Srčani udar, Foto: Printscreen Youtube / Zdravi i jednostavni recepti Verovali ili ne, avokado je jedno veoma zdravo voće koje mnogi od nas ne konzumiraju dovoljno, a ono može pomoći u zaštiti od srčanih bolesti.
‘Slaši’ sokovi sadrže zaslađivač glicerol koji sprečava zamrzavanjeDeca mlađa od osam godina ne bi smela da piju „slaši“ osvežavajuća pića od usitnjenog leda zbog zaslađivača glicerola od koga mogu da se razbole, pokazalo je istraživanje.Medicinski stručnjaci su analizirali stanje 21 dece od dve do sedam godina u Velikoj Britaniji i Irskoj koja su hitno lečena ubrzo pošto su popila „slaši“.Jarko obojena pića su dizajnirana tako da privlače decu, ali većina sadrži prirodni zaslađivač glicerol umesto šećera da se ne bi zamrzla.Deca mlađa od pet godina treba da izbegavaju ovo piće, a mlađi od 11 godina ne bi trebalo da piju više od jednog dnevno, preporučuju Iz Agencije za standarizaciju hrane Velike Britanije.Analize su pokazale da ako dete prebrzo popije „slaši“, intoksikacija glicerolom može izazvati šok, hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi) i gubitak svesti.Deci čije je stanje obrađeno u studiji, objavljenoj u časopisu Archives of Disease in Childhood, bila je potrebna hitna pomoć pošto su se akutno razbolela u roku od sat vremena pošto su popila piće.Doktori su rekli da imaju „sindrom intoksikacije glicerolom“:većina je izgubila svest i pokazivala znake niskog šećera i visoke kiselosti u krviu četiri slučajeva bio je potreban skenera mozgajedno dete je imalo napadSva deca su se oporavila i otpuštena su iz bolnice, uz savet da izbegavaju „slaši“. Neka deca, poput dvogodišnje Arle na slici, završila su u hitnoj pomoćiRoditelji nisu svesniVodeća autorka studije profesorka Elen Krašel upozorila je da bi 21 slučaj koji je razmatran u studiji mogao biti „vrh ledenog brega“, iako je naglasila da hiljade dece svakodnevno pije „slaši“ širom sveta bez štetnih efekata.Mogla bi da postoji i „blaža grupa“ kojoj možda neće biti potrebna hospitalizacija, ali i dalje ima simptome kao što su „mučnina i povraćanje“, dodala je ona.Pedijatri koji stoje iza studije, svi zaposleni u Velikoj Britaniji i Irskoj, kažu da je roditeljima teško da utvrde koliko glicerola sadrži ovaj osvežavajući napitak.Preporuke zasnovane na težini deteta roditeljima je teško da protumače, kažu, a koliko brzo se „slaši“ popije i da li se uzima uz obrok ili posle vežbi takođe mogu biti faktori nuspojava.„Procena bezbedne doze stoga nije laka“, kažu istraživači, koji umesto toga preporučuju primenu saveta zasnovanog na uzrasta deteta.
S dolaskom letnjih vrućina, sočna i osvežavajuća lubenica postaje omiljena poslastica.
Sama pomisao na prženu hranu, supu ili meso tokom toplih letnjih dana kod Vesne Vukićević izaziva nelagodu.„Nemam apetit već danima, jedem samo voće i povrće i pijem limunadu.„Ranije bih kuvala i pripremala obroke, a sada samo nemam energije za to", kaže ona za BBC na srpskom dok bira povrće na pijaci.Letnje visoke temperature ne menjaju samo raspoloženje i ritam dana, već utiču i na apetit, probavu i potrebe tela.Zbog toga je važno da tokom vrućina biramo hranu koja ne opterećuje naš organizam, već ga hladi, hidrira i osvežava, kaže nutricionistkinja Jagoda Jorga za BBC na srpskom.U danima kada vrućina oduzima energiju, a apetit opada, pravilna ishrana može biti naš saveznik.Trebalo bi da unosimo hranu koja sadrži veći procenat vode kao što su krastavac, zelena salata, paradajz, tikvice, lubenica i breskve, piše u izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".Manji i laganiji obrociNekadašnji jutarnji ritual pripremanja doručka, Vesna je zamenila čašom vode i kriškom lubenice.„To je jedini način da se rashladim", kaže ona.Način pripreme hrane treba da bude prilagođen ovom godišnjem dobu što znači da se prednost daje kuvanju, grilovanju, pečenju bilo da je reč o mesu, ribi ili povrću, piše „Batut".„Treba izbegavati jako masnu hranu koja zahteva veoma dug proces varenje tokom kog se telesna temperatura podiže.„Najbolje bi bilo da glavni obroci budu u kasnijim satima, posle šest popodne", kaže Jorga.Ipak, važno je i da razmaci između jela ne budu veliki i da se ishrana ne svede na jedan ili dva obroka u kasnim popodnevnim ili večernjim časovimaTokom dana bi trebalo da uzimamo mlečne proizvode poput niskokaloričnog jogurta, kiselog mleka sa žitaricama, jer ne zahtevaju dug proces varenja, objašnjava nutricionistkinja.Dobro rešenje mogu biti i „lagane čorbe od povrća, salate, riba".Ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme i povišen krvni pritisak treba da paze na unos soli i da se pridržavaju svih saveta lekara, kaže Jorga.
