i unapređenje muzejske profesije dobila je više zahvalnica i značajnih profesionalnih priznanja. Kurir

godine, bavila se likovnom kritikom i istraživala srpsko slikarstvo XX veka i istoriju ustanove u kojoj je radila.

Autor je više izložbi, studija, kataloga i monografija. Blic

Svoj radni vek provela je kao kustos u Narodnom muzeju od 1984. B92

Ovo monumentalno delo ostaje kao kruna njene karijere i zaloga budućim generacijama koje će nastaviti da istražuju i čuvaju srpsku umetnost.

Ljubica Miljković bila je počasni član Društva srpskih umetnika Lada, član Skupštine Matice srpske kao darodavac, i dobitnica brojnih priznanja, među kojima se posebno izdvaja nagrada za životno delo „Mihailo Valtrović“, koju dodeljuje Muzejsko društvo Srbije za vrhunski doprinos očuvanju i predstavljanju pokretnog kulturnog nasleđa. U njenom odlasku izgubili smo ne samo vrhunskog stručnjaka već i autentičnog zaljubljenika u srpsku umetnost, čija je posvećenost ostavila dubok trag. Sd

Espreso

Fondacija “Za srpski narod i državu” objavila je na svojoj Instagram stranici da je istoričarka umetnosti , Ljubica Miljković, preminula. Espreso

Kulturna stanica Mlin postala je prostor u kome su deca dodirnula svet ikonopisa, odnosno svet tišine, strpljenja i stvaralaštva.

"U sklopu mreže kulturnih stanica novosadske opštine, Kulturna stanica Stepanovićevo odnedavno je započela ciklus ikonopisačkih radionica i na predlog naše koordinatorke Milane Marčetić mi smo tu saradnju i započeli. Rtv

Svoj radni vek provela je kao kustos u Narodnom muzeju od 1984.

do 2015. B92

Espreso

Fondacija “Za srpski narod i državu” objavila je na svojoj Instagram stranici da je istoričarka umetnosti , Ljubica Miljković, preminula.

Ljubica Miljković je u okviru prošlogodišnjeg Sajma knjiga, u sali Vasko Popa, nedavno promovisala knjigu ”O srpskoj umetnosti s ljubavlju”. Espreso

Franc Kafka jedan je od onih autora čija relevantnost ne bledi ni sto godina nakon smrti, a njegov poslednji, nedovršeni roman „Zamak“, posebna je priča i tema mnogih analiza.Pisac u njemu obrađuje teme surove i apsurdne birokratije i, njemu svojstveno, nemogućnosti pojedinca da se u istom snađe, čak i kada samo traži svoja prava.„Zamak“ je bio predmet adaptacija u raznim formatima, uključujući i pozorište, a ja sam imao priliku da pogledam jednu nesvakidašnju u Beogradu.U vrlo simpatičnom prostoru Češkog doma u ulici Svetozara Markovića postavljena je adaptacija međunarodnog tima umetnika, koja po motivima „Zamka“ donosi nešto zaista jedinstveno.Pre svega, treba napomenuti da zbog prostornog ograničenja i samog interaktivnog karaktera ovu predstavu može pogledati najviše do 30 gledalaca.Foto: Alexandr DidenkoTakođe, gledaoci nisu ovde samo gledaoci, već u pojedinim situacijama i učesnici, iako ne utiču na sam razvoj radnje.Bez previše otkrivanja detalja, reći ću samo da je sve osmišljeno tako da vas sprovede kroz nekoliko prostorija Češkog doma, tako da ujedno dobijete i predstavu i interaktivnu turu.Zbog svega toga, a i činjenice da je tekst romana pojednostavljen, gubi se na monotonosti ponavljanja pojedinih sekvenci, a dobija se na dinamičnosti i doslovnoj promeni okruženja.Mogu da otkrijem da sve počinje u nekoj vrsti paba, odnosno krčme i da publika odmah ima izbor između piva i vode, iako ništa nije obavezno, kao što su neki otkrili na izvođenju na kojem sam bio.Foto: Alexandr DidenkoOsnova radnje je ista kao u romanu, tu je K. koji dolazi u selo kao zemljomer i ima cilj da uđe u naslovni zamak, ali su peripetije sve veće i apsurdnostima nema kraja.Usput se susreće sa brojnim likovima koji ponavljaju naučene fraze i pronalaze nove načine da ga odvrate od cilja, bilo iz ličnog inata ili prosto jer im je tako rečeno.U predstavi se to takođe dešava, ali je sve rasterećeno humorom i ova, često fizička, komična strana komada doprinosi da na kraju ne izađete sa opštim utiskom očaja kao po završetku čitanja knjige.Oni koji ne vole modernizovanje klasičnih komada i menjanje radnje romana zarad jeftinih opaski nemaju čega da se plaše, jer taj komični trenutak apsolutno ide uz samu srž „Zamka“.Bez obzira na to koliko je publika blizu glumcima u nekim trenucima, gde čak dolazi i do fizičke interakcije i traženja pomoći od gledalaca, šou se nastavlja i glavni likovi ne izlaze iz zadatih im tekstova.Tu su i dva lika koji imaju neku ulogu vodiča i koji se direktno obraćaju publici i sprovode je kroz Češki dom, a njih poželite da zagrlite već posle prvog genijalnog pojavljivanja.Od sedmoro glumaca, samo dvoje sve vreme tumači po jedan lik, dok se ostali smenjuju u nekoliko uloga i svako je ubedljiv u svakoj od njih.Treba ispratiti sve ove promene u trenutku i ne podleći pritisku toga što su gledaoci tik pored vas, a svi glumci ne samo da su uspeli u tome, nego su pokazali i kako pozorište može da bude zanimljivo svakome.Zato se raspitajte kada će biti sledeće izvođenje predstave „Zamak“ i razmislite koga ćete povesti.Na kraju krajeva, na kojoj predstavi vas je neko ponudio pivom pre nego što je počeo da glumi?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas. Danas

U „Književnim novinama“, od samih početaka i sve decenije kasnije, sarađivali su najpoznatiji srpski i jugoslovenski pisci: Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Milorad Panić- Super, Oto Bihalji-Merin, Miodrag Pavlović, Skender Kulenović, Meša Selimović, Blažo Koneski, Slavko Mihalić, Slavko Janevski, Stevan Raičković, Izet Sarajlić, Jara Ribnikar, Aleksandar Vučo, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Momo Kapor, Radomir Konstantinović, Zuko Džumhur, Miodrag Bulatović, Tomaž Salamun, Slobodan Šnajder...

List je odigrao nezaobilaznu ulogu u osvajanju umetničkih sloboda i na demokratizaciju društva. Telegraf

Jeste nelogično da ja prvi put imam veče poezije na svom Dorćolu a obišla sam ceo svet i Srbiju sa svojom poezijom.

Bilo je fenomenalno, publika inspirativna, trudila sam se da dam sve od sebe, a sve se odigralo u prostoru koji je nov, svež, otvoren, i što je najvažnije – dostupan svima jer književnost treba da pripada ljudima - istakla je Mirjana Bobić Mojsilović. Foto: Promo/ TouchNtouch produkcija Tokom večeri, Bobićka je govorila svoju poeziju ali i recitovala pesme iz svoje zbirke "Obećao si mi" dok su se u pozadini smenjivala njena umetnička dela. Telegraf

U publici su bili čitaoci svih generacija – od tinejdžerki koje su je tek otkrile, do dama koje su uz nju odrasle, plakale i slavile ljubav.

Reči su odzvanjale kao muzika, a aplauzi su često bili tek prigušeni uzdasi – od onih rečenica koje vas zateknu baš tamo gde ste mislili da ste sigurni. Blic

u sredu, 4. juna, sa početkom u 12 časova, u Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu.Emir Kusturica i članovi Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, obratiće se prisutnima.Govoriće i Olgica Stefanović, slikarka i grafička dizajnerka iz Novog Sada, u ime Ekslibris društva Vojvodine, budući da će na svečanosti biti otvorena i predstavljena Međunarodna izložba male grafike – ekslibrisa posvećena Emiru Кusturici.Podsetimo, Upravni odbor Fonda „Todor Manojlović“ u sastavu: Gojko Tešić, Petar Arbutina, Vasa Pavković, Nenad Šaponja, predsednik i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda, 13. marta izglasao je da će 33. dobitnik „Nagrade za moderni umetnički sezibilitet“ biti Emir Кusturica.Kako se navodi u saopštenju Upravnog odbora Fonda, srpski i jugoslovenski reditelj, scenarista, muzičar, graditelj, književnik i bivši univerzitetski profesor, jedan je od najslavnijih svetskih filmskih režisera, ovenčan nagradama sa najuglednijih međunarodnih festivala.„U njegovim potonjim knjigama, „Кad mrtve duše marširaju“ kao i „Vidiš li da ne vidim“ centralna tema je sudbina umetnika u doživljaju savremenog sveta i te dijabolične stvarnosti koja se pomalja ponekad u zastrašujućim obrisima.Graditeljstvo Emira Кusturice naizgled bi se moglo posmatrati kao konzervativizam tradicionalnog tipa.Ali uvidom u sadržaje i programe koji se emituju iz ova dva žarišna kulturna centra – jasno se detektuje modernistički senzibilitet i delotvorni umetnički impuls.I Mećavnik i Andrićgrad pulsiraju frekvencijom posebnog senzibiliteta preispitivajući i prisvajajući moderne umetničke trendove iz sveta,“ navodi se u saopštenju UO Fonda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Danas

Zadatak poezije je da iznenađuje, očuđuje, pruži iskošen, drugačiji pogled na stvarnost, otelotvori osoben unutrašnji svet, a pesme Jane Andrić čine upravo to: podsećaju na osnovne zadatke poezije.Roman „Ćorave bake” Svetozara Marčete (1996, Novi Sad) iako njegovo prvo autorsko delo odaje utisak daleko iskusnijeg pisca, autora snažnog misaonog toka i bogate leksike.

Priča o mladom slikaru koji želi da postane pisac pruža galeriju autentičnih, začudnih sporednih likova, neobične i neočekivane situacije, maštovito zamišljene scene, puno humora, ironije, ali i britkih opservacija o savremenosti, sportu, pop kulturi, kao i niz promišljanja o samoj svrsi priče i pripovedanja. Danas

U Beogradu se dogodilo ono što je obradovalo mnoge ljubitelje pisane reči. Književnica, slikarka i novinarka Mirjana Bobić Mojsilović održala je književno veče u Beogradu – po prvi put na svom Dorćolu.

Povodom inspirativnog susreta sa publikom, podelila je svoje utiske: – Jeste nelogično da prvi put imam veče poezije na svom Dorćolu, a obišla sam ceo svet i Srbiju sa svojom poezijom. Sd

U večeri kada je Dorćol mirisao na proleće i reči, a Beograd na umetnost i bliskost, desilo se nešto sasvim posebno.

Prvi put u Beogradu, prvi put na Dorćolu, i prvi put besplatno – za svakoga ko voli pisanu reč u prostoru Fondacije Mozzart, održano je književno veče Mirjane Bobić Mojsilović. Književnice, slikarke i novinarke večito zaljubljene u ljude, život i rečenice koje umeju da zabole, nasmeju i uteše. Bio je to događaj koji se ne propušta – ne samo zbog autorke koja je obeležila generacije čitalaca svojim romanima, kolumnama i slikama, već i zbog prostora Fondacije Mozzart koji se pretvorio u živu pozornicu emocija, misli i iskrene razmene. Telegraf

Informer

Podsetio je na njegove eseje, pesme, ali i na besede Slovo o pozorištu (1986) i "Molimo se da progledamo" (1995). - Dobar čovek vičan besedništvu – zaključio je na kraju dr Milinković. Pozorišni reditelj i gradski većnik Branko Popović govorio je o liku i delu akademika.

Između ostalog je pomenio da je majka Ljubomira Simovića bila glumica amater, a otac sufler u tadašenjem posleratnom pozorištu u Užicu. Informer

Reči su odzvanjale kao muzika, a aplauzi su često bili tek prigušeni uzdasi – od onih rečenica koje vas zateknu baš tamo gde ste mislili da ste sigurni.

Jedno je sigurno književno veče Mirjane Bobić Mojsilović u Fondaciji Mozzart ostaje upisano kao događaj koji je spojio umetnost i ljude – onako kako to samo dobra književnost ume. Blic

Jevrejska opština Beograd poziva sve zainteresovane na promociju knjige Rahela, autora Radovana Sremca, koja će biti održana u subotu, 31. maja, sa početkom u 19 časova, u Jevrejskom kulturnom centru (Jevrejska 16, Beograd).Publikacija je posvećena životu i stvaralaštvu istaknute glumice Rahele Ferari i donosi dragocenu memoarsku građu iz njene privatne arhive.Među odabranim materijalom koji će prvi put biti predstavljen javnosti nalaze se fotografije, lična prepiska i hemeroteka (zbirka sačuvanih novinskih članaka, isečaka iz štampe i drugih publikovanih tekstova iz novina i časopisa), pružajući intiman uvid u život i umetnički rad ove velike umetnice, koja je zahvaljujući svom talentu, nezaboravnim ulogama i šarmu postala jedno od najvoljenijih lica jugoslovenskog glumišta.O knjizi će na promociji govoriti renomirane glumice Branka Petrić i Svetlana Bojković, kao i sam autor, Radovan Sremac.Izdavanje knjige omogućeno je uz finansijsku podršku Jevrejske opštine Novi Sad. Danas

Pobednik "Beogradskog proleća" Boris Režak i pesnik Marko Milošević napravili su spektakl za pamćenje.

Publiku je do suza brojnim anegdotama između stihova Mike Antića, Jovana Dučića, Matije Bećkovića, Dobrice Erića doveo glumac Nebojša Milovanović. Pesničko muzičko putovanje u prostoru Fondacije Mozzart otvorili su Pero i Miloš Zubac, dok je nadrealno književno veče sa Dr Neletom i Slobodanom Šarencem, u pratnji maestralnog operskog pevača Nemanje Crnatovića osvojilo srca brojne publike. Telegraf

A on mi je odgovorio: "Pozvali su me na svoju premijeru i između ostalog mi rekli, gospodine Simoviću, hoćemo da se zahvalimo na odličnoj drami, dobro ste se setili da izmislite jedan grad koji ima sve ovo što ste napisali".

A Ljubo im je odgovorio da taj grad postoji i da ništa nije izmišljeno. Kurir

Njegovi predstavu Putujuće pozorište Šopalović radio je poznati francuski reditelj.

Prilikom rada te predstave u Francuskoj, Simović me je nazvao i zamolio da primim ljude iz Francuske koji dolaze da vide Užice. Kurir

U večeri kada je Dorćol mirisao na proleće i reči, a Beograd na umetnost i bliskost, desilo se nešto sasvim posebno. Telegraf

Sadržaj budućeg legata će obuhvatati sva izdanja piščevih knjiga, plakate, programe, kritike iz raznih delova sveta, audio i video materijale, knjige u kojima se nalaze piščevi prevodi, nekoliko desetina kjniga, časpoisa, studija, zbornika koje se bave delom akademika Simovića, kao i porodične i ostale fotografije, pisaći sto iz kuće na Jelovoj gori i mnogo toga još. Profesor sa Učiteljskog fakulteta u Užicu dr Miomir Milinković je govorio o veličini njegovih dramskih dela Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu, po kome je snimljen i istoimeni film.

Podsetio je na njegove eseje, pesme, ali i na besede Slovo o pozorištu (1986) i Molimo se da progledamo (1995). - Dobar čovek vičan besedništvu – zaključio je na kraju dr Milinković. profesor dr Miomir Milinković Foto: Kurir Pozorišni reditelj i gradski većnik Branko Popović je govorio o liku i delu akademika. Kurir

Otac je kući donosio mnogo pohabanih dramskih tekstova.

Čitajući ih ili samo listajući Simović je još kao dete ulazio u tajnoviti svet pozorišta sanjajući da i sam jednog dana postane deo tog začudnog sveta – rekao je Popović koji je ispričao i jednu anegdotu. Kurir

godine.

U Sali Skupštine grada Užica danas je održana komemorativna sednica našem poznatom dramskom piscu, pesniku, eseisti i besedniku Ljubomiru Simoviću, kome je danas i četrdesetodnevni pomen. Kurir

U galeriji pogledajte fotografije: Komemoracija Ljubomiru Simoviću Foto: Kurir - Želimo da ti kažemo da grad u kome si rođen i iz koga si poneo najveći deo onogo što čoveka odredi za ceo život, jeste privilegovan što može da se ponosi tvojim imenom i stvaralaštvom - rekla je gradonačelnica i između ostalog najavila otvaranje Legata posvećenom užičkom piscu u Narodnoj biblioteci u Užicu, kojoj je poklonio svoju bogatu zaostavštinu 2020.

Foto: Promo/ TouchNtouch produkcija MESTO SUSRETA PISANE REČI Izložbeni prostor Fondacije Mozzart iz nedelje u nedelju menja svoj izgled i postaje teatar, koncertna dvorana, galerija, mesto susreta poezije i muzike...

Od početka godine na ovoj sceni održano je nekoliko predstava, ali i večeri posvećenih rimi i stihovima. Telegraf

Legat će obuhvatiti knjige, prevode, audio-vizuelne materijale, kao i lične predmete i umetnička dela, koji svedoče o bogatom životu i stvaralaštvu akademika Simovića. - Ljubomir Simović nije samo pisac našeg grada, on je uzor svima nama - primer čoveka koji je svojom reči i delom pokušavao da učini svet boljim i svetlijim mestom - zaključila je dr Jelena Raković Radivojević. Usledili su govori prof.

dr Miomira Milinkovića, člana Gradskog veća Branka Popovića i predstavnice Narodnog pozorišta Užice Jelene Vasović. Odlomke iz njegovih dela govorili su glumci Divna Marić, Andrijana Simović i Slobodan Ljubičić, dodatno oživljavajući duh ovog velikog književnika. Telegraf

U razgovoru sa moderatorom Avramović, malim i velikim gostima u publici, Jasminka Petrović objasnila je da su za srećno detinjstvo, zdravo odrastanje, ali i prihvatanje i očuvanje vrednosti u svakom dobu najvažniji - ljubav i poštovanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije. Novosti

A Ljubo im je odgovorio da taj grad postoji i da ništa nije izmišljeno.

Tada su ga začuđeno pitali: "Postoji grad u kome postoji Gluvaćki potok, Sinjevac, Rakijska pijaca, Žitna pijaca?". "Pa postoji", odgovorio im je Ljubo, a oni njemu da moraju to da vide. Kurir

Od materijala koristim prirodne materijale: posebne vrste drveta, kamen iz Đavojle Varoši, jutu, vunu iz Sirogojna verujući da sve sto stavim na platno, značajnog porekla za naš narod, snažno doprinosi rađanjem života umetničkog dela i njegovoj finalnoj energiji kojom odiše. O umetnici Ana Bogdanović je savremena umetnica.

Rođena je u Beogradu, 1.10. 1993. Telegraf

U Sali Skupštine grada Užica danas je održana komemorativna sednica našem poznatom dramskom piscu, pesniku, eseisti i besedniku Ljubomiru Simoviću, kome je danas i četrdesetodnevni pomen.

Veliki broj poštovalaca lika i dela Užičanina Ljubomira Simovića minutom ćutanja je odalo poštu. Granočalenica Užica dr Jelena Raković Radivojević podsetila je da je Ljubomir Simović 2.decembra 1935. Kurir

Sama sebi sam tada stvorila presiju i pitala se da li će moje novo štivo biti dovoljno dobro.

Bilo je uspona i padova, kao i pri svakom kreativnom procesu, ali na kraju je sve ispalo sjajno. Kurir

godine u Beogradu.

Urna sa njegovim pepelom počiva u porodičnoj grobnici na groblju Dovarje u Užicu. Kurir

Prilikom rada te predstave u Francuskoj, Simović me je nazvao i zamolio da primim ljude iz Francuske koji dolaze da vide Užice.

Pitao sam kako da vide Užice, Ljubo? Kurir

Umro je u rodnom Mostaru 2. februara 1924.

godine, posle duge borbe sa tuberkulozom. Kurir

godine letjeli iznad Beograda nisu zaprašivali komarce, iako takav tretman mog naroda ne prestaje ni do današnjih dana.

Zato su bombe koje su sagorjele rukopise bile pucanj u pamćenje, ali ono nije ugaslo i mi ga, između ostalog oživljavamo, slaveći riječ i slovesnost. Novosti

Živimo u čudnom vremenu", rekao je Momčilović. Prema njegovim rečima, nagrada nema veze sa porodicom Meše Selimović, ali mu je drago što nagrada ima težinu, što su je dobijali velikani srpske i jugoslovenske književnosti i voleo bi da ostane relevantna i bitna.

Dodao je da i dalje stoji pri bojkotu, navodeći da se društvo u Srbiji u prethodnih par meseci polarizovalo i da nema neopredeljenih, pa se i on jasno opredelio na jednu stranu, a Večernje novosti na drugu, ali se nada da će u budućnosti mladi ljudi sa blokada postati urednici i novinari Novosti i da će im povratiti ugled. Rtv

Naš odgovor na pucanj su oči uzdignute k nebesima i štit načinjen od korica knjiga", naveo je Jović. On je podsetio da je neke od tih knjiga napisao Meša Selimović i istakao svoju povezanost sa piscem, navodeći da je Meša Selimović kao borac Majevičkog partizanskog odreda krstario njegovim zavičajem.

"Među brojnom građom uništenom ovde u bombardovanju 1941. Rtv

Uz vrednu građu iz legata Veljka Vlahovića koji se čuva u Narodnom muzeju Crne Gore ovom prilikom biće izloženi i predmeti iz zbirki Muzeja Jugoslavije, Arhiva Jugoslavije i Radio Beograda.

U Muzeju Jugoslavije 29. maja u 18 časova biće otvorena izložba „Veljko Vlahović – glas slobodne Jugoslavije“ realizovana u saradnji sa Narodnim muzejem Crne Gore, čije su autorke Božena Miljić i Ljiljana Karadžić. Izložba se hronološki i tematski dotiče ključnih istorijskih događaja čiji je Vlahović bio svedok i u kojima je učestvovao, kao što su studentske demonstracije tridesetih godina 20. veka, Španski građanski rat i Drugi svetski rat, zatim njegovog društvenog i političkog angažmana u posleratnoj Jugoslaviji, a istovremeno mapira i sferu njegovog privatnog prostora i života, u meri u kojoj je to odredilo njegov politički put. Kurir

bila je Julijana Vučo za prevod dramskog teksta „Obraćanje naciji“, italijanskog autora Askanija Čelestinija.

Bonus video: Matijas Enar. Nova

i 2023.

godine, ali kada je na poziciju gradonačelnika došao Aleksandar Šapić njega uopšte nisu zanimali ti planovi.Opet su trajale peripetije sve dok ministar kulture Nikola Selaković nije sklopio ugovor sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika kao nosiocem posla koji će biti nadzorni organ i koji će birati izvođača.Foto: A. ĆukAli, prema rečima Jankovića, od njih ni pisma ni razglednice o tome da su im sredstva prebačena pa se vraćamo na početak – to jest nadu uprave UKS koja im je jedino preostala imajući u vidu da se sredstava koja su namenski opredeljena a ne utroše se do kraja godine vraćaju u budžet.Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u UKS, osim o problemima obnove urušenog zdanja o čemu svedoče, kako je pomenuto, i dva popucala balkona prema ulici koji mogu da padnu, opširno se govorilo o istoriji Udruženja, brojnim aktivnostima i programima, kako dosadašnjim, tako i onim kojima se planira obeležavanje jubileja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Danas

Najpre je pravila lutke kojima se pomeraju svi zglobovi, što se smatra najtežom tehnikom, a u poslednje vreme izrađuje tematske kompozicije sa više likova, u kojima se, makar u vidu detalja, obavezno pojavljuju životinje – od leptirića i puževa do ptica, pingvina, pasa...

Jedino ih nema na portretima poznatih ličnosti, a do sada je napravila Nikolu Teslu, Miru Adanju Polak i svoje omiljene muzičare Slobodana Trkulju i Boža Vreća. Ovekovečila je i australijsku brejk-denserku Rejčel Gan, kojoj se ceo svet rugao nakon što je na Olimpijskim igrama u Parizu osvojila nula poena, a Danijeli je ta njena lucidnost u igri bila beskrajno simpatična. OMAŽ KORONI OVA Vrščanka je na zanimljiv način napravila i omaž pandemiji virusa korona, koji nas je „držao“ u karantinu više meseci tokom 2020. Novosti

dr Andrea Lešić.Dejan Ognjanović – Zadušnice, foto: Orfelin izdavaštvo„Poput ritualnog smeha, karnevalski smeh u ovom Ognjanovićevom tekstu ostvaruje snažnu i jasnu funkciju – a to je neminovnost obnove.

Deformisana i destruktivna zemlja dovedena je do ruba ljudskog ili do vrhunca otuđenosti od ljudskog i kao takva opstati može samo ako se ponovo rodi. Danas

Jedna od njih dobiće priliku da učestvuje u opsežnom mentorstvu koje uključuje saradnju i mentorski rad sa Šejlom Kamerić, cenjenom vizuelnom umetnicom čiji opus obuhvata film, fotografiju i instalaciju, a u svom radu se često bavi temama sećanja, traume i identiteta.

Njena dela predstavljena su na brojnim međunarodnim izložbama, uključujući one u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, TATE Modern-u u Londonu, MACBA-i u Barseloni, MUMOK-u u Beču, kao i u Centru Pompidou u Parizu. Novosti

Roman drugog gosta festivala – Jerneja Županiča, laureata Nagrade slovenačke književne kritike i Jenkove nagrade – „Behemot“ nedavno je objavljen i na srpskom jeziku.

Foto: Promo I delo jedine spisateljice na ovogodišnjem festivalu Nede Bjelanović – „Crveni krovovi“ izazvao je veliku pažnju književne kritike i čitalaca, a bio je i u užim i najužim izborima za naša najuglednija literarna priznanja. Nova

godine, gde je studirala španski jezik i književnost, a kasnije je bila urednica tinejdžerske emisije „Dvesta iz mesta“.Tokom godina, pisala je za mnoge časopise, među kojima su „Tik-Tak“, „Veliko dvorište“, „Politikin zabavnik“, „Huper“ i „Dečja prava“, a uređivala je „National Geographic Junior“ na srpskom jeziku.Za decu je počela da piše još 1990.

godine i od tada je napisala više od trideset knjiga za decu i mlade.One su prevedene na više od 30 svetskih jezika, a nekoliko njih je dramatizovano u pozorišne predstave u Srbiji i inostranstvu.Neka od njenih najpoznatijih dela su „O dugmetu i sreći“, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, „Od čitanja se raste“, „Seks za početnike“, „Hoću kući“, „Sve je u redu“ i „Leto kada sam naučila da letim“.Kratki roman „Hoću kući“ i knjiga „Leto kada sam naučila da letim“ našle su se među 200 najboljih dečjih knjiga na svetu u izboru časopisa „White Raven“ Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu.Po motivima knjige „O dugmetu i sreći“ snimljen je igrani film za decu „Zlogonje“, debitantska režija Raška Miljkovića.Roman „Leto kada sam naučila da letim“ adaptiran je u veoma uspešan igrani film Radivoja Andrića, koji je osvojio region 2022. Danas

Knjiga Draga Hedla „Matija“,čiji su odlomci objavljivani na sajtu Velike priče privukli veliku pažnju čitalaca objavljena je u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada i biće promovisana u četvrttak, 5. juna, u 18 sati u RTS klubu (ulaz iz Svetogorske).O knjizi će, pored auutora Draga Hedla govoriti Veran Matić i Vladimir Petrović.„Metija“ je knjiga o Americi, jedna od boljih i strašnijih naših izdanja o toj velikoj, izmaštanoj zemlji.To je knjiga o Osijeku, o ratu, o nastojanjima tolikih naših roditelja da spasu svoje sinove od toga da postanu ratni heroji.Mala tužna knjiga o Hrvatskoj, koja se usled rata i posleratnog beznađa rasula po svijetu.Matija je knjiga o plaču i očaju, o čovekovoj potrebi da artikuliše svoj očaj, o toj čudnoj i nezaustavljivoj potrebi čovekovog uspravljanja.To je knjiga o onom što živa ljudska usta ne mogu izreći.Ne mogu, ali moraju. Danas

Prva knjiga koju je ova ustanova objavila bila je "Život i priključenija" Dositeja Obradovića. Posle kraćeg zastoja u radu „Srpsko književničko društvo“ je obnovljeno 1911.

godine i nazvano je „Društvo srpskih književnika“, a za predsednika je izabran Borisav Stanković. Posle Prvog svetskog rata ubrzo je obnovilo rad kao „Udruženje srpskih književnika“ a predsednik je bio Branislav Nušić. Posle Drugog svetskog rata ponelo je ime najsličnije današnjem imenu – „Udruženje književnika Narodne Republike Srbije“. Telegraf

Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier Njegov rad na televizijskim serijama i filmovima oblikovao je savremeni vizuelni izraz domaće kinematografije.

Foto: Đorđe Kojadinović / Ringier Publikacija je nastala kao rezultat kolektivnog rada (Anita Panić, Željka Cvjetan Gortinski, Aleksandar Gaon i Dragutin Spaić). Knjiga kroz svedočanstva kolega i saradnika osvetljava Gortinskog kao umetnika koji je svetlom izražavao emocije i atmosferu, osmišljavajući vizuelno kadar s preciznošću i osobenim umetničkim rukopisom. Blic

Radovi se šalju isključivo elektronskom poštom na imejl adresu: knjizevnikonkursulaznica2025@gmail.com Radovi ne smeju da budu prethodno objavljeni.

Tekst se smatra objavljenim ukoliko se nalazi u knjizi, časopisu i/ili na internetu pre objavljivanja saopštenja žirija književnog konkursa "Ulaznica 2025". Rtv

Hals je naslikao dva portreta oko 1628.

godine, moguće je da su to njegova deca Frans i Sara. Telegraf

Od početka godine na ovoj sceni održano je nekoliko predstava, ali i večeri posvećenih rimi i stihovima.

Pobednik "Beogradskog proleća" Boris Režak i pesnik Marko Milošević napravili su spektakl za pamćenje. Telegraf

do 1968.

bio je sekretar, a od 1980. Nova

Jović je dobio nagradu za knjigu poezije "Brza pošta", u izdanju Srpske književne zadruge i NB "Stevan Raičković", a odluku je doneo žiri koji je ove godine bio sastavljen od 45 istaknutih kritičara, teoretičara i istoričara književnosti.

Promocija knjige "Moć svetla" - otkrivanje istaknutog filmskog snimatelja Borisa Gortinskog PRIČA O UMETNIKU KOJI JE SVETLOM STVARAO EMOCIJE Sve o knjizi "Moć svetla" Borisa Gortinskog koji je često sarađivao sa rediteljem Darkom Bajićem Knjiga osvetljava značaj Gortinskog u oblikovanju vizuelnog izraza domaće kinematografije.

Poseban akcenat dat je na njegovu saradnju sa rediteljem Darkom Bajićem i njegov doprinos svetlosnoj dramaturgiji. Blic

021

Radionicu će voditi prof.

Jelena Kovačević Vorgučin (AUNS) i prof. 021

Popović voli i u dušu poznaje Italiju, i ne samo njenu bogatu političku istoriju, kulturu i umetnost, nego i njenu savremenost – od hrane i vina do filma i mode – što mu omogućava da lako i lepo uočava paralele i razlike, da čitaoca povede na uzbudljivo putovanje kroz prostor i vreme - kaže Žaneta Đukić Perišić.- Knjiga "Uljez među opsenama" je neka vrsta modernog bedekera, živopisna slika Apeninskog poluostrva na kojoj odzvanjaju glasovi na stotine ličnosti i događaja koji su odredili istoriju Bel Paese, prikazujući je kao jedan od najsjajnijih dragulja zapadnoevropske kulture i civilizacije.

U programu uz autora učestvuju i dr sc. Kristian Eher, italijanista, dr Gojko Mišković, kolumnista i Nataša Turkić, direktorka Biblioteke. Novosti

Foto: Ustupljene fotografije - UKS je najstarije esnafsko umetničko udruženje na Balkanu.

Ovih 120 godine je 120 godina srpske književnosti u institucionalnom smislu - rekao je Janković na konferenciji za novinare u sedištu UKS u Francuskoj 7. Srpsko književno društvo je osnovano 26. maja 1905. Blic

Muzej Maurichejs u Hagu i Muzej Fransa Halsa u Haarlemu zajedno su na aukciji u Njujorku kupili dva portreta dece koje je naslikao Frans Hals (1583-1666), javlja NL Tajms. Telegraf

Neka vrsta potvrde da sam uspevala bili su pozivi umetnika da se oglasim pri njihovim novim izlascima u javnost, kao i činjenica da je Miodrag B. Protić citirao moje reči u 'Nojevoj barci'." Kako je više od tri decenije, svoje plodne karijere, provela kao kustos Narodnog muzeja Srbije, uglavnom vodeći Zbirku jugoslovenskog slikarstva 20. veka, jedan deo tekstova bavi se čuvanjem nacionalnog blaga, a već u samom uvodu autorka postavlja i pitanje: zašto najstarija i najuglednija muzejska ustanova kod Srba nema Zbirku srpskog slikarstva 20. veka?

"Svemu što sam radila pristupala sam odgovorno i sa potrebom za istinom i pravdom", tvrdi Miljkovićeva. B92

Spisateljica iz Malmea napisala je brojne romane za decu i omladinu, a svojim prvim trilerom "Srećna Nova godina" otvorila je vrata književnosti za odrasle Skandinavska spisateljica Malin Sten bila je specijalni gost prvog beogradskog Triler festa, gde je predstavila romane "Zauvek srećni" i "Srećna Nova godina", koje je objavila "Laguna".

U razgovoru za Kurir govorila je o svojoj tranziciji s dečje literature na psihološke trilere za odrasle, ali i kako je doživela Srbiju. Kurir

Prevela Mila Gavrilović. Čega se plaši um, a šta se ruka usuđuje da učini – sve to umetnika i pesnika zadivljuje i brine.

O ratu možemo govoriti kao o neželjenoj neminovnosti istorije: ako ga prežive, pričaju ga veterani i heroji, stradalnici i svedoci. Nova

To su, pre svega, portreti i pejzaži, ali smo i tu izdvojili namenski one slike koje najbolje oslikavaju i njenu, da tako kažemo, promenu slikarskog jezika, ali i da suprotstavimo te žanrove, pa da vidimo kako ono što je moderno i ono što je tradicionalno biva revolucionarnim u slikarstvu Nadežde Petrović, koju smatramo rodonačelnicom srpske moderne umetnosti.

Izložili smo, recimo, Dan šesti, rukopis na engleskom jeziku, sa komentarima Rastka Petrovića, ali i sa komentarima Marka Ristića zahvaljujući kojem je 1961. Nova

U vizuelnom gestu je sabran emotivni način razmišljanja koji otkriva lirko tumačenje umetnosti.

Likovna poetika emituje introspektivne momente autorke čije slikarstvo govori o umetnosti stvarnijoj od stvarnosti. Telegraf

Treća tematska celina obuhvata porodične fotografije, pisma i uspomene.

Tu je i deo namenjen interaktivnim aktivnostima. Nova

Gradski većnik za kulturu koji je kao reditelj ali i direktor Užičkog pozorišta sarađivao sa velikim Simoviće, kazao je da je on nesumnjivo najznačajniji dramski pisac koga smo imali u proteklom veku.

„Obično se kaže-napisao je samo četiri drame ali pozorišni kritičar kaže-Četiri da, ali kakvih? Nova

Već dugo Narodna biblioteka Srbije ali i pojedini arhivi u Srbiji vape za depoima u kojima bi se na odgovarajući način čuvalo blago koje poseduju i pohranjivalo novo, ali se neretko ispostavi da država ima preča posla i prioritet poput parkinga, na primer.– Da, jedan od osnovnih problema arhiva u Srbiji je smeštajni prostor, tačnije potreba za proširenjem ili gradnjom novih zgrada, odnosno depoa.

Najveći broj arhiva (21) smešten je u zgradama koje su proglašene spomenikom kulture, što onemogućava izmene postojećeg prostora unutar zgrada za potrebe čuvanja arhivske građe.Nove, namenske zgrade za proteklih 75 godina izgrađene su za Istorijski arhiv Beograda (1973.), Arhiv Kosova i Metohije (1977.), Istorijski arhiv Pirot (2006.), Istorijski arhiv Užice (2009.) i Istorijski arhiv Novi Sad (2016.)U ovom trenutku pojedini arhivi pokušavaju da obezbede novac za projektovanje planova i pronalaženje mesta koje će gradska vlast da odobri na kome bi započeli zidanje arhiva ili arhivskih depoa. Danas

Umetnici iskazuju drugačiji odnos prema novom bezbolnije ga prihvatajući, dok doba svojih predaka posmatraju kao latentan proces ukrštanja i sudaranja starog i novog.

Tako se umetnost danas u njihovim radovima smešta između negacije prirodnog i izrugivanja racionalnom. Telegraf

Otvaranje izložbe slika „Enigmatičnost iskustva – Ljubica Cuca Sokić“ biće u Centru za kulturu i turizam Mladenovac, u utorak 27. maja u 20 časova. Telegraf

Zato su bombe koje su sagorele rukopise bile pucanj u pamćenje, ali ono nije ugasilo i mi ga, između ostalog, oživljavamo slaveći reč i slovesnost.

Za kraj, kakav je vaš savet mladim piscima?

Čitajte, čitajte i samo čitajte. Kurir

Njena poslednja saradnja sa Fondacijom na pomenutom delu svedoči o njenom nesalomivom duhu i neumornoj borbi za afirmaciju nacionalne kulture. Sd

Fondacija za narod i državu se oprostila od Ljubice Miljković Fondacija za narod i državu se oprostila od Ljubice Miljković: U njoj smo imali dragocenu saradnicu u očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine Fondacija „Za srpski narod i državu” naglasila je njen neprocenjivi doprinos srpskoj umetnosti. Blic

Već naredne godine osnovao je Srpsko pevačko društvo „Gusle“, a potom postao i prvi potpredsednik mostarskog pododbora „Prosvete“.

Pripadao je tzv. Kurir

Jović je dobio nagradu za knjigu poezije "Brza pošta", u izdanju Srpske književne zadruge i NB "Stevan Raičković", a odluku je doneo žiri koji je ove godine bio sastavljen od 45 istaknutih kritičara, teoretičara i istoričara književnosti.

U četvrtak, 29. maja 2025. Telegraf

Vizionarska priroda u umetničkoj iskrenosti doseže do uzvišenog oblika svog stvaralaštva.

Ovde je reč o slikarstvu koje govori o poniranju u suštinu mnogostrukog značenja boje. Telegraf

Tekst se smatra objavljenim ukoliko se nalazi u knjizi, časopisu i/ili na internetu pre objavljivanja saopštenja žirija književnog konkursa "Ulaznica 2025".

Pesme, priče ili eseje treba potpisati šifrom, a rešenje šifre sa ličnim podacima (adresom, brojem telefona i imejl adresom autora/ke) šalje se u posebnom fajlu. Rtv

Ukratko, to je bila samo ideja bez plana, sve se desilo iznenada.

Kako ste se osećali kad ste odlučili da napravite tranziciju s dečjih na triler romane? Kurir

Knjiga o ocu i sinu.I knjiga o tome koliko je život lep.I koliko u životu boli sve što je lepo.Više od pola veka Drago Hedl (1950) je u novinarstvu.Radio je u Glasu Slavonije, Slobodnoj Dalmaciji, Feral Tribuneu, Novom listu i Jutarnjem listu, a od umirovljenja 2015. Danas

Umetnost Ane Bogdanović je sabrana svetlost, dinamični znaci u čvrstoj simbiozi svakodnevnog i sanjanog.

Tanane niti su tumač mnogostrukih mena života, govore o smislu našeg bivstvovanja i osvajanja tajanstvenog sveta… "Golden hour", 120x100, kombinovana tehnika na platnu Foto: Ana Bogdanović U predstavljnom ciklusu otkrivamo primaran značaj raslojavanja i sabiranja svetlosti. Telegraf

Dok razotkriva mračne tajne iz sopstvene prošlosti, posebno one u vezi sa nestankom svoje sestre Ankice, Gorolom se suočava sa bolnim istinama.

Delo je prožeto istorijom, ličnim lomovima, a mračnoj i napetoj atmosferi posebno doprinose upečatljivi prikazi surovosti – od nemaštine i gladovanja do tolike okrutnosti da se „ni Bog ne usuđuje da zaviri - dodao je. Knjiga Gorolom od autora Aleksandra Tešića Foto: Promo Gorolom je odan viteškom idealu pravde i posvećen zaštiti potlačenih. Kurir

Menadžerka Fondacije Petra Šolman izjavila je: - Vrlo smo srećni i ponosni što smo zajednički s partnerima pokrenuli ovaj vrlo važan i hvale vredan projekat koji u potpunosti prati vrednosti Fondacije UNIQA SEE FUTURE.

Kako u umetnosti, tako i u poslovnom okruženju promovišemo i zalažemo se za raznolikost i ravnopravnost, a podrškom ovom projektu želimo da pružimo priliku talentovanim vizuelnim umetnicama da ostvare svoj potencijal i da svojim primerom pozitivno utiču na celokupnu zajednicu. Novosti

"Nema kome nismo pisali od građevinske inspekcije do ministarstva", naveo je direktor UKS-a Janković je istakao da su zahvalni ministru kulture Nikoli Selakoviću koji je našao vremena da priča sa njim, zaključi sporazum i planira sredstva.

Foto: Ustupljene fotografije Prema njegovim rečima, UKS nije imao nikakvu komunikaciju sa prethodnom ministarkom Majom Gojković, kao ni sa Gradskim sekretarijatom za kulturu. Blic